Tweet
Pekinezer - Pekingese
Pekinezer je veoma stara rasa pasa i sam njen nastanak se ne zna, a po istoriji i legendi koju Kinezi imaju prema ovoj rasi, sam nastanak tačnije datira iz vremena prodiranja budizma, još u prvom veku pre Hrista. Pekinezer ima i svoju legendu o svom nastanku o kojoj se priča vekovima i prikazuje u kulturnim predstavama, iskazanim kroz ples i igru kineske kulture, a legenda kaže; Jedan Lav se smrtno zaljubio u jednu malu majmunicu, ali razlika u njihovoj veličini ih je sprečavala da se venčaju. Lav je zato odlučio da ode u hram i da se moli bogovima da ga smanje toliko da može da se oženi obožavanom majmunicom. Bogovi su upitali lava da li je svestan molbe koju upućuje i da li je dobro razmislio o posledicama jer bi to značilo da se zauvek odriče svog prestiža i privilegija kralja džungle, ali lav nije odustajao. Njegova ljubav je bila tolika da je bio spreman da se svega odrekne. Bogovi bejahu dirnuti tolikom ljubavlju i odlučiše da smanje lava na odgovarajuću veličinu, ali mu učiniše i jedan poklon: " Ostaviše mu njegovo hrabro lavovsko srce ". A iz braka male majmunice i majušnog Lava rodio se pekinezer, sa majmunskom njuškicom i lavovskim telom i srcem. INT.CH bacon cook SILHOUETTE Tabu tema o pravom Pekinezeru i par korisnih saveta Ko je, šta je i ko su ti što uništavaju Pekinezera?
Koliko je u svetu poznato, pravo poreklo Pekinezera potiče još iz vremena Budizma, odnosno još u prvom veku pre Hrista, doduše pravo poreklo ove retke i stare rase pasa nije u potpunosti definisano i rešeno. Mnogobrojni odgajivači se susreću sa problemom da Pekinezera postave na svoje jedino i potpuno pravo mesto, koje mu sleduje po standardu koji je propisan pod patronatom VELIKE BRITANIJE a prihvaćen je i od same svetske organizacije F.C.I .(FEDERATION CYNOLOGIQUE INTERNATIONALE). Međutim Pekinezera su potisnuli i direktno ugrozili ljudi koji se bave psima odnosno trgovinom životinjskim dušama, te se tako na listi ugroženih pasa našla i rasa Pekinezer, i to zahvaljujući svojoj nekadašnjoj popularnosti kako u svetu tako i u našoj zemlji. Da bih bio jasniji objasniću na sledećem praktičnom primeru a što je za istinu i potvrdila moja studija o ovoj rasi.
Opšta pojava: Mali, dobro izbalansiran, zbijen, dostojanstven, kvalitetan.
Karakteristike:
lavlje pojave držanja, oprezan i inteligentan u izrazu. Temperament: Neustrašiv, veran, rezervisan, ali ne bojažljiv ili agresivan. Glava i lobanja: Glava je velika, proporcijalno šira nego dublja, lobanja široka, prostrana i ravna između ušiju, nije zaobljena, široka između očiju. Njuška veoma kratka, široka. Nozdrve duge, otvorene i crne. Labrnje prostrane, dobro naborane sa čvrstom donjom vilicom. Profil je ravan, sa dobro postavljenom nosnom pečurkom između očiju. Stop izrazit. Neophodno je da nos, usne i ivice očiju budu crni. Oči: Velike, čiste, okrugle, tamne i sjajne. Uši: Srcolikog oblika, usađene u ravni sa lobanjom i nošene priljubljene uz glavu, pokrivene dugom, obilnom i paperijastom dlakom. Ivica uha, ne treba da se spušta niže od linije njuške. Usta: Pljosnate usne, ne smeju se videti zubi i jezik. Jaka donja vilica je obavezna. Vrat: Veoma kratak i debeo. Prednji deo: Kratak, zbijen, teške kosti prednjih nogu. Kosti su blago savijene, ali jake, dobro povezane u ramenima. čvrstina je neophodna. Telo: Kratko, sa širokim grudima i dobro postavljenim rebrima. Dobro povezane prednje noge, sa jasnim strukom, leđa ravna. Zadnji deo: Zadnje noge su lakše od prednjih ali čvrstog i dobrog oblika. Uzan stav zadnjih nogu, ali ne kravlje pete. čvrstina je neophodna. Šape: Velike i ravne, nisu okrugle. Psi su stabilni na nogama, ne ovlaž oslonjeni. Gledano od napred, prednje šape okrenute neznatno u polje. Rep: Visoko usađen, čvrsto nošen, neznatno zavijen preko leđa sa bilo koje strane, duge paperjaste dlake. Hod: Spor, ponosit, uvijajući hod prednjeg dela izatvoreni hod zadnjeg dela. Ovo tipično kretanje ne sme biti prćeno uvijanjem zbog uskih ramena. Veoma je važno da hod bude sasvim korektan. Dlaka: Duga i prava sa obiljem grive koja se produžava preko ramena obrazujući pelerinu ili okovratnik ( volane oko vrata). Pokrovna dlaka je više gruba sa obilnom podlakom. Ova paperjasta dlaka na ušima, nogama, butinama, repu i prstima je obilna. Boja: Dozvoljene su sve boje i oznake, izuzev albina i boje jetre. Može biti delimično obojen raznim bojama, pri čemu šare ne moraju biti pravilne. Veličina: Idealna težina ne prelazi 5kg, za mužjake i 5.5kg za ženke. Psi mogu izgledati mali ali biti iznenađujući teški kada se podignu. Teške kosti i krupno, dobro građeno telo su bitna karakteristika ove rase. Mane: Sve što odstupa od gore navedenog smatra se manom i ocena stoji u proporciji sa stepenom izraženosti mane. N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.
