Price sa porukom

[unthinkable]

Jedan profesor je držao predavanje svojim studentima.
Doneo je teglu za džem i napunio je lopticama za golf do vrha.
Kada je pitao svoje studente da li je tegla puna,odgovorili su da jeste.
Onda je sipao sitne kamenčiće,koji su ušli u prazan prostor oko loptica za golf.
Ponovo je postavio pitanje da li je tegla puna i studenti su odgovorili da jeste.
Kada je sipao šaku peska preko svega toga,pesak je popunio sitne praznine,a studenti su ponovo odgovorili da je tegla puna.
Onda je profesor sipao kafu,koja je sve to natopila.
Definitivno,tegla je sada bila puna.

Onda je profesor rekao:

"Ova tegla je vaš život.Loptice za golf su sve najvažnije stvari u vašem zivotu,kao što su porodica,ljubav,prijatelji.
Mali kamenčići su posao,auto,kuća,a pesak je sve ostalo,kao što je čišćenje kuće,popravka veš mašine,popravka auta...
Ako prvo stavite pesak ili kamenčiće,neće biti mesta za loptice za golf.
Onda nikada nećete imati mesta u svom životu za one stvari koje su vam najvažnije.
Ako se velike i važne stvari uklone iz vašeg života,onda vam ostaju one male,ali ne suštinski važne.


Zato,budite veoma kritični u svom životu.
Kuću uvek možete počistiti.
Vodite računa o prioritetima,jer sve ostalo je kao pesak.

A onda je jedan student zapitao:

"Šta je sa kafom?"

Profesor je odgovorio:

"Ti si veoma pametan momak i poenta mog predavanja je upravo u kafi.
Bez obzira koliko ti se život činio prepun od svega onoga što ga čini,
uvek postoji još malo prostora da se setiš svojih prijatelja i popiješ šolju kafe sa njima.

[unthinkable]

Jednoga dana mladić je stajao u središtu grada razmišljajući kako on ima najlepše srce u celoj dolini.
Prošla je velika povorka i svi su oni priznali kako je njegovo srce savršeno.
Nije bilo crtice ni zareza u njemu.
Da,svi su se oni uistinu složili da je njegovo srce najlepše koje su ikad videli.
Mladić je bio jako ponosan i još se više i glasnije hvalio svojim prelepim srcem.
Iznenada,jedan stari čovek pojavio se ispred povorke i rekao: „Zašto tvoje srce nije približno lepo kao moje?”
Povorka i mladić pogledali su u to starčevo srce.
Udaralo je snažno,ali prepuno ožiljaka,bilo je mesta gde su komadići bili premešteni i onih koji su bili stavljeni,ali nisu potpuno odgovarali i bilo je nekoliko ostećenih strana(ivica).
Ustvari,bilo je puno mesta gde su celi komadi nedostajali.

Narod je započeo - kako može reći da mu je srce lepše nego što on misli? Mladić je pogledao u starčevo srce i vidio njegovo stanje, i nasmejao se.„Mora da se šališ, rekao je. Usporedi svoje srce s mojim, moje je savršeno a tvoje je prepuno ožiljaka i suza.

”Da,rekao je starac,tvoje izgleda savršeno ali nikad se ne bih takmicio s tobom.
Vidiš,svaki ožiljak predstavlja osobu kojoj sam dao svoje ljubavi - izvadim komadić srca i dam je toj osobi,i često mi ta osoba uzvrati deo od svog srca koje se uklapa u prazni deo mog srca,ali budući da delovi nisu jednaki,ja imam nekih grubih završetaka koje delim,jer me podsećaju na ljubav koju delimo.
Ponekad dam delove srca,ali mi osobe ne vrate svoj komadić srca.
To su ti prazni delovi-davanje ljubavi je reskiranje.
Ovi ožiljci su bolni,otvoreni su,podsećajući me na ljubav koju imam za ljude takođe,i nadam se da se oni mogu vratiti jednog dana i popuniti prazne prostore na koje čekam.

