Svetski i olimpijski rekorderi

[vuja]

Usain Bolt sprinter s Jamajke. Bolt trenutno drži svjetski rekord na 100 metara, koji iznosi 9,58 sekunda, i na 200 metara, koji iznosi 19,19 sekundi.


Bolt je prvi sportaš koji je na istim Olimpijskim igrama oborio oba svjetska rekorda na kratkim stazama i prvi nakon Carla Lewisa 1984., koji je na istim Olimpijskim igrama osvojio zlato u utrkama na 100 i 200 metara. Bolt također drži svjetski juniorski rekord na 200 metara, a on iznosi 19,93 sekunde.
Dok je još bio dijete, Bolta je privlačio kriket, no zbog njegove brzine, njegovi treneri su ga motivirali da se okuša u atletici. Do 2001., Bolt je već osvajao srebrne medalje na srednjoškolskim i regionalnim utrkama na 200 i 400 metara. Prvi put se na svjetskoj sceni pojavljuje na Svjetskom juniorskom prvenstvu 2002. godine kada osvaja zlato na 200 metara i dva srebra kao član jamajkanske štafete. Osvojivši zlato, Bolt postaje najmlađi atletičar koji je to uspio na tom natjecanju. Bolt je tijekom 2003. osvojio još medalja u utrkama na 200 metara, briljiravši i na Svjetskom juniorskom prvenstvu i na Jamaiačkom srednjoškolskom prvenstvu.

Godine 2004. postaje prvi juniorski sprinter koji je 200 metara istrčao za manje od 20 sekunda, a time ruši i svjetski rekord Royja Martina za dvije desetinke sekunde. Zbog ozljeda, Bolt je morao propustiti većinu netjacanja iz 2004. i 2005. Grand Prix u Lausannei 2006. donosi povratak u formu kada Bolt istrčava svoj novi osobni rekord - 19,88 sekunda. Na međunarodnim natjecanjima te godine, Bolt osvaja jedno srebro i tri bronce. Bolt se još više poboljšao 2006., kada obara državni rekord Dona Quarriea na 200 metara, postavivši novi koji iznosi 19,75 sekunda. Iste godine osvaja i zlato na 100 metara s vremenom od 10,03 sekunda. Na svjetskom prvenstvu u Osaki 2007., Bolt osvaja srebro na 200 metara, stigavši na cilj nakon svog rivala Tysona Gayja.

Sljedeća sezona počela je jako dobro. Već u svibnju, Bolt ruši Powellov svjetski rekord na 100 metara istrčavši ih za 9,72 sekunde. U Ateni postavlja novi državni rekord na 200 metara, koji od tada iznosi 19,67 sekunde. Najuspješniji nastup na Olimpijskom igrama Bolt je imao u Pekingu 2008. godine, gdje osvaja zlata, ali ruši i svjetske rekorde, na 100 i 200 metara. Njegovo vrijeme od 9,69 sekunde učinilo ga je prvim sportašem koji je istrčao 100 metara ispod 9,7 sekunda bez pomoći vjetra. Dana 22. avgusta sudjelovao je u jamaičkoj štafeti na 4 x 100 metara kao treći nositelj štafete. Na toj utrci, Jamajka je osvojila zlato istrčavši štafetu za 37,10 sekunda, oborivši time svjetski rekord od 37,40 sekundi postavljen 1993. godine.

Na SP u Berlinu 2009. Usain Bolt postavio je dva svjetska rekorda, na 100 m - 9,58s i 2 dana kasnije u utrci na 200 metara - 19,19 sekundi.

Finale trke na 100m na Olimpijskim Igrama u Londonu obeležio je neverovatni Usain Bolt koji je najpopularniju deonicu pretrčao za 9.63 sekunde, što je novi olimpijski rekord.

[vuja]

KARL LUIS



Карлтон Фредерик Луис (рођен 1. јула 1961. у Бирмингему, Алабама, САД), је бивши амерички атлетичар. У избору МОК-а проглашен најбољим атлетичарем XX вијека, а по мишљењу многих је и најбољи спортиста свих времена.

Карл Луис је освојио девет златних и једну сребрну олимпијску медаљу на олимпијским играма (ОИ) 1984, 1988, 1992 и 1996. (Лос Анђелес, Сеул, Барселона и Атланта); Осмоструки је свјетски првак у атлетици на свјетском првенству (СП) од 1983. до 1993, и то кад су се свјетска атлетска првенства одржавала сваке четири године, а не сваке двије, као данас. Карл Луис, спортски феномен, који ће се тешко поновити, ујединио је у својим успјесима подвиге више врхунских атлетичара. Поновио је подвиг који је прије њега остварио Џеси Овенс у Берлину, 1936, побиједивши на 100 m, 200 m, у скоку у даљ и у штафети 4 пута 100 m. Поновио је подвиг свог сународника Ал Ертера, који је побиједио на четири Олимпијаде (од 1956. - 1968, у бацању диска), побиједивши такође на четири Олимпијаде, у скоку у даљ. Притом треба напоменути да нико, прије ни послије њега, није у скоку у даљ побиједио чак ни два пута. Уз то, ниједан спринтер није побиједио на олимпијским играма два пута на 100 m, а Карл Луис је то учинио 1984. и 1988.



