Ivo Andric-izreke, misli , dela...

[Futura]

"Zene, ja ne znam kome ste vi bile blaga kisa jutarnja, ali u nas zivot ulazite kao pljusci noseni vihorima."

"Toliko je bilo stvari u zivotu kojih smo se bojali. A nije trebelo. Trebalo je ziveti."

Cesto u zivotu ostanemo nemi ili negde na sred raskrsnice u zivotu ...ja cesto u njegovim mislima nalazim resenje i snagu za dalje....
Verujem da i vi pamtite ili imate omiljene delove teksta Ive Andrica.

[NaDistanci]

I što gledam sve je pesma i čega god se taknem sve je bol.

[flekica]

Extra
Pitala sam se zasto nema nikakva tema o Andricu .

"Rakija mora da progovori kad bilo, kao i nevaljala zena sveti se onom koji hoce da u njoj uziva tajno, a trajno i obilno."

Ovo je moj mali doprinos , malo sam u guzvi ali ovde cu sigurno pisati

"I vrline jednog coveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara nasim shvatanjima i sklonostima."

[bakara]

cudno je kako je malo potrebno da budemo srecni i jos cudnije ,kako nam cesto bas to malo nedostaje ......eto nesto naj lepse sto je taj ivo napisao ......ziva istina
ovo bi bio moj skromni doprinos ovoj temi

[flekica]

"Obeshrabruje nas kada gledamo kako malo mi ljudi cinimo za drugog coveka,a i to malo sto mozemo i hocemo da ucinimo vrsimo ponajcesce sa pola srca i, zacudo , uvek nekako posredno i zaobilazno .Izgleda da drukcije ne moze"

Znakovi pored puta

[NaDistanci]

Što ne boli, to nije život, što ne prolazi, to nije sreća.

[Futura]

Kad god mi mislimo da su nam se otvorile oci, to obicno znaci da smo ih za stotinu drugih stvari zatvorili.

[Futura]

" To je obično tako. Igra počinje sa smehom, a završava se plačem ili gluvim i nemim kajanjem i žaljenjem, što je gore od plača. I to važi za svaku igru. "

[Michele]

Dođu tako ponekad vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati

[flekica]

Zaborav sve liječi, a pjesma je najljepši način zaborava, jer u pjesmi se čovjek sjeća samo onoga što voli.

[Futura]

Tesko coveku koji ne zna za salu
i drustvu koje ne ume,ne sme ili
ne moze da se bezazleno smeje.

[Futura]

Mi smo uvijek manje ili više skloni da osudimo one koji mnogo govore, naročito o stvarima koje ih se ne tiču neposredno, čak i da sa prezirom govorimo o tim ljudima kao o brbljivcima i dosadnim pričalicama. A pri tome ne mislimo da ta ljudska, toliko ljudska i tako česta mana ima i svoje dobre strane. Jer, šta bismo mi znali o tuđim dušama i mislima, o drugim ljudima, pa prema tome i o sebi, o drugim sredinama i predjelima koje nismo nikad vidjeli niti ćemo imati prilike da ih vidimo, da nema takvih ljudi koji imaju potrebu da usmeno ili pismeno kazuju ono što su vidjeli i čuli, i što su s tim u vezi doživjeli ili mislili?


Ivo Andrić

[Futura]

Sva iskusenja,sva ispastanja i sve patnje u zivotu mogu se mjeriti snagom i duzinom nesanica koje ih prati.Jer dan nije njihovo pravo podrucje.Dan je samo bijela hartija na kojoj se sve beljezi i ispisuje,a racun se placa nocu,na velikim mracnim i vrelim poljima nesanice.Ali tu se i sve rjesava i brise,konacno i nepovratno.Svaka preboljena patnja nestaje tu kao reka ponornica,ili sagori bez traga i spomena...

[unthinkable]

Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori,
a fukara se obogati.

[Futura]

"Gubiti je strašno samo tako dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi žalost i suze; i dok god možemo na preostalom mjeriti veličinu izgubljenog, teško nam je, ali kad jednom izgubimo sve, onda osjetimo lakoću za koju nema imena, jer to je lakoća prevelikog bola."

Ivo Andrić