[unthinkable]

Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma.
Posto je trebala dugo da ceka,odlucila je da kupi knjigu i da prekrati vreme do polaska aviona.
Pored knjige,kupila je i paketic keksa.Sela je u cekaonicu.
Pored nje bila je stolica sa keksom,a sa druge strane sedeo je gospodin,koji je citao novine.
Кada je ona uzela keks i gospodin je uzeo jedan keks.
Оna se sokirala,ali nije nista rekla.
Nastavila je da cita knjigu,a u sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo,da samo imam malo vise hrabrosti,do sada bih ga vec udarila.
Svaki put kada je ona uzimala keks i gospodin,koji je sedeo pored nje,ne obaziruci se,uzimao je keks.
Nastavili su tako,dok nije ostao samo jedan keks u paketicu.
Devojka je pomislila,sta li ce sada da uradi?
Covek uze taj keks i podeli ga na pola.
Devojka je bila sokirana.Pokupila je svoje stvari,uzela knjigu i posla u drugu cekaonicu.
Nasla je drugo mesto gde nije bilo nikoga pored nje.
Кada se malo pribrala i kada je prosao bes,otvorila je torbu da vrati knjigu i u torbi je videla paketic keksa,koji je bio netaknut.
Postidela se kao lopov i tek tada je shvatila da je keks,isti kao njen,bio od gospodina,koji je sedeo pored nje, ali koji je bez sokiranja,nervoze ili prepotencije podelio i svoj poslednji komad sa njom,sasvim suprotno od nje,koja se cak osecala povredjenom u sopstvenom ponosu i osecanjima.
Koliko puta smo u nasem zivotu pojeli tudj keks,a da toga nismo bili svesni i nikada necemo saznati.
Pre nego sto dodje do brzopletog zakljucka,pre nego pocnete da mislite lose,pogledajte sa paznjom detalje.
Vrlo cesto situacija nije onakva kako nam izgleda na prvi pogled.
U zivotu postoji pet stvari,koje ne mogu da se vrate:
1. kamen koji je bacen,
2. izgovorena rec,
3. propustena sansa,
4. vreme koje je proslo,
i5. ljubav za koju se ne bori.

[unthinkable]

Bio jednom jedan kralj i imao veliki vrt.
Svaku je biljku, i svako drvo, sadio s pažnjom i ljubavlju.
Vrt je bio njegov ponos, i mnogi su posetioci dolazili da bi se divili remek delu kralja-vrtlara.
Jednog dana kralj se uputi u šetnju vrtom, željan odmora od državničkih poslova.
Kako se iznenadio kad je zapazio da sva stabla, grmlje, i cvetne leje, venu i suše se.
"Šta to znači"? upita kralj. Zastao je pred jednim hrastom.
"Kaži mi, šta te muči, kakva te bolest obuzela"?
"Umirem od tuge zato što ne mogu dosegnuti visinu smreke", reče hrast tužno.
Kralj pogleda smreku. Ona je zaista nadvisivala hrast.
Sva ostala stabla činila su se, u poredjenju s njom, patuljasta.
Ali i smreka je klonula od neke tajne muke.
"Šta je tebi"? upita kralj."Izgledaš kao da si izgubila životnu snagu".
"Bolujem, jer ne mogu rađati grožđe", žali se smreka.
Kralj potom potraži vinovu lozu, i vide da se i ona suši.
"Šta je opet tebi" upita."Smreka ti zavidi na grozdovima, a ti veneš".
"Zašto ne mogu cvetati poput ruže"? žalosno će vinova loza.
Medjutim i grm ruže se pokunjio. Zavidio je vrbi na dugim kosama, vrba je plakala što ne miriše kao lipa, ili bor...
Naposletku, kralj naiđe na divlju ljubičicu, koja je cvetala i blistala kao da je najzadovoljnija na svetu.
"Kako to da si tako vedra"? upita je kralj.
"Pa evo, reći ću ti", uzvrati ljubičica.
"Kad si me sadio, ti si zaista želeo baš mene, a ne neku drugu biljku.
Da si želeo trešnju, ljiljane, ili tulipane, onda bi njih zasadio.
Ali zasadio si mene.
Zato sam zadovoljna što sam ljubičica, i trudiću se da budem što lepša i što bujnija, jer ja ne mogu biti nešto drugo nego ono, što jesam"....

