zivot pisan srcem

[okisha]

Postoji vreme ćutanja...u tom vremenu svaka izgovorena rec izgleda nepotrebno...i moja i svacija...to je ono vreme kada posmatram stvari i pojave istovremeno vodeći sa sobom neki cudan dijalog u kome samo menjam likove i jezike...to je ono vreme kada mi svaki spoljni nadarazaj stvara bolno jezenje koze...svaki ton cujem kao urlik...a svaku intonaciju kao iritantnu..
jednostavno padam u neku vrstu hibernacije...za spoljni svet...a u meni se vode beskrajne price...ozivljavaju dogadjaji...prelaze kilometri...u tim periodima ne osecam potrebu ni za snom i dopustam mu tek po koji minut da me otrgne od mene...ne osecam potrebu ni za hranom...ona me usporava u mislima i opterećuje telo...jeste da stomak zaboli ali...izdrzim...tada mi je dovoljna velika solja kafe i par pakli cigareta...i to je to...jednom...davno...u nekom vremenu koje sam već zivela, rekla sam...pssstttt...probudićeš tišinu u meni...tugu ili radost...ne znam...zato...pssssttttt...ne želim tišinu...
Danas...posle tog odživljenog vremena i mnogih ćutanja...shvatila sam da je ona postala deo mene...

=============

---------- Post added at 21:30 ---------- Previous post was at 21:24 ----------


====================

"ono sto nas ne ubije samo nas cini jacim"

[Sanndra]

Ne poznajem te , a volim te.
Volim te na neki svoj nacin drugima pa i tebi neshvatljiv.Znas , to je samo jedna od ljubavi koje gajim u sebi-bistra kao kap jutarnje rose.
Ne osecas ?!
Znam da ces jednom otici i znam da ce boleti-vec boli, ali ostjem tu!Zeljna sam tvoje topline i zagrljaja,ne zato sto ne postoje drugi vec sto sam po Tebi posula neko svoje sunce ljubavi.
Zivot kao da stoji do ponovnog vidjenja sa tobom,a kada te vidim tgada pocinje moj svet ,moja san (iako ne realan)kada si tu ,moj ...
Ne volis me to znam, ne umem definisati ono sto sada osecam.cudno je.Ti tako topao kao beba sa recima tako hladnim i ja izgubljeni idealista...

"Spustila sam oci i zaplakala
tamo gde niko suze ne vidi;
i ovaj put uzela te na svoje srce
i zagrlila te kao san sto se grli."

[okisha]

zar ne znas da od zelje za tobom gorim i da te svakim danom sve vise volim .. iako mi zadajes samo patnju i bol zivot je takav djecace moj..zar ne znas da si bio prva ljubav u zivotu mom i da si mi u srcu izazvao samo bol ......i dok sirokim ulicam skitam zasto te volim cesto se pitam....zasto srcu svom lazem , kad bezbroj puta "da te ne volim" kazem! zasto ovo zbog tebe suze lije ,opet nastavlja da bije i o ljepim danima da sanjam ....iako znam da nista vise nece biti kao prije , zasto ovo srce za tebe kuca kad si ti osoba

- KAMENOG SRCA-
==========

[okisha]

....budi me Sunce koje baci svoj zrak kroz prozor bas na jastuk....popila bih kafu. naravno, prvo zapalim cigaru a onda pomislim "bash me mrzi"’
Tishina..a u glavi hiljadu ping-pong loptica....ni ne znam o chemu razmishljam. Kafa se hladi, piksla je puna...."gde sad?"
.........zazvoni telefon, cujem te umilne glasove....suzne oci ali topao glas, da se ne "chuju suze".....
..nikad ne plachem, suze teku same. no, mora se dalje....
..josh klizi voda sa umornog lica, tu sam a nisam...
Krenesh niz ulicu sa osmehom na licu u dushi tuga, prodjesh tu i tamo..opet si nazad ....ista soba iste misli ista osechanja.....isti jastuk, isto Sunce...................
===========

[maestro]

Zivot pisan srcem crvene je boje...

[okisha]

Pustila sam noćas suzu...Pustila sam neka teče...Nek’ mi ona takne lice,kada tvoja ruka neće...Pustila sam noćas suzu,nisam je oterala ovaj put..Pustila sam neka kune jer sve mi je uzalud.Pustila sam suzu noćaso ljubavi ti prokleta moja,pustila nek me gušita prokleta sudbina koja..
.Nije dala nikad meni da uz tebe budem srcei nek teče suza moja nek mi noćas krasi lice.Sve će ove reči moje jednom postati samo sena a ti meni srce nikad,nećeš biti uspomena.
Pustila sam suzu noćas da me ona zadnja geje,kad se tvoje srce malo daleko od moga krije
.Pustila sam suzu noćas jer znam da i tebe bol išto kraj mene biti nećeš i ako me duh tvoj voli.
Pustila sam neka ideneka za nas kune tugu i sreću.Pustila sam jer nikad više veruj ja zaplakati neću.