Kako doći do pravog šteneta Pekinezera?
To baš i nije jednostavno pitanje jer kao što je napomenuto u tekstu, Pekinezer je retka rasa, a da bi ste bili sigurni šta zapravo kupujete najbolje je da se raspitate u obližnjem Kinološkom Društvu, na izložbi pasa gde možete da vidite roditelje ili jednostavno posetite ovakav sajt gde će vam biti dostupne fotografije željene rase a ujedno možete dobiti i kontakt sa određenom odgajivačnicom koja će vam garantovati za kupljeno štene, što je po meni najbezbolnije i za vas i za kupljenog psa koji neće biti žrtva vašeg naznanja i pohlepnosti trgovaca pasa za vašim novcem. Gde štene Pekinezera ne treba kupiti? U ZOO- SHOP-ovima, na buvljim pijacama, od sumnjivih odgajivača koji se reklamiraju po raznoraznim časopisima, na žalost takvi oglasi se mogu naći i u kinološkim časopisima što ne bi trebalo, što znači najbolje je obratiti se nekoj od vodećih odgajivačnica u zemlji u kojoj živite, a po potrebi i u inostranstvu, ali napominjem prvenstveno" kod odgajivačnice" jer štenci veoma liče jedno na drugo i teško je napraviti razliku.
Zašto treba kupiti štene u odgajivačnici?
Kao prvo svi potencijalni ljubitelji Pekinezera, će imati sve garancije o poreklu i zdravstvenom stanju sa kompletnim dokazom o vakcinaciji šteneta sa potpisom Veterinara i pečatom Veterinarske ustanove, što je veoma bitno, jer ukoliko bilo koje štene ne ispunjava takve uslove, onda vam svaka druga garancija nije garancija, i takvo štene ne treba uzeti, jer može se desiti da štene ugine, a da pre toga u odgovarajućoj starosnoj dobi nije dobilo zaštitnu vakcinu, a da ste vi dobili uveravanja od prodavca da je sve u redu sa štenetom. Odlučite sami jer vi snosite odgovornost za vaš novac, ali na žalost niko ne snosi odgovornost za nastradali život šteneta, koje je uginulo zbog nemarnosti čoveka.
Koliko je u svetu poznato, pravo poreklo Pekinezera potiče još iz vremena Budizma, odnosno još u prvom veku pre Hrista, doduše pravo poreklo ove retke i stare rase pasa nije u potpunosti definisano i rešeno. Mnogobrojni odgajivači se susreću sa problemom da Pekinezera postave na svoje jedino i potpuno pravo mesto, koje mu sleduje po standardu koji je propisan pod patronatom VELIKE BRITANIJE a prihvaćen je i od same svetske organizacije F.C.I .(FEDERATION CYNOLOGIQUE INTERNATIONALE). Međutim Pekinezera su potisnuli i direktno ugrozili ljudi koji se bave psima odnosno trgovinom životinjskim dušama, te se tako na listi ugroženih pasa našla i rasa Pekinezer, i to zahvaljujući svojoj nekadašnjoj popularnosti kako u svetu tako i u našoj zemlji. Da bih bio jasniji objasniću na sledećem praktičnom primeru a što je za istinu i potvrdila moja studija o ovoj rasi.
Opšta pojava: Mali, dobro izbalansiran, zbijen, dostojanstven, kvalitetan.