[unthinkable]

Sokrat je vazio za mudraca.
Jednog ga dana potrazi neki covek i rece:
-Znas li sto sam sve cuo o tvome prijatelju?
-Trenutak, odgovori Sokrat. Pre nego mi ispricas voleo bih da prodjes jedan brzi test: jesi li to sto mi zelis reci prosejao kroz tri sita?
-Tri sita?
-Da, odgovori Sokrat. Pre nego ispricas neke stvari o drugome, dobro je da uzmes malo vremena i prosejes ono sto zelis reci. To nazivam test od tri sita! Prvo je sito Istine. Jesi li proverio da je istinito ono sto mi zelis ispricati?
-Ne, pa i nisam. Nisam video samo sam cuo kako pricaju.
-Dobro! Ne znas dakle je li to istina. Probajmo iznova: pokusajmo prosejati drugacije, sada cemo uzeti sito Dobrote. Ono sto mi zelis ispricati o prijatelju, je li nesto dobro?
-Ne, bas suprotno! Cuo sam kako se tvoj prijatelj lose poneo.
-Dakle, nastavi Sokrat, zelis mi ispricati lose stvari o prijatelju a nisi siguran jesu li istinite. To i nije bas ohrabrujuce! Jos uvek mozes proci test, jer je ostalo jos sito Koristi. Je li korisno da mi ispricas sve sto je moj prijatelj napravio?
-Korisno? Pa i ne, ne verujem da bi ti to moglo koristiti.
-Dakle, zakljuci Sokrat, ono sto si mi hteo ispricati nije Istina, ni Dobro, ni Korisno, pa zasto bi mi pricao. Ne zelim nista znati od onoga sto si mi hteo ispricati, i tebi ce biti bolje da sve to zaboravis.
"Medju prijateljima treba voleti ne samo one, koje zaloste vase nesrece, nego i one koje nam ne zavide na sreci"

[unthinkable]

Moderan čovek

Neki moderan čovek zalutao u pustinji.
Nemilosrdna sunčeva žega gotovo ga je ispila.Odjednom ugleda oazu.
- Fatamorgana, - mislio je - igra svetla i zraka koji me želi zavarati. Približavao se oazi ali ona nije išcezavala. Video je datule, travu i stene iz kojih je izvirala voda.
- To je, razume se, fantazija gladnoga - razmišljao je - pa, jasno, sad čak čujem žuborenje vode. Halucinacija sluha! Kako je priroda nemilosrdna!
Skapao je u tim mislima i umro.
Sat kasnije našla su ga dva beduina. Reče jedan:
- Možeš li ti takvo što razumeti? Datule mu rastu gotovo uz sama usta, a on pored samog izvora leži - skapao od gladi i žeđi!
- On je moderan čovek - odgovori drugi beduin - nije verovao.

[unthinkable]

VUK

Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu životnu istinu.
U duši svakog čoveka se vodi bitka.
Kao borba izmedju dva vuka.
U duši svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo.
Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro.
Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saosećanje i veru.

Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih rijeci, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu:
-Pobedjuje uvek onaj koga hraniš...

[unthinkable]

PAKAO I RAJ

Jednog je dana čovek imao priliku popričati s Bogom
te ga upita:

-Gospodine, bilo bi mi zadovoljstvo znati kako izgledaju Pakao i Raj.

Bog odvede čoveka do dvaju vrata.Otvori jedna od vrata i dozvoli mu da pogleda unutra.
Na sredini sobe, stajao je veliki okrugli sto.Na sredini stola, nalaziila se velika posuda,s jako finom i mirišljavom hranom.Čovek oseti kako mu navire pljuvačka na usta.
Osobe koje su sedele za stolom bile su izrazito mršave,ljubičaste boje i bolesnog izgleda.Izgledali su svi izgladnelo. Imali su kašike s jako dugačkim drškama koje su bile pričvrščene na njihove ruke.Svi su mogli dohvatiti tanjir s hranom i uzeti malo,
no kako je drška kašike bila duža od njihove ruke,
nisu mogli staviti hranu u usta. Čovek se stresao na sam pogled njihovog jada i njihovih patnji.

Bog reče:-Upravo si vidio pakao.

Bog i čovek se uputiše prema drugim vratima.Bog otvori druga vrata. Scena koju je čovek ugledao
bila je identična prethodnoj.Bio je tu veliki okrugli sto, posuda prepuna fine hrane,
koja mu je opet naterala pljuvačku na usta.
Osobe za stolom su isto imale kašike dugih dršaka.
No ovog su puta, osobe bile dobro nahranjene i sretne te su razgovarale međusobno zadovoljno se smeškajući.
Čovek reče bogu:- Ne razumem!
- Jednostavno je, odgovori Bog,
sve zavisi o jednoj veštini.
Oni su naučili hraniti jedni druge dok drugi ne misle
na ništa osim na sebe same.

[unthinkable]

Prolece...


Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima jedne zgrade, sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu, koji je tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis. U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i sta je to mogao napisati.

Na sta ce prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno glasio:

"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje.

[unthinkable]

Muž i žena odu na odmor na jezero.
Jednog jutra se muž vrati umoran od pecanja i odluči da odrema.
Njegova žena, iako ne poznaje jezero, odluči da uzme čamac i da se provoza.
Izvezla se nedaleko od obale, usidrila se i počela da čita knjigu.

Dok je čitala, priđe joj lovočuvar u svom čamcu i obrati joj se: "Dobar dan, gospođo. Šta radite?"
"Čitam knjigu", ona mu odgovara i misli: "Zar nije očigledno?".
"Vi se nalazite u oblasti u kojoj je pecanje zabranjeno", kaže joj lovočuvar.
"Žao mi je, ali ja ne pecam. Ja čitam."
"Da, ali imate svu potrebnu opremu.
Što se mene tiče, vi svakog trenutka možete da zabacite udicu.
Moraću da vas privedem."
"Ako to učinite, tužiću vas za seksualno zlostavljanje.", kaže mu žena.
"Ali nisam vas ni dodirnuo.", odgovara joj lovočuvar.
"To je tačno, ali imate svu potrebnu opremu.
Što se mene tiče, svakog trenutka biste mogli da počnete."
"Doviđenja, gospođo.
Uživajte u danu.", reče lovočuvar i ode.

Naravoučenije - Nemoj se raspravljati sa ženom koja čita. Veoma je verovatno da ume i da razmišlja.

[unthinkable]

Put do unutarnje slobode

Neki siromašni seljak trčeći dođe svetom čoveku koji se odmarao pod drvetom.

- Kamen! Kamen! Daj mi dragi kamen!
- Kakav kamen? - upita sveti čovek.
- Noćas sam sanjao da ću pronaći čoveka koji će mi dati dragi kamen
koji će me učiniti bogatim zauvek - odgovori seljak.
Sveti čovek posegne za svojom torbom, poče kopati po njoj
te nakon nekog vremena izvadi kamen. - Misliš ovaj?
-Pronašao sam ga na putu prije par godina.
-Naravno da ću ti ga dati - reče on i dade ga seljaku.
Seljak pogleda kamen u čudu.
Bio je to dijamant, verovatno najveći na svetu, uze ga i ode.
Tu ju noć seljak probdeo u krevetu ne mogavši zaspati.
Sledećeg dana oko podneva otiđe on ponovo svetom čoveku i reče mu:

- Daj mi to što ti je omogućilo da se odrekneš dijamanta tako lako!

[unthinkable]

Mladi par se doselio u ulicu.
Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena opazi komšinicu kako širi veš.
-Kako joj je prljav veš-rekla je
-Možda joj je potreban drugi prašak, a možda uopšte i ne zna prati-
Muž je ćutke posmatrao, i nije ništa komentarisao.
Svaki put kada je komšinica širila veš, padali bi isti komentari.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kada je videla da je komšinicin veš čist kao sneg.
-Pogledaj, konačno je naučila da pere.
Ko li ju je naučio-rekla je mužu.
Muž joj odgovori
-Niko, ja sam oprao naše prozore.

Nemojte u tuđem oku komentarisati trn, ako u svom nosite gredu.

[plavka]

Da li znaš da kad nekome zavidiš to je zato što ti se ta osoba u stvari sviđa?

Da li znaš da oni koji su naizgled vrlo jaki u stvari imaju vrlo osecajno srce i vrlo su ranjivi ?

Da li znaš da oni koji uvek brane druge u stvari tragaju za nekim ko će braniti njih?

Da li znaš da su tri reči koje je najteze izgovoriti :
Volim te, Oprosti i Pomozi mi
Ljudi koji ih izgovaraju stvarno su im potrebne i osecaju njihovu težinu, to su ljudi koje morač počtovati i ceniti.

Da li znaš da ljudi koji drugima prave društvo i pomažu drugima u stvari im je društvo i pomoć zaista potrebna?

Da li znaš da su ljudi koji nose crveno sigurniji u sebe?

Da li znaš da ljudi koji nose žuto znaju uživati u svojoj lepoti?

Da li znaš da ljudi koji nose crno žele ostati nezamećeni i da im je potrebna tvoja pomoc i razumevanje?

Da li znaš da se tvoja pomoc drugima uvek vraća dvostruko?

