Verujete li u boga, i zašto?

[nevina]

Verujem u Boga. Čovek bez vere nije čovek. Najlepši osećaj koji svako od nas jeste mir u duši a put do njega je veoma trnovit kroz spoznaju Boga upravo u nama, kroz spoznaju koliko je velika njegova moć nada mnom.

---------- Post dodat u 16:21 ---------- Prethodni post je bio napisan u 16:20 ----------

[Milojko Petrovic]

koren NASEG greha... cijeg?
u zelji da ZIVIMO nezavisno...ko?
dovoljni SMO sami sebi... i opet - ko?

Apsolutno nepoznavanje vere hriscanske.

[clanica]

koren NASEG greha... cijeg?
u zelji da ZIVIMO nezavisno...ko?
dovoljni SMO sami sebi... i opet - ko?

[Zoran Markovic]

Koren našeg greha leži u želji da živimo svoj život nezavisno od Boga. Sebičnost! Dovoljni smo sami sebi, Bog nam nije potreban. Želimo da živimo po našoj inteligenciji i razumu. Upravo zbog toga, dragi prijatelju mnogi imaju bedan život tragajući za srećom i mirom.
Nisi li primetio da si i ti tražio sreću i mir u stvarima koje ti nikada to nisu pružile?
Istinska sreća i mir se pronalaze onda kada se poniziš pred Bogom i kada priznaš da si grešnik, kada se odrekneš sebe i odlučiš da zauvek ostaviš grešan način života, kada kroz pokajanje i kroz veru u Hristovo dovršeno delo za tebe budeš oslobođen od krivice svojih greha i kada dobiješ presvedočenje da si postao dete Božije. Tada ti nije žao što te drugi ne razumu ili preziru, spreman si da uzmeš svoj krst i da slediš Hrista, zato što znaš da više nisi u tami greha! O tome upravo i govori sledeće pojanje koje ćemo sada poslušati.

Pođite za mnom
„Pođite za mnom“, Hristos Spas sinove ljudske zove.
„Odrec’te s seb’, ostav’te svet, grešničke pute ove.
Krst, patnju na se uzmite i mom življenju sljedite.“
Spase, Tvoj ugled svetli nam ovde na život sveti.
Ko tebi dođe, Teb’ sljedi, u tami neće biti!
Ti si nam put, Ti učiš sâm kako tu valja živit’ nam’.

[jole]

ostalo nam je jos u njega da verujemo .

[JustGirl]

Jesam, da. Verovala. Došlo je do te tačke, da sam izgubila veru u Njega. Ne želim o razlozima. ♥

[bragancica]

kako ba sad to????..."Bog je svuda oko nas pa cak i u Peri".....ako je svuda oko nas onda valjda nije u Peri vec oko Pere, jer Pero jeste MI.....al` niti je Bog oko Pere , niti u Peri...Pero je u Bogu, a oko Boga nije.....
a kazo je meni Pero: "a kad dodje dan i ti Bogu na istinu odes , onda budi pristojan i lijepo pripupitaj Boga zeli li on da mu ti oprostis........i nemoj da sujes previse"......

[goxy30]

ako verujes u peru, ja mislim da verujes i u boga
bog je svuda oko nas pa cak i u peri

zato daj ne s... vec veruj u "peru"

[bragancica]

ja vjerujem da ne vjerujem, a cim vjerujem to znaci da ne znam, jer da znam znao bih a ne vjerovao......
..

a Pero mi kazo: " pametnije ti je da Boga pitas postojis li ti, nego sto vjerujes da u nesto ne vjerujes...a kako ne vjerovati u nesto sto ne postoji?"...

pa me posve zbunio Pero.....

[điđi]

Čovek bi trebao upoznati najpre sebe. Dakle, ja na Boga gledam kao na izmišljotinu ali ne u pravom smislu reči. On je sredstvo za samospoznaju, jer kroz njega i ono što on za čoveka znači otkrivaju se nijanse i slojevi ispod površine i pokazuju čovekovu pravu prirodu.

Međutim, često oči ne vide ono sto je očigledno, nego vide ono sto žele videti.
Po osobinama kakve neki čovek pripisuje svome Bogu, vidi se kakve osobine sam priželjkuje i kojim osobinama stremi. Bog nije neovisna ličnost, on je eksperiment. Zamišljeni lik na koji ljudi prenose vlastite projekcije.

Kao što je igračka za malu decu. Sva deca uče kroz igru. Jedini problem je znati kad treba odrasti. Igra je sama po sebi sredstvo, a ne cilj. Kad postane cilj, tad ljudi gube meru i okreću se religiji. A religija je kao venac od trnja, boli i kad ga skineš.

Mi, savremenici današnjeg trenda ma koliko mislimo da više ne sledimo slepo ono što je crkva od uvek propovedala, u biti i dalje ne činimo ništa drugo nego samo nastavljamo tradiciju koju su naši očevi i praočevi postavili, veru u apsolutne vrijednosti.

