Tweet
Đilas
Svi smo mi 99 posto
Dok se samo jedan odsto prebogatih pojedinaca besramno bogati na tuđ račun, gola egzistencija 99 odsto građana Srbije je dovedena u ozbiljnu opasnost. Slučaj gradskog prevoza u glavnom gradu Srbije, najrečitije govori kako u praksi funkcioniše krvnička otimačina od najsiromašnijih i kako onaj jedan procenat najbogatijih postaje još bogatiji. Zašto Beograd plaća ono što inače plaća punjenjem budžeta (u ovom slučaju Gradsko saobraćajno preduzeće) i zašto Beograd, koji inače plaća 70 odsto tog javnog preduzeća ne bi imao, kao i u nekim drugim gradovima u svetu, besplatan prevoz, makar za najugroženije kategorije stanovništva?
M.Grabež
Prema proceni gradskog Sekretarijata za saobraćaj, usluge javnog prevoza u Beogradu dnevno u proseku koristi dva miliona putnika koji za to plaćaju najmanje 400.000 evra u proseku dnevno. Provizija koju privatne kompanije iz sastava Bus Plus sistema uzimaju iznosi 8,53 posto, odnosno 34.120 evra dnevno, što je zarada na godišnjem nivou od oko 12,5 miliona evra.
Ovo su zvanične, frizirane procene, jer je apsurdno da svaki putnik prosečno plaća samo 20 evrocenti, što bi bio ekvivalent od 25 dinara dnevno. Čak i da poverujemo da se polovina putnika vozi besplatno iz nekog razloga, još uvek ostaje milion putnika koji plaćaju.
Čak i u slučaju da svaki od njih plati samo po jednu kartu u jednom smeru, to daje sledeću računicu: 60 dinara puta dva je 120 dinara, pa to puta milion putnika jednako je 120 miliona dinara, odnosno milion evra i to - dnevno! Tako bi samo provizija Bus Plus-u iznosila godišnje preko 31 miliona evra!
Pored toga, radnici Gradskog saobraćajnog preduzeća su u obavezi da o trošku ovog javnog preduzeća na ispomoći rade i u sistemu Bus Plusa. Koliko tačno karata proda Bus Plus niko sa sigurnošću ne zna. Prema njihovim izjavama u javnosti, prodaja karata je, još od uvođenja elektronskog sistema naplate, porasla za 20 odsto, dok iz Gradskog saobraćajnog preduzeća stižu izveštaji da je prihod opao za 15 odsto. Razlika od 35 odsto preko firmi u Bus Plus konzorcijumu završava na računima vlastodržaca...
Besplatni javni prevoz, to jest, 100 odsto javno finansiran gradski i prigradski prevoz, način je da se izvrši pravičnija preraspodela bogatstva u društvu, jer ogromna većina korisnika tog prevoza pripada kategoriji stanovništva koja je ozbiljno ugroženo...
Besplatni javni prevoz za sve građane je način i da vazduh u gradu bude čistiji, a grad mirniji i manje bučan, jer bi mnogo manje ljudi, vođeno materijalnim interesom, koristilo automobile u svakodnevnom odlasku na posao i nazad.
Danas javni gradski prevoz u Beogradu ostvaruje samo 30 posto prihoda potrebnih da funkcioniše, dok se preostalih 70 posto donira iz budžeta grada koji solidarno pune svi Beograđani. Da bi se uveo potpuno besplatan javni prevoz potrebno je, dakle, naći preostalih 30 posto potrebnih para.
Kada bi se ukinula provizija za Bus Plus, kao i monopol koji na reklamni prostor u vozilima i na stajalištima Gradskog saobraćajnog preduzeća imaju samo dva čoveka (od kojih je jedan gradonačelnik Dragan Đilas) i kada bi se strože kontrolisale javne nabavke za GSP, bilo bi i više nego dovoljno para za potpuno besplatan javni prevoz.
Potpuno ili delimično besplatan javni prevoz već postoji u više desetina gradova u svetu, između ostalih u slovenačkoj Novoj Gorici, ali i u glavnom gradu jedne od najsiromašnijih zemalja na svetu, tajlandskom Bangkoku...
Zato beogradski pokret Nezavisna građanska direktno demokratska inicijativa "99 posto" organizuje redovne proteste građana sa zahtevima da se ukine Bus Plus (za koga kartice ekskluzivno proizvodi preduzeće supruge Dragana Đilasa) kao i da se odmah uvede besplatan prevoz za sledeće kategorije građana: đake osnovnih škola, srednjoškolce, studente, invalide i osobe ometene u razvoju, trudnice, samohrane roditelje i staratelje, nezaposlena lica, penzionere, članove malih poljoprivrednih domaćinstava i sve ostale socijalno ugrožene kategorije stanovnika.
Comment