Карл Луис се квалификовао и за Олимпијске игре у Москви, 1980, (као 19-годишњак), у штафети 4 пута 100 m и у скоку у даљ, али није учествовао због бојкота америчке репрезентације, чиме му је можда ускраћена медаља - у штафети, чиме би засјео на прво мјесто вјечне листе олимпијаца са највише медаља. Овако се налази на четвртом мјесту, иза Ларисе Латињине, гимнастика, Украјина, Пава Нурмија, атлетика, Финска и Марка Шпица, пливање, САД. Све четворо имају по 9 златних медаља, а поредак одређује број сребрних и бронзаних: Латињна 5 сребрних и 4 бронзане, Нурми 3 сребрне, Шпиц 1 сребрна и 1 бронзана, Луис 1 сребрна медаља.

Међутим Карл Луис је спортиста са највише појединачно освојених златних олимпијских медаља - 7, ако рачунамо актуелне спортске дисциплине (Реј Јури, САД, освојио је 8 појединачних златних медаља 1900, 1904. и 1908, али у дисциплинама које одавно више нису у програму Олимпијских игара: скок удаљ, скок увис и троскок - из мјеста).

1983. - СП, 3 златне медаље (100 m, скок у даљ и штафета 4 пута 100 m)

1984. - ОИ, 4 златне медаље (100 m, 200 m, скок у даљ и штафета 4 пута 100 m)

1987. - СП, 3 златне медаље (100 m, скок у даљ и штафета 4 пута 100 m)

1988. - ОИ, 2 златне медаље (100 m, скок у даљ), 1 сребрна медаља (200 m)

1991. - СП, 2 златне медаље (100 m и штафета 4 пута 100 m), 1 сребрна медаља (скок у даљ)

1992. - ОИ, 2 златне медаље (скок у даљ и штафета 4 пута 100 m)

1993. - СП, 1 бронзана медаља (200 m)

1996. - ОИ, 1 златна медаља (скок у даљ)

100 m: 9,86 s (1991, тада свјетски рекорд)
200 m: 19,75 s (1983)
скок у даљ: 8 m 87 cm (1991)
штафета 4 пута 100 m: 37,40 s (1992)

[vuja]

Dvostruka olimpijska šampionka u skoku sa motkom Jelena Isinbajeva nije uspela da u Londonu odbrani titule osvojene u Atini 2004. i Pekingu 2008, a ovogodišnje Igre napušta sa bronzom.



Imajući u vidu da je 28 puta obarala svetski rekord, a da je njeno i najbolje svetsko ostvarenje svih vremena pet metara i šest centimetara, londonski nastup okončala je razočaravajuće, ne preskočivši više od 4,70.




Dva puta je Isinbajeva rušila letvicu na 4,75, za treći pokušaj odabrala je pet centimetara viši zadatak, ali kako je i on okončan neuspehom, sjajna Ruskinja morala je da se zadovolji bronzom.

Ali pre londona je ostavila velik trag u istoriji sporta i atletike.
Yelena Isinbayeva Gadzhievna ( ruski : Елена Гаджиевна Исинбаева, Elena Gadžievna Isinbaeva) (rođen 3. lipnja 1982) je ruski kolac vaulter . Ona je dva puta osvajala olimpijske medalje (2004 i 2008), pet puta svjetska prvakinja i trenutni svjetski rekord . Kao rezultat svojih postignuća, ona je naširoko smatrana najveća ženska sportistkinja svih vremena.


Isinbayeva je veliki prvak u devet navrata (olimpijski i svetski prvak sto na otvorenom sto na zatvorenom). Ona je također jackpot dobitnik Zlatne lige IAAF serije 2007 i 2009. Nakon loših nastupa na Svjetskom prvenstvu u 2009 i 2010, ona je uzela godinu dana dugu pauzu od sporta.

Ona je postala prva žena koja je preletela barijeru od 5 metara visine u 2005. Isinbayeva je vlasnik sadasnjeg svetskog rekorda 5,06 m na otvorenom, Isinbayeva rekord postavljen u Zurichu u avgustu 2009, a 5.01 m unutra, rekord u februaru 2012.

Od 2012, ona je i dalje jedina žena sa skokom preko pet metara .