Poklonite koji stih...

[Futura]

Mi se cudno razumemo
ko dva bola, ko dva vala
ko dva mosta u otkrica:
ja te volim cudno, nemo,
ti si ona cudna mala,
masta drevna moga bica

[Hannah]

[Futura]

[Futura]

Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
živio sam usput, ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici, dijete,
zato što sam mnoge ljubio, bolećiv,
zato usput, ko što palim cigarete,
govorim i šapćem zaljubljene riječi.

"Uvijek" i "ljubljena" i "upamtit ću",
a u duši vazda ista pustoš zrači;
ako dirneš strast u čovjekovu biću,
istine, bez sumnje, nikad nećeš naći.

Zato moja duša ne zna što je jeza
odbijenih želja, neshvaćene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga brezo,
stvorena i za me i za mnoge druge.

Ali, ako tražeć neku srodnu dušu.
vezan protiv želje, utonem u sjeti,
nikad neću da te ljubomorom gušim,
nikad neću tebe grditi ni kleti.

Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji.

[estariol]

Volim je...

Volim je kao sto Sunce voli da klizi po nebu...
Volim je kao sto majka voli tek rodjenu bebu...
Volim je kao sto Mesec voli da juri zvezde po nocnom nebu...
Volim je kao sto zvezde vole da beze od Meseca...
Volim je kao sto covek moze voleti zenu...

[goxy30]

Ja i vino zvano plavusa

casa puna
kupala si se u njoj
sad dno je tu
a ti si sa vinom otisla

znam gde si sad
osecam toplinu
tu
tu negde pod mojim ramenima

tumaras kroz mene
igras se bez milosti
dok tonem u san
nestajem

[Bebe]

Voljela je sjaj u travi,
Lorku i Bodlera.
Živjela u svijetu pjesme,
ranjiva i nježna.
Maštala je ovde mirno,
sasvim izvan svijeta.
Sva je bila moja,moja,moja,
a ipak daleka...


Ne traži me nemoj,
nemoj,nemoj nikad zvati.
Zaboravi,što je nekad bilo
nećeš naći.
Sad si u životu i moraš znati.
Nema više nikog
da ti vrati sjaj u travi.....

[Futura]

Pesma ženi

Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reč u šumu
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.
J.Ducic

[Futura]

Senka

Ide sen moja pored mene,
Ognjena sablast i džin modar,
Predamnom kao vod bez smene,
Kao zbir za mnom, nem i bodar.
Pred šumom presta da me prati,
Za šumom vec me opet ceka;
Pred prag ce crkve zbunjen stati -
Taj prediskonski strah coveka.
Taj sjaj što mrkne i što sjaje,
Taj govor tela recju tamnom!
Dokle ce ici i šta traje -
Ta gorka igra sunca sa mnom?
Sve ce pod nebom dalje sjati,
A sen i covek, dva blizanca,
Na raskršccu ce nekom stati
Da oba zbace teret lanca...
No tražice se, dok dan sija,
Dve sudbe vecno sjedinjene:
Senka od zemlje bezmernija,
I covek lakši i od sene.

[estariol]

Ali vetar se opet podigao. Bio je to levant, vetar koji doalzi iz Afrike. Nije donosio miris pustinje niti pretnju da ce mavari krenuti u osvajanje. Umesto toga, donosio je miris koji je on dobro poznavao, kao i zvuk jednog poljupca - koji je stizao polako, sve dok se nije zaustavio na njegovim usnama.
Mladic se nasmesio. Ona je to prvi put ucinila.
- Dolazim, Fatima - rece on.
P. Coelho : "Alhemicar"

[Futura]

Vasko Popa

Ociju tvojih da nije


Ociju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom nasem stanu

Smeha tvoga da nema
zidovi ne bi nikad
iz ociju nestajali

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nezne preko praga presle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu nasem prenocilo

[Futura]

Vladislav Petkovic-Dis

Mozda spava

Zaboravio sam jutros pesmu jednuja,
pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao:
Da je cujem uzalud sam danas kusao,
kao da je pesma bila sreca moja sva
zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budjenja moc,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore:
da u danu gube zvezde bele odore:
Bledi mesec da se krece u umrlu noc.
U snu svome nisam znao za bidjenja moc.