Ali, ništa ne može biti vredno ako je apsolutno. Jer to je samo uzimanje u obzir izuzetaka, razlika, promenjivosti uslova koje čine nešto vrednim, a da bi mi to smatrali vrlinom. Dobro, zlo, istina, laž su samo ljudske konstrukcije. Daleko više ljudi u istoriji je poginulo u ime istine nego u ime laži. Daleko više ih je poginulo boreći se za dobro nego za zlo. Daleko više u ime Boga nego u ime Vraga. I, kad sve sumiramo, daleko više zla je nanio teizam nego ateizam.

A dobro i zlo su apsolutna kategorija. Od rođenja nas uče teškim pojmovima i grandioznim rečima, koje mi nosimo kroz život, a iz razloga da nam društvo oprosti naše postojanje. To je cena kojom plaćamo život.

[goxy30]

verovati po meni znaci postojati

neko veruje samo u sebe
neko samo u boga
neko veruje samo u neke prolazne stvari(sex, hrana, kocka,...)
neko ne veruje ni u sta pa obicno i zavrsi kao nista
neki veruju u boga kad ih neka muka stisne
vecina veruje u boga iz nekog "pomodarstva"
ima i onih iskalkulisanih koji misle, jebte umrecu pa bolje mi je da verujem sad pa ce mi mozda bude od koristi

ali kad sve oduzmes i saberes

u svemu ima istine, ali opet sve je laz

na zalost smrt ce doneti nesto, a sta, zivi bili pa sto kasnije videli

a do tad verujte u nesto, nemoj da ste cave

ae

[HardCandy]

Ja sam se možda samo uplašio pa počeo verovati.
Ne znam.

"Znam da sam se molio bogu da me ne snađe sudbina jednog od mojih najboljih drugova, mog saborca
Bilo me je stid, stid jer sam se uplašio i spustio pogled dok je njemu laptila krv a ja nisam imao kud, kasnije me je bilo stid
Glodao sam te večeri prste do samih kostiju, hladno jutro me je probudilo dok sam nepomičan i ukocen ležao na podu punom krvi izmeta i skukrvice koja se još nije skorila.
Spavao sam sa bubašvabama koje su se hranile mojim tečnostima, igrale mojim izglodanim prstima.
Već sam se pomirio sa smrću, 5 dana nas postrojavaju i kolju, jednog po jednog dok se slade strahom nas ostalih.
Ustaše, Bosna..."

Iz dnevnika jednog od mojih prijatelja, upravo vam prepisah iz njegove krvave beležnice.

Verujem!

Srbine, a gde je 'bog' bio onima što su zaklani prehodno? Zašto nije svezao ruke zlikovcima?
Ja verujem u 'to nešto', u 'boga', kako god... ali ga ne smatram nužno dobrim, savršenim i bezgrešnim! Toga ima samo u bajkama poput 'Svetog pisma' gde uvek dobro pobeđuje zlo... a kad se tako ne desi- onda treba verovati, pa će se kad-tad dogoditi, kao u ruletu: u svakom spinu duplirajte ulog na isti tip, i MORATE jednom dobiti ako imate dovoljno € da to pratite (dovoljno dug život da budete strpljivi verujući da će se 'dobro' nekada dogoditi)... To više spada u domen matematike, nego teologije.

[okisha]

verovala sam, ali sve manje
mada mislim da ipak postoji "nesto"
=========
zivot mi je bio surov i dalje je, verovatno zato i mislim da ipak sve manje verujem u Boga
==========

:confused:

[CURICA]

Ja sam zlo za zene ali me one obozavaju takvog
Jadne dobre pa im treba malo zacina loseg da ne bi pomrle od dosade

Hvala ti boze sto me trpis ovakvog kakav jesam, probacu da budem bolji

Ali kao sto pas ne moze odoleti kad je macka u pitanju tako ne mogu ni ja kad su zene u pitanju
Probacu za pocetak bar nedeljom da ne spopadam zene

I ja verujem

[Srbin]

Ja sam se možda samo uplašio pa počeo verovati.
Ne znam.

"Znam da sam se molio bogu da me ne snađe sudbina jednog od mojih najboljih drugova, mog saborca
Bilo me je stid, stid jer sam se uplašio i spustio pogled dok je njemu laptila krv a ja nisam imao kud, kasnije me je bilo stid
Glodao sam te večeri prste do samih kostiju, hladno jutro me je probudilo dok sam nepomičan i ukocen ležao na podu punom krvi izmeta i skukrvice koja se još nije skorila.
Spavao sam sa bubašvabama koje su se hranile mojim tečnostima, igrale mojim izglodanim prstima.
Već sam se pomirio sa smrću, 5 dana nas postrojavaju i kolju, jednog po jednog dok se slade strahom nas ostalih.
Ustaše, Bosna..."

Iz dnevnika jednog od mojih prijatelja, upravo vam prepisah iz njegove krvave beležnice.

Verujem!