Православној Цркви је најближа римокатоличка црква, а између њих постоји разлика као од неба до земље.
Све до 1054. године Француска и Италија беху православне; све државе света су биле једна Црква. Онда су се католици одвојили од нас.
То је била велика папска шизма или раскол, када су се одцепили од нас православних. Велика папска шизма ја настала када су се одцепили од наше Цркве због познатих реформи које су увели.
Највећи непријатељи католика су протестанти и калвинисти. Они су се од католичке цркве одвојили 1517. године, учењем Мартина Лутера и следбеника Цвинглија, Калвина и Хуса.
Начелна учења која нас догматски и канонски одвајају од католика су:
1. Прво учење јесте "filioque". Они кажу да Дух Свети исходи и од Оца и од Сина. Ова догматска грешка је уједно и најтежа. Свети јеванђелист Јован каже: "А кад дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене" (Јн. 15; 26).
2. Друго учење јесте папска супремација(врховна власт). Папа је од њих сматран за врховног поглавара (главу) хришћанских цркава, односно намесник (заменик) Христов на земљи! Већи од свих патријараха! То је супротно од онога што је нас чинило саборном Црквом. Папа се прогласио за наследника светог Петра. Ђаволска гордост!
3. Папска непогрешивост. Они кажу да папа као човек не може да погреши у области вере, онда када он проповеда, што је једна нова догма неприхватљива за Православну Цркву.
4. Четврто јесте учење о Пургаторијуму или Чистилишту. Они кажу да између раја и пакла има један велики огањ где пребива душа неколико стотина година и где се чисти, да би потом отишла у рај. Овакво нешто не пише у Светом Писму; овог учење не постоји нигде. (Настало је тек у Средњем веку)
Ми имамо Јеванђеље Суда, које имају и они, али ту нигде није указано на три места, већ само на два - рај и пакао. Спаситељ наш, када буде сео на престолу славе Своје и када буде сакупио све народе од постања света да им суди, раздвојиће их, као што пастир раздваја овце од јаради. Праведнике ће поставити са Своје десне стране, док грешнике са Своје леве стране - Грешници ће отићи у вечне муке, а праведници у вечни живот.
Према томе, не можемо рећи да постоје три места, већ само два: место вечне муке и место вечног живота.
5. Азима(бесквасни хлеб, преснац). Они не служе са ускислим хлебом, већ са бесквасним хлебом као јевреји.
6. Католици имају још једну нову догму: безгрешно зачеће. Они веле да је Мајка Божија била рођена од Духа Светога. Није истина. Она је рођена на природан начин од богородитеља светог Јоакима и Ане, као плод њихове молитве.
7. Они још имају супстанцијалитет. Приликом освећивања дарова, католици не творе молитве за призив Светога Духа, онако како ми то радимо на светој Епиклези. Они тврде да се дарови сами освећују, онда када се каже: "Узмите једите итд". Немају молитве за силазак Светог Духа на дарове.
8. Целибат свештеника; католички свештеници се не жене. Они су у целибату, противно Васељенским Саборима, на којима је одлучено да мирски свештеници ступају у брак и да могу имати породице. (Такође новотарија уведена тек у Средњем веку)
9. Они имају и папску индулгенцију. Још једна заблуда и духовно лутање. Ако папи даш много новца, можеш чинити ма колико грехова хоћеш, даће ти опроштај, даће ти разрешење. Њихови светитељи имају превише добрих дела, не знају шта ће са њима и дају их папи, а он опет продаје ове прекобројне заслуге ради опроштења људских грехова, онима који немају довољно добродетељи.
10. Постоји још једна важна тачка мимоилажења: кризмање. Католици не миропомазују децу, одмах после свете Тајне крштења, већ их после седам осам година миропомазују и то само њихови архијереји.
Ово су начелна догматска и канонска обележја која одвајају Православну Цркву од католика; основне разлике између Православне и Католичке Цркве.