Ja sad mogu znati da imadoh san
i u njemu oci nke , nebo necije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije,
Staru pesmu , stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se niceg vise, ni ociju tih:
kao da je san mi ceo bio od pene,
il'
te oci da su moja dusa van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja nocas snih;
ne secam se niceg vise , i ociju tih.

Ali slutim , aslutiti jos jedino znam.
Ja sad slutim za te oci , da su bas one
Sto me cudno po zivotu vode i gone:
U snu dodju da me videsta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.

Da me vide, dodju oci ,i ja vidim tad
I te oci , i tu ljubav, i taj put serce;
Njene oci , njeno lice,njeno prolece
Usnu vidim, ali ne znam ,sto ne vidim sad.
Da me vide dodju oci, i ja vidim tad:

NJenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
i njen pogled sto me gleda kao iz cveca,
Sto me gleda,sto mi kaze da me oseca,
Sto mi brizno pruza odmor i neznosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet .

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom zivi ili pociva;
Ne znam zasto nju i san i java pokriva;
Mozda spava, i grob tuzno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu , i njen ne znam glas.

Mozda spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota,
Isa njom, nevidjena , njena lepota;
Mozda zivi i doci ce posle ovog sna.
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla.

[Futura]

Nasa ljubav je snagom sudbine
tragom vjetrova presla pustinje
do kraja svijeta svemira
dalje od bola nemira
ti ces mene sutra odvesti
nasu ljubav je zora umila
nasa ljubav se moru uliva
ja sam kraj tebe pronasla mir
nece me odvuci vir
niti mutne vode kad si samnom ti......

[Bebe]

Priznajem!
Lagala sam svet da ništa mi nije. Da ista sam ona čije lice pamte. Obmanula prostor i promakle sate. Ćutala istinu pred Porotom pravde.
Mea Culpa!

Isušila mora, podvezala reke ispod samog toka, jezerske vode usahla sa gora. Ispravila željom vrh planine bedne, pokosila livade i pašnjake medne. Ugasla mesec i zvezde bele.
Sunce u malenu šaku skrila. Da bih sa njim bila.
Mea Culpa!

Obila sam reze na vratnici sreće. Ćelije tuge stopila na plamenu sveće. Razbila katance i pustila dan. Sebe prodala za jedan san.
Mea Culpa!

Ukrala sam svemir da ga njemu dadnem. Sa nebom u džepu, pred njega da padnem.
Ponornici svetla zatvorila puta, da mi ljubav, sa njom, ne odluta.
Mea Culpa!

Ubila sam prošlost. Bez stida. Bez srama.
I sve sam svoje, njemu dala.
Mea Culpa!

[Futura]

Kada se osjetis podijeljen izmedju jave i sna,
kad te ruka bola povuce do samoga dna.
zaviri kroz prozore srca,tamo cu biti ja,
moj osmijeh sacuvan u kutku tvog sjecanja...
Kad ti slane kapi kise kliznu niz obraze,
kad zamnom shvatis sve svoje poraze,
kad te samoca slomi,i tuga u dusu kroci,
pogledaj u ogledalo sudbine, i vidjet ces tad moje oci...
Kad ti poslijednja njeznost sklizne sa dlanova,
kad shvatis neizvijesnost svih svojih planova,
poslusaj muziku noci, ne misli mnogo na nas,
poslusaj jecaje vjetra,cut ces tad moj glas...
Kad shvatis da je za sve daljine potreban jedan korak,
kad ti se zivot bez mene bezvrijedan i gorak,
skloni paucinu zaborava sa naseg neba u snu,
Zatvori oci,! Zaustavi vrijeme,! Vidjet ces...Bit cu ja tu...!!!