Objava

Collapse
No announcement yet.

Verujete li u boga, i zašto?

Collapse
This is a sticky topic.
X
X
 
  • Filter
  • Time
  • Show
Clear All
new posts

  • #46
    Па ако веерујемо да је Бог свемогућ, зашто не бисмо могли да поверујемо да је Исусу Христу отац Бог? Ја верујем.

    Comment


    • #47
      Unthink, ma razumeo sam ja sve... hteo sam samo reci da mi tvoji postovi bude izvesne emocije, i da to nije zbog duzine postova. ;-)
      Pa sta i da je Isus bio covek kao i svi drugi? Meni to ne bi ni malo promenilo shvatanje vere u boga.

      Comment


      • #48
        E,a znas sta je interesantno?!
        Sto sam ja pravoslavka koja postuje praznike i slavi slavu,koja ode povremeno u crkvu(jedino ne postim),krstena sam.
        Htela sam da vidim kako je to razmisljati kao ateista.
        I nalazim opravdanje za ljude koji ne veruju,postujem njihovo misljenje jer toliko rupa ima oko ove teme da ih opravdavam.
        A sada,u odbranu boga.
        Nema sanse da je sve nastalo evolucijom,pa da je tako ,i sada bi se zivotinje pretvarale u ljude.
        Nema te ljubavi koje nisam gladna i mrznje koje nisam sita...

        Comment


        • #49
          Kako ateisti znaju da bog ne postoji? ...pored toliko dokaza njegovog delovanja.
          Nevernici i ateisti mogu da uzdrmaju crkveno učenje koje je na staklenim nogama, ali ne mogu da opovrgnu Njegovo postojanje!

          Comment


          • #50
            Ok, hajde da se složim da bog postoji. Ali me interesuje zašto baš jedan? Šta ako ih ima više?
            Last edited by Boyforfun; 03-12-08, 01:15.

            Comment


            • #51
              Citiat člana HardCandy Pogledaj Post
              Kako ateisti znaju da bog ne postoji? ...pored toliko dokaza njegovog delovanja.
              Nevernici i ateisti mogu da uzdrmaju crkveno učenje koje je na staklenim nogama, ali ne mogu da opovrgnu Njegovo postojanje!
              A kojih dokaza njegovog delovanja?

              Comment


              • #52
                Ne verujem više u boga.....


                Rasprava vam je dobra,samo mi žao što Bakuta nije više tu....

                Comment


                • #53
                  Bog je jedan-ma kako ga mi zvali i zamishljali. Verujem!

                  Comment


                  • #54
                    Citiat člana Boyforfun Pogledaj Post
                    Ok, hajde da se složim da bog postoji. Ali me interesuje zašto baš jedan? Šta ako ih ima više?
                    Ja i ne tvrdim da je 'jedan'! Ne tvrdim ni da je biće, niti da je na nebu. Bog je za mene SVE, od početka do kraja, i dobar prema dobrima i zao prema lošima. Bog je u svemu što nas okružuje, i prožima svaku materiju.

                    Comment


                    • #55
                      Ovo treba da shvatim da sam ja loša.......Gluposti.....

                      Citiat člana HardCandy Pogledaj Post
                      Ja i ne tvrdim da je 'jedan'! Ne tvrdim ni da je biće, niti da je na nebu. Bog je za mene SVE, od početka do kraja, i dobar prema dobrima i zao prema lošima. Bog je u svemu što nas okružuje, i prožima svaku materiju.



                      **Ako ga ima,nije on dobar prema dobrima.....

                      Comment


                      • #56
                        Nije uvek! 'bog' nije bezgresan.
                        Nije potrebno smatrati ga idealnim, da bi se u njega verovalo! Veruje se i ljudima koji su daleko od savrsenstva.
                        Najveću sumnju u postojanje boga, daje sama crkva svojom bajkovitom dogmom čija je korist samo opstanak nje same, a ne spoznaja boga. Ja ne dozvoljavam da mi o bogu govore i uče sledbenici Savlovi i Konstantinovi.
                        Delatnost crkve kao narodnog folklora i tradicije, ne može da iskrivi moje poimanje boga.