Архимандрит Клеопа Илие
Све до 1054. године Француска и Италија беху православне; све државе света су биле једна Црква. Онда су се католици одвојили од нас.
То је била велика папска шизма или раскол, када су се одцепили од нас православних. Велика папска шизма ја настала када су се одцепили од наше Цркве због познатих реформи које су увели.
Највећи непријатељи католика су протестанти и калвинисти. Они су се од католичке цркве одвојили 1517. године, учењем Мартина Лутера и следбеника Цвинглија, Калвина и Хуса.
Начелна учења која нас догматски и канонски одвајају од католика су:
1. Прво учење јесте "filioque". Они кажу да Дух Свети исходи и од Оца и од Сина. Ова догматска грешка је уједно и најтежа. Свети јеванђелист Јован каже: "А кад дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене" (Јн. 15; 26).
2. Друго учење јесте папска супремација(врховна власт). Папа је од њих сматран за врховног поглавара (главу) хришћанских цркава, односно намесник (заменик) Христов на земљи! Већи од свих патријараха! То је супротно од онога што је нас чинило саборном Црквом. Папа се прогласио за наследника светог Петра. Ђаволска гордост!
3. Папска непогрешивост. Они кажу да папа као човек не може да погреши у области вере, онда када он проповеда, што је једна нова догма неприхватљива за Православну Цркву.
4. Четврто јесте учење о Пургаторијуму или Чистилишту. Они кажу да између раја и пакла има један велики огањ где пребива душа неколико стотина година и где се чисти, да би потом отишла у рај. Овакво нешто не пише у Светом Писму; овог учење не постоји нигде. (Настало је тек у Средњем веку)
Ми имамо Јеванђеље Суда, које имају и они, али ту нигде није указано на три места, већ само на два - рај и пакао. Спаситељ наш, када буде сео на престолу славе Своје и када буде сакупио све народе од постања света да им суди, раздвојиће их, као што пастир раздваја овце од јаради. Праведнике ће поставити са Своје десне стране, док грешнике са Своје леве стране - Грешници ће отићи у вечне муке, а праведници у вечни живот.
Према томе, не можемо рећи да постоје три места, већ само два: место вечне муке и место вечног живота.
5. Азима(бесквасни хлеб, преснац). Они не служе са ускислим хлебом, већ са бесквасним хлебом као јевреји.
6. Католици имају још једну нову догму: безгрешно зачеће. Они веле да је Мајка Божија била рођена од Духа Светога. Није истина. Она је рођена на природан начин од богородитеља светог Јоакима и Ане, као плод њихове молитве.
7. Они још имају супстанцијалитет. Приликом освећивања дарова, католици не творе молитве за призив Светога Духа, онако како ми то радимо на светој Епиклези. Они тврде да се дарови сами освећују, онда када се каже: "Узмите једите итд". Немају молитве за силазак Светог Духа на дарове.
8. Целибат свештеника; католички свештеници се не жене. Они су у целибату, противно Васељенским Саборима, на којима је одлучено да мирски свештеници ступају у брак и да могу имати породице. (Такође новотарија уведена тек у Средњем веку)
9. Они имају и папску индулгенцију. Још једна заблуда и духовно лутање. Ако папи даш много новца, можеш чинити ма колико грехова хоћеш, даће ти опроштај, даће ти разрешење. Њихови светитељи имају превише добрих дела, не знају шта ће са њима и дају их папи, а он опет продаје ове прекобројне заслуге ради опроштења људских грехова, онима који немају довољно добродетељи.
10. Постоји још једна важна тачка мимоилажења: кризмање. Католици не миропомазују децу, одмах после свете Тајне крштења, већ их после седам осам година миропомазују и то само њихови архијереји.
Ово су начелна догматска и канонска обележја која одвајају Православну Цркву од католика; основне разлике између Православне и Католичке Цркве.
Архимандрит Клеопа Илие
Comment