---------- Post added at 21:48 ---------- Previous post was at 17:30 ----------

===============

[okisha]

"Ljubavna prica

Jednom, ne tako davno živeo je jedan čovek u svom malenom svetu , okruženom onako kako je on želeo da ga stvori za sebe.
Voleo je ljude oko sebe i oni su njega voleli , radovali mu se , i skoro svi koji su ga poznavali želeli su da razmene koju reč sa njime...
Imao je on i svoje ljubavi u životu i voleo je i bio voljen. Toliko voljen , da ga one i sada pamte..
Ali ne ide sve u životu onako kako zamisliš. Tu si sa ljudima, svaki dan , okružen pažnjom, ali ti ostaje u srcu neka praznina , koju godinama pokušavaš da popuniš... I misliš , da ćeš baš ovog dana uspeti ... “Da od života napraviš radost i nadaš se da je došao dan, tvoj dan". Ali dani prolaze , a praznina ostaje , ostaje nepopunjena ... I čovek se povlači u sebe i tone u nekom svom svetu..
Godine su prolazile , a čovek je čekao da mu se pojavi neka nova ljubav i popuni mu prazno srce... Čekajući je ostareo, kose su mu postale sede , izraz lica , ostao onakav kakav je bio davno... Njegova prava ljubav se nije pojavila. I svaki dan i svaki čas , kao da je tu svoju ljubav , čekao na svom pragu. Na pragu svog života. Tužno lice čoveka umivale su kapi kiše koje su se slivale niz njegove obraze i utapale sa suzama...
Jednog dana , na vratima mu se je pojavio jedan odrpani prosjak… “Čovek mu je poklonio prsten koji je čuvao godinama za svoju ljubav. Prosjak ga je upitao , zašto to radi ? “Zato što znam da se ta ljubav koju godinama čekam i kojoj je bio namenjen ovaj prsten nikada neće pojaviti. Toliko godina sedim na ovom pragu i tek danas sam shvatio da je moja sreća umrla... Uzmi ovaj prsten, prodaj ga , živećeš neko vreme od njega..ja sam živeo sa ovim prstenom godinama... Čovek se okrenuo , ušao u kuću , zatvorio vrata i neki kažu da ga više nikada nisu videli ...... Priča se da je otišao daleko, daleko od svog kućnog praga i da u nekim dalekim zemljama , sa slamnjemim šeširom na glavi sedi ispred kuće u divljini i zajedno sa kišom isplakuje svoj život.
Zato ti koji ovo budeš čitao upitaj sebe , da li si pronašao svoju ljubav ? Ako jesi , čuvaj je i zalivaj, ljubav je osetljivija od svih biljaka koje kroz život negujemo. Ali za uzvrat traži , bar malo parče poštovanja i razumevanja. I biće ti dobro u životu. Kad pogledaš u vedro nebo, ugledaćeš mnoštvo zvezda. Te zvezde nisu slučajno na nebu. One su na njemu da te podsete da svakog dana trebaš da jednu pokloniš svojoj ljubavi , a da istog dana jednu dobiješ i ti... Ta zvezda u tvojoj ruci , darivana od tvoje ljubavi ima sjaj koji ti pokazuje pute kako se ljubav čuva. I onaj potok koji teče , ne teče slučajno. Svaka kap vode iz potoka koju ti draga osoba, stavi na lice ispisuje reči najlepših ljubavnih priča. I ona pahulja snega koja leluja sa neba i padne ti na lice nije obična pahulja Kada ti je draga osoba , ukloni svojim prstima sa lica , ona postaje pahulja ljubavi vaše.
Upamti , da svaki život ima svoju ljubavnu priču. I ne dozvoli da se ona jednom ispriča i kao svitak starog papira odloži u neku prašnjavu policu. Upravo ti si ta osoba , koja trebaš da napišeš ,,ljubavnu priču,, koja ostaje večna.
Znam da možeš – Želiš li ?"
==============
ovo nije moja prica. ali veoma je slicna mojoj, zivotnoj
retkost je da posle 20 god, sretnes svoju prvu ljubav i ostanes sa njim "do kraja zivota", a bas to se meni desilo
===========

[okisha]