                        Comment


                        • #57
                          Исус из Назарета (7−2. пре нове ере до 26−36. нове ере)[2] познат као Исус Христос, је централна фигура хришћанства, а такође и битна личност у неколико других религија. Христос је титула која потиче од грчке речи Χριστός (Christós), односно Помазаник, што се подудара са хебрејским називом речи Месија. Име Исус потиче од грчке речи Ίησους (Iēsous), која је хеленизација хебрејске речи יהושע (Јехошуа) од хебрејско-јерменског ישוע (Јешуа), што значи YHWH спасава.

                          Главни извори информација везаних за Исусов живот и учење су четири Јеванђеља Новог завета по Матеју, Марку, Луки и Јовану. Већина проучаватеља на пољу историје и библијске историје слажу се да је Исус био Јеврејин из Галилеје, да су га сматрали учитељем и исцелитељем, да га је крстио Јован Крститељ и да је разапет у Јерусалиму по наређењу римског гувернера Понтија Пилата (лат. Pontius Pilate) под оптужбом за заверу против Римског царства.[3][4] Само неколицина савремених проучавалаца Библије верује да су сви древни списи о Исусовом животу у потпуности тачни[5] или у потпуности нетачни.[6]

                          Хришћанско виђење Исуса (види христологија) заснива се на веровању да је Исус Месија чији је долазак најављен у Старом завету и да је васкрсао након свог распећа. Хришћани претежно верују да је Исус инкарнација Бога, син божји који је дошао да донесе спасење и измирење с Богом. Нетројствени хришћани проповедају разне друге интерпретације везане за његову божанственост. Остала хришћанска веровања укључују Исусово безгрешно зачеће, чуда, испуњење библијских пророчанстава, вазнесење у небо и други Христов долазак.

                          У Исламу, Исус (арапски: عيسى, уобичајено превођен као Иса) се сматра за једног од Божјих највољенијих и најважнијих пророка, доносиоца божанских светих књига, чудотворца и Месију. Муслимани пак не деле хришћанско веровање у распеће и Исусову божанственост. Муслимани верују да Исус нити је убијен нити је распет, већ је жив узнесен на небо. Већина муслимана верује да ће се он вратити на земљу у друштву Махдија када земља постане препуна греха и неправде у време доласка исламског Антихриста као што је Даџал.

                          Comment


                          • #58
                            Најдетаљнији приказ Исусовог рођења описан је у Јеванђељу по Матеју (вероватно писаним између 60. и 90. године)[7] и Јеванђељу по Луки (вероватно писаним између 65. и 100. године).[8] Научници дискутују о детаљима Исусовог рођења, а тек неколицина тврди да зна тачан датум Исусовог рођења и смрти.

                            Новозаветна Јеванђеља по Матеју и Луки не помињу датум или годину Исусовог рођења. У Западном хришћанству традиционално се слави 25. децембра као Божић, датум чији се најранији корени могу пронаћи у 330. години међу римским хришћанима. Пре тога славио се 6. јануара, као део теофаније[9] познате и као Богојављење, у сећање, не само на Исусово рођење, већ и дан када га је Јован Крститељ крстио у реци Јордан, као и можда још неке догађаје везане за Исусов живот. Већина православних хришћана слави Божић 7. јануара, јер се придржавају старог Јулијанског календара, по коме се 25. децембар поклапа са 7. јануаром Грегоријанског календара који је данас најкоришћенији. Неки научници наглашавају да Лукини описи пастирских активности у време Исусовог рођења наводе на закључак да се оно догодило у пролеће или лето.[10] Научници претпостављају да је датум прославе променила Римокатоличка црква како би покушала да њиме замени римски фестивал Сатурналија (прецизније, рођендан римског бога по имену Sol Invictus). Овде се не мисли на римокатоличку цркву у данашњем смислу речи. Заправо до 1054. и Велике шизме термини католичанство, ортодоксија, правоверје, православље су синоними и односе се на изворно хришћанство, за разлику од многобројних учења која су се појављивала у то доба и била проглашена јересима.
                            Јудеја и Галилеја у Исусово време

                            Током 247. године ере Диоклецијана (лат. Diocletian), Дионисије Мали (лат. Dionysius Exiguus) покушао је да утврди колико је година протекло од Исусовог рођења и утврдио да је у питању 753. година од оснивања Рима. Затим је као датум Исусовог рођења одредио 25. децембар 1 ACN (од Ante Christum Natum, односно пре рођења Христа), а следећу годину назвао AD 1 — чиме је започео систем рачунања времена од Исусовог рођења: Anno Domini, односно у години Господа или лета Господњег. Систем је направљен током 532. године, а готово два века касније је прихваћен и успостављен као календар западне цивилизације.