Karakteristike:
lavlje pojave držanja, oprezan i inteligentan u izrazu. Temperament: Neustrašiv, veran, rezervisan, ali ne bojažljiv ili agresivan. Glava i lobanja: Glava je velika, proporcijalno šira nego dublja, lobanja široka, prostrana i ravna između ušiju, nije zaobljena, široka između očiju. Njuška veoma kratka, široka. Nozdrve duge, otvorene i crne. Labrnje prostrane, dobro naborane sa čvrstom donjom vilicom. Profil je ravan, sa dobro postavljenom nosnom pečurkom između očiju. Stop izrazit. Neophodno je da nos, usne i ivice očiju budu crni. Oči: Velike, čiste, okrugle, tamne i sjajne. Uši: Srcolikog oblika, usađene u ravni sa lobanjom i nošene priljubljene uz glavu, pokrivene dugom, obilnom i paperijastom dlakom. Ivica uha, ne treba da se spušta niže od linije njuške. Usta: Pljosnate usne, ne smeju se videti zubi i jezik. Jaka donja vilica je obavezna. Vrat: Veoma kratak i debeo. Prednji deo: Kratak, zbijen, teške kosti prednjih nogu. Kosti su blago savijene, ali jake, dobro povezane u ramenima. čvrstina je neophodna. Telo: Kratko, sa širokim grudima i dobro postavljenim rebrima. Dobro povezane prednje noge, sa jasnim strukom, leđa ravna. Zadnji deo: Zadnje noge su lakše od prednjih ali čvrstog i dobrog oblika. Uzan stav zadnjih nogu, ali ne kravlje pete. čvrstina je neophodna. Šape: Velike i ravne, nisu okrugle. Psi su stabilni na nogama, ne ovlaž oslonjeni. Gledano od napred, prednje šape okrenute neznatno u polje. Rep: Visoko usađen, čvrsto nošen, neznatno zavijen preko leđa sa bilo koje strane, duge paperjaste dlake. Hod: Spor, ponosit, uvijajući hod prednjeg dela izatvoreni hod zadnjeg dela. Ovo tipično kretanje ne sme biti prćeno uvijanjem zbog uskih ramena. Veoma je važno da hod bude sasvim korektan. Dlaka: Duga i prava sa obiljem grive koja se produžava preko ramena obrazujući pelerinu ili okovratnik ( volane oko vrata). Pokrovna dlaka je više gruba sa obilnom podlakom. Ova paperjasta dlaka na ušima, nogama, butinama, repu i prstima je obilna. Boja: Dozvoljene su sve boje i oznake, izuzev albina i boje jetre. Može biti delimično obojen raznim bojama, pri čemu šare ne moraju biti pravilne. Veličina: Idealna težina ne prelazi 5kg, za mužjake i 5.5kg za ženke. Psi mogu izgledati mali ali biti iznenađujući teški kada se podignu. Teške kosti i krupno, dobro građeno telo su bitna karakteristika ove rase. Mane: Sve što odstupa od gore navedenog smatra se manom i ocena stoji u proporciji sa stepenom izraženosti mane. N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.
Kako doći do pravog šteneta Pekinezera?
To baš i nije jednostavno pitanje jer kao što je napomenuto u tekstu, Pekinezer je retka rasa, a da bi ste bili sigurni šta zapravo kupujete najbolje je da se raspitate u obližnjem Kinološkom Društvu, na izložbi pasa gde možete da vidite roditelje ili jednostavno posetite ovakav sajt gde će vam biti dostupne fotografije željene rase a ujedno možete dobiti i kontakt sa određenom odgajivačnicom koja će vam garantovati za kupljeno štene, što je po meni najbezbolnije i za vas i za kupljenog psa koji neće biti žrtva vašeg naznanja i pohlepnosti trgovaca pasa za vašim novcem. Gde štene Pekinezera ne treba kupiti? U ZOO- SHOP-ovima, na buvljim pijacama, od sumnjivih odgajivača koji se reklamiraju po raznoraznim časopisima, na žalost takvi oglasi se mogu naći i u kinološkim časopisima što ne bi trebalo, što znači najbolje je obratiti se nekoj od vodećih odgajivačnica u zemlji u kojoj živite, a po potrebi i u inostranstvu, ali napominjem prvenstveno" kod odgajivačnice" jer štenci veoma liče jedno na drugo i teško je napraviti razliku.
Zašto treba kupiti štene u odgajivačnici?
Kao prvo svi potencijalni ljubitelji Pekinezera, će imati sve garancije o poreklu i zdravstvenom stanju sa kompletnim dokazom o vakcinaciji šteneta sa potpisom Veterinara i pečatom Veterinarske ustanove, što je veoma bitno, jer ukoliko bilo koje štene ne ispunjava takve uslove, onda vam svaka druga garancija nije garancija, i takvo štene ne treba uzeti, jer može se desiti da štene ugine, a da pre toga u odgovarajućoj starosnoj dobi nije dobilo zaštitnu vakcinu, a da ste vi dobili uveravanja od prodavca da je sve u redu sa štenetom. Odlučite sami jer vi snosite odgovornost za vaš novac, ali na žalost niko ne snosi odgovornost za nastradali život šteneta, koje je uginulo zbog nemarnosti čoveka.