..MESTO ZA OTVARANJE DUSE

forum je mesto gde najcesce "ispraznim" svoje emocije.
malo je skakljiva tema, ali...mozda mi se neko pridruzi
ne znam kako da pocnem...od nekog pocetka.....
Bila sam u braku 18 god, imamo troje divne dece, sa 17 god staza
(moj bivsi muz ni 5 god) sam se razbolela i otisla u penziju.
Bolest sam pobedila, ali mi se srusio vec poljuljan brak.
Kad sam kupila komp...moj bivsi suprug je poceo da upoznaje razne osobe,
poceo da izlazi....svadje...dosli smo do razvoda. Normalno, kao majka i sa prihodima
postala sam staratelj deci, i ostala sa njima i bivsim muzem u istom stanu
jer nismo imali gde da odemo.
No, i to je bilo neizvodljivo, pa sam ja posle 2 god "izbacena" a deca su ostala sa
ocem. Proslo je vec skoro 2 god kako ne zivim sa mojom decom, ali i dalje ne samo
da materijalno 100 % dajem vec "hranim" i dalje i bivseg muza, koji naravno
i dalje nema nameru da se zaposli.
Sad sam dosla u situaciju da ne mogu da odem kod dece kad ja hocu,
vec mora da se najavim.. bivsem..pa ako slucajno on nema goste, (naravno
zenskog pola). ja mogu da "svratim" ostavim pare, hranu. itd....
Nisam pametna da li je to normalno???
Na njemu je da li ce imati drugu zenu, prijateljicu ili sta vec, ali zar nije
normalno da ja to znam, jer bilo ko da je to bice sa mojom decom.
Zasto je problem da mene njegove "drugarice" ne mogu da vide?

Ovom malom pricom koja je inace mnogo komplikovanija ....
sam samo htela reci da net, bas net.....ima mnogo uticaja na brak.
razvod.
Meni je doneo razvod, (mada mislim da je to samo kap koja je prelila casu).
mozda je meni lakse sto sam svoje "jade" podelila sa vama, a mozda
i nekome drugom ovde bude mesto da otvori dusu........................................
18.04.2007

==========

istina je da ne zivim sa decom, ali ipak je bolji razvod nego los brak
deca sve prevazidju i shvate .............

[lejla83]

Nije tebi net doneo razvod..postojalo je sigurno i pre toga razloga za kraj..net je to samo ubrzao...Mislim da treba da prestanes da materijalno izdrzavas bivseg muza, narocito zbog njegovog ponasanja prema tebi..Zivot ide dalje, naci ces i ti srodnu dusu koja ce te voleti i koju ces voleti...samo imaj nade i vere...

[bakara]

lejla ,ja sam upuceniji mislim da je okishavec sebi ponovo nasla pravu srecu sto joj ja i od srca zelim njena prica je dirljiva i duplo tuzna ,nesreca je sadesila u najgorem trenutku tesko je preziveti dva udarca,razboleti se i ustati bez ljubavi ja je razumem i porucujem joj ja sam uz tebe ,pricali smo, citao sam je ona stranica dnevnika na blogu ,to treba procitati ,e to je da ti srce iskoci

[okisha]

lejla83
...ne znam vise gde sam sta pisala, da se ne ponavljam
postujem to sto mislis da ne trba da izdrzavam bivseg muza, i ja to znam i ne zelim to,
problem je sto moja deca zive sa njim i veruj da oni sami ponekad kriju ali bukvalno kriju hranu od njega....zalosno.....on jednostavno nema respekta ni prema kome pa ni prema deci....duga prica
a sto se tice mog zivota.....
kad sam bila prisiljenada napustim decu i izadjem iz stana, vrata mi je otvorio (da ne budem bukvalno) na ulici, covek koji mi je bio prva ljubav. elem on me i upoznao sa bivsim muzem
ali verovatno je tu i sudbina umesala prste, on se u medjuvremenu razveo, ja razvedena, ljubav je tinjala svih tih godina koje nismo bili zajedno (20) i sad.....
zivimo zajedno, nadoknadjujemo propusteno, a i godine su nas malo stigle, tako da cemo verovatno biti zajedno................kao ono "ziveli su srecno do kraja zivota"

sve u svemu moj zivot je samo jena tema tema za dobru knjigu, a zelja mi je i da je jednog dana napisem

[lejla83]

Eto vidis..posle svake kise ide sunce...uzivaj i sve najbolje

[okisha]

bakara
na zalost, ni jedna sreca ne traje dugo......
sve sto sam do sada pisala o mom zivotu je istina, ali............novo razocaranje... ...dozivela sam da budem sa nekin ko me voli i koga neizmerno volim, medjutim........ne kaze se dzabe "jednom narkoman uvek narkoman", ja sam sa ovim covekom odrasla, prva mi je i jedina ljubav, bio je narkoman od 1978-me do 1990-te,(bila sam ponosna kad sam saznala da je zavrsio sa tim posle toliko godina a onda-razocaranje) mislila sam da je shvatio zasto smo se onda rastali i da nas je sudbina ponovo sastavila
sudbina je nepredvidiva
sinoc sam saznala da se vratio tom poroku i nase i prijateljstvo i veza, sinoc se ZAVRSILA........
da, istina, jos sam u soku, mozda pisem bez reda, ali moram da "otvorim dusu"
trebace mi vremena da shvatim da smo se "izgubili" zbog njegove gluposti koju ja necu da trpim,,,,,,,,,,,,,,prebolecu isto po drugi put
sada mi je samo bitno da ostanem pribrana i zdrava i posvetim se mojoj deci
ako je on izabrao taj put...........neka mu je sa srecom..............
=============
"Ponekad chovek mora da se "kloni" voljenih da bi ih zashtitio"
=================