                            Тешко је одредити датум Исусовог рођења јер су неки извори до сада нестали, а прошло је више од 1900 година од како су Јеванђеља писана. Међутим, базирано на помрачењу Месеца о које историчар из првог века Јосиф Флавије спомиње мало пре смрти Ирода Великог (кога спомиње Јеванђелиста Матеј), као и смени римских царева, Исусово рођење десило се 3. године пре нове ере.

                            И Јеванђеље по Луки и Јеванђеље по Матеју смештају Исусово рођење у време владавине Ирода Великог. Лука описује да се Исусово рођење догодило у време римског гувернера Квиринија (лат. Quirinius), и спомиње препис (попис) римских провинција Сирије и Јудеје. Јосиф Флавије смешта Квиринијево гувернисање и препис у 6. годину н. е. (што Лука помиње у Делима апостолским 5:37), дуго после смрти Ирода великог 4. године н. е. Због тога, расправа се усмерила на то да ли би извори требало да се позивају, или не, у основу на гувернисање Квиринија у Сирији, и да ли је препис раније извршен, а ако није, који би извор требало сматрати погрешним.[11]

                            Датум Исусове смрти такође је нејасан. Јеванђеље по Јовану описује распеће непосредно пре пасхе, празника који пада у петак 14. нисана (званог Кватродециманизам), док Синоптичка Јеванђеља (осим Јеванђеља по Марку 14:2) описују Исусову последњу вечеру као трпезу на дан пасхе 15. нисана; међутим, неки научници сматрају да је синоптички опис у складу са Јовановим описом.[12] Даље, Јевреји су следили лунисоларни календар са месечевим менама као датумима, што компликује израчунавање било ког тачног датума соларног календара. Према Џон П. Мејеровој (John P. Meier) књизи A Marginal Jew, која се бави проучавањем владавине Понтија Пилата и датумима пасхе у то доба, Исус је највероватније умро 7. априла 30. или 3. априла 33. године н. е.[13]

                            Comment


                            • #59
                              Четири канонска јеванђеља из Библије су главни извор традиционалне хришћанске биографије о Исусовом животу. Хришћански научници генерално верују да су описи из јеванђеља историјски тачни; научници критичари, с друге стране, сумњају у њихову потпуну историјску утемељеност.

                              Comment


                              • #60
                                Од четири јеванђеља, само Матејево и Лукино дају опис Исусовог родослова. Описи у ова два јеванђеља се знатно разликују и постоје различите теорије којима се објашњавају њихове недоследности.[14] Оба описа, међутим, прате породично стабло од Давида па до Аврама. Оба списка су идентична између Аврама и Давида, али се разликују између Давида и Јосифа. Матеј почиње са Соломоном и наставља са краљевима Јуде до последњег краља Јехоније. После Јехоније, лоза краљева се угасила када је Вавилон покорио Јуду. Према томе, Матеј показује да је Исус законити наследник престола Израела. Родослов који описује Лука је дужи од Матејевог; иде све до Адама и износи више имена између Давида и Исуса.

                                Јосиф, муж Марије и Исусов отац, појављује се у описима Исусовог детињства. Међутим, Јосиф се не спомиње за време Исусове службе. Јованови списи о казују да је Исус бригу о Марији поверио вољеном ученику током свог распећа (Јован 19:25–27) што наговештава да је Јосиф до тада већ умро.[15]

                                Новозаветне књиге Матеја, Марка и Посланице Галатима говоре о Исусовим рођацима, укључујући оне који би могли бити браћа и сестре.[16] Грчка реч adelphos у овим стиховима, често превођена као брат, може се односити на било који родбински однос и већина католика и православаца преводе реч као рођак у овом контексту (види безгрешно зачеће. Лука такође спомиње да је Јелисавета, мајка Јована Крститеља, била Маријина рођака (Лука 1:36), што Јована такође чини Исусовим рођаком.

                                Comment

                                Working...
                                X