Da li znaš da oni koji te najviše trebaju tebi ne znače ništa?

Da li znaš da je lakse reći nekome šta osećač preko pisma nego to isto reći u lice? Ali da li znaš da ako to kažeš u lice ima puno veću vrednost?

Da li znaš da su stvari koje je najteže učiniti ili reći vrednije od najskupljih stvari koje možeš kupiti novcem?

Da li znaš da ako nesto lepo zamoliš, sigurno ćeš i dobiti?

Da li znaš da mozes ostvariti svoje snove, možeš se zaljubiti, postati bogat ostati zdrav, ako verujes u svoje snove iznenadićeš se što si sve sposoban učiniti?

Ne veruj ništa što ti je rečeno dok to i sam ne iskušaš, ako znaš nekoga kome je potrebno nešto od pomenutog i pružiš mu svoju pomoć, videćeš da će ti se dvostruko vratiti.


Kada bi svet prestao postojati za 24 sata sve telefonske linije, svi cetovi i e-mailovi bili bi zakrceni porukama: "Zao mi je sto sam ti nanio bol. ", " Oprosti mi", " Volim te", " Vrlo te cijenim ", Cuvaj se " ili " Oduvijek sam te volio ali ti to nikad nisam rekao"

[plavka]

Kada je Bog kreirao ženu, dugo je radio. Jako, jako dugo...

Jednom od anđela to je bilo čudno pa se pojavio u njegovoj radionici i pitao:"Zašto se s njom baviš tako dugo?"

Bog je odgovorio: "Jesi li možda video uputstva za sastavljanje?

Mora biti vodootporna, ne sme biti od plastike, mora imati više od 200 gibljivih delova, koje je moguće zameniti, njeno telo mora besprekorno funkcionisati, čak i kad se hrani malim količinama hrane i pije samo dijetalno piće.

Mora imati prijatnu spoljašnjost koja će se svidjeti svima, ali mora imati i toplu, nežnu i divnu dušu. Mora biti jaka i trpeti sve nedaće, biti stabilan stub podrške i meko rame za plakanje. Mora imati naručje u kojem mogu sediti čak četiri deteta istovremeno.

Njen poljubac mora ozdraviti sve, od raskrvavljenih koljena do slomljenog srca. I za sve navedene uloge, koje mora obaviti, ima - pogledaj u paket - samo dve ruke"

Anđeo je zastao na tren u čudu, kada je čuo koje su sve funkcije napisane u uputstvu za sastavljanje i rekao: "Samo dve ruke? I to pri standardnom modelu? To je previše posla za jedan dan, završi to sutra"

"Ne, neću," protestvovao je Bog, "sad sam već tako blizu tome da završim ovu kreaciju, koja mi je prirasla srcu, da se ne želim zaustaviti. Već se zna sama ozdravljati i lako radi osamnaest sati na dan. "

Anđeo se približio i dotaknuo ženu pa u čudu progovori "Ali Bože, napravio si je tako meku"
"Zaista je meka", složio se Bog, "no napravio sam ju istovremeno i čvrstom. Nemaš pojma šta sve može istrpeti i što sve može postići"

"Hoće li znati i misliti?" pitao je anđeo.
"Ne samo to", odgovorio je Bog, "zna će procenjivati i pregovarati, odlučivati i zauzimati se..."

Anđeo je u tom trenutku nešto opazio, podigao ruku i dotaknuo ženino lice.
"Ajoj, mislim, da pušta. Rekao sam ti da je to previše posla za jedan dan." izjavi pobednosno anđeo.
"Ništa ne propušta", razljutio se Bog i zagrmio "To je suza."
"Čemu suze?" upitao je anđeo.

Bog je odgovorio: "Suza je mogućnost, da izrazi svoje veselje, bolest, brigu, razočaranje, ljubav, usamljenost, žalost i ponos."

Anđeo je bio istinski očaran: "Bože, ti si genije, na sve si mislio. To, što si napravio, je poštovanja i obožavanja vredno. Žena je čudo."


Žene znaju da poljubac i zagrljaj leče slomljena srca. Donose veselje, ljubav i nadu, saosećajne su i žive za ideale.
No, iako savršen, Bogu se ipak potkrala greškica.

Žene, naime, često zaboravljaju koliko zaista vrede...

[magicmoment]

sto uradis kad vidis zenu da krvari u dvoristu?pucas jos jednom

ups,jbg,nisam dovoljno feminiziran