http://www.youtube.com/watch?v=OannQJNiKNs
===========
Zasto - Oliver Dragojevic
Zasto sve sto je lijepo ima kraj
Zasto je samo sunca vjecan sjaj
Zasto sam odavno sam,ruke niko da mi da
Zasto nemam sve sto zelim ja.

Nekom sigurno srecna zvjezda sja
Taj neko nikad nisam ja
Rodjen sam i zivim sam
Moj zivot je samo san
A tako puno,puno zelim da dam.

Zasto...o..zasto..o.o.

[okisha]

Sedela sam.... otvorila flasu vina.... Sama sama, bez igde ikoga....

Usamljenost prija sve dok ne pocnes o njoj razmišljati. Da, onda uvek neko nedostaje.
Glava puna neispricanih prica koje toliko zelim da ispricam.... ali nema kome.

Lajem, lajem.... gluposti..... i napravim problem....
Neodgovorno, detinjasto. Ne znam ni sama zasto.
Gubim prava na svoje reci koje su govorile da je sve u redu, da su mi namere dobre....
I sad kad znam da je tako i da je bilo tako razmišljam se pa zasto?
Zbog cega?

Iskreno, ne secam se, sto nije izgovor vec meni najveca kazna.

Dovela sam se u red, stala pred sve izazove, muke, ustala i uspela.
I eto, ponovo napravih od sebe budalu. Ne mogu kriviti ni Boga ni
oca ni zivot ni nista jer svako sebi kroji svoju sudbinu. A sudbina je
ponekad tankim koncem tkana...

Da kazem da zelim zlo? Ne, nikako, nemam takve misli ni namere.
Da kazem da te volim, da me ljubav muči? Ne, proslo je. Mucila sam sebe jedno vreme, .
ali proslo je.
Na kraju krajeva i ne pada mi na pamet da se vracam nazad.
Nemam razloga, ni zelje....

Zao mi je...
========


-----------------

[okisha]

Znas da se samo srusim u krevet i zaspim...od prevelikog premora...znas da se ponekad tesko budim...ne secam se sna...ali ostane osecaj koji stvori onu tegobu u grudima i sprecava vazduh da te nesmetano dise.... ponekad se secam svega... ali nemam osecaj koji ostane da bridi na jeziku ili treperi u oku koje krmeljivo... pokusava da ugleda poznatu belinu plafona ne bi li se brze vratila u realni svet kontrolisanih obmana...znas da su zore... bas kao ova sada...blago vetrovite i sveze... zeljna sam ledenog vetra da me siba po licu ne bi li odganala svu vrelinu koja se danima upija u mene... gori me... przi... mozda je jos neka zora bila ovakva... ali ja sam sanjala i nisam je cula... nisam je osetila...znas da te sanjam... svesna da je samo tvoj obris zalutao u moju podsvest...drsko ti scepam konture i vodim te kroz polja pognutih suncokreta... trazim ti divljenje u oku zbog bistrog potoka koji zamutimo bosim nogama umornim od pesacenja kroz pustinje sopstvenih sustina... a onda polako... svaka moja emocija... daje ti lik... pretvara te u miris... daruje mi dodir... daruje mi osmeh... savrsen osmeh... za savrseni san...

Znas da ponekad boli i samo postojanje... postojim za druge... grabe me... komadaju... uzimaju delove koje ne mogu da kupe... a onda se jednostavno okrenu i sa osmehom odsetaju od mene... zadovoljni jer su dobili sta su zeleli... nije vazan nacin... takvi su ljudi... znam... nije vazan nacin.... cak ni motiv za mnoge stvari vise nije vazan... vazno je samo dobiti strast koja izaziva svojom nedostupnoscu...

A onda izadjem na terasu... zagledam se u nebo i pustim hladnocu da se igra po kozi...pokusavam da udahnem delic vazduha koji si izbaco iz sebe ne bih li te osetila... lecim samu sebe svakim udahom svezine jutra...osecam miris mojih cempresa koji se euforicno igraju u namenutom ritmu jutra... pustam misli da odlaze i dolaze... prihvatam istine i odbacujem lazi... zatvaram oci i pomislim...Boze...Da li On zna... koliko je jako tesko ziveti bez njega pored sebe...sa saznanjem da je tako blizu...Boze Da li On zna koliko ga Volim....
===========

------------
http://www.youtube.com/watch?v=8mVYbQHVJsY