Jovan Ducic

[tamarica]

Dučićeva poetika je poetika velikih tema.Po njegovom mišljenju liričar može " postati velikim pesnikom samo onda kada bude kazao velike istine o trima najvećim i najfatalnijim motivima života i umetnotsti: o Bogu, o Ljubavi, o Smrti ".Ta programska opredeljenost obeležila je celo njegovo delo. Kod Dučića se stalno oseća napor da bude na visini zadatka koji je sebi postavio, da o velikim srvarima peva na način velikog pesnika. Otuda izvesna prenapregnutost njegova izraza, što se ispoljava kako u pretencioznom isticanju velikih, sudbinskih tema u naslove pesama i ciklusa tako i u hipertrofiranoj simbolici, u pesnikovom nastojanju da u svakom, čak i najzabačenijem detalju vidi nešto izuzetno, sudbinbsko, "strašno".

---------- Post added at 19:38 ---------- Previous post was at 19:38 ----------

LJUBAV

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna

Potreba da ljubim? Ova želja plava,

Je li žel;ja srca moćnoga i čedna?

Ili napor duše koja malaksava?


Je li ovo žena koju ljubim zbilja?

Ili sen na prolasku preko moga puta,

Tumaranje misli bez svesti i cilja,

I sve delo jednog bolnog minuta!


Ne znam, no na međi toga sna i jave

Vidim moje srce da čezne i peti.

I suze kad dođu rane zakrvave-

Ja ni onda od tog hišta neću znati.

[Sanndra]

Snevaj, da uvidis da prolazni snovi
Jos najblize stoje postojanoj sreci,
Da ne pitas nikad, zasto jadi ovi,
A ne koji drugi, a ne koji treci.


Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan,
U ljubavi samo ti ćeš jasno znati:
Kako malo treba da se bude sretan,
I sto puta manje da se vecno pati.


I umri da spases verovanje cisto,
Da si kad god stao pred istinom golom,
I da u zivotu nisi jedno isto
Jednom zvao srecom, a drugi put bolom.

[Futura]

Jablanovi


Zasto nocas tako sume jablanovi,
Tako strasno, cudno? Zasto tako sume?
Zuti mesec sporo zalazi za hume,
Daleke i crne, ko slutnje; i snovi.
U toj mrtvoj noci pali su na vodu,
Ko olovo mirnu i suvu, u mraku.
Jablanovi samo visoko u zraku
Sume, sume, cudno, i drhcu u svodu.
Sam, kraj mutne vode, u noci, ja stojim
Ko potonji covek. Zemljom prema meni,
Lezi moja senka. Ja se nocas bojim,
Sebe, i ja strepim sam od svoje seni.

[Futura]

Pesma ženi


Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reč u šumu
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

[Sanndra]

Simbol


Gledam tvoje krupne oci zljubljene,
Gde sja vatra - ko zna - gresna ili sveta.
Svejedno ljubis li drugog ili mene;
Ti ljubis nevino kao cvet šso cveta.

Ljubav bi ti moja bila zatocenje,
U tvom bezgranicnom, granica i meta;
Takva, vecna zeno, kroz zivot i mrenje
U slavi instikta ti si samo sveta.

Ti si sat od kojeg nebo zarumeni,
Simbol veci nego bol ljudski sto grca,
I ti si bozanstvu bliza nego meni;
Vise zakon svat, nego zakon srca.

[Futura]

Krila


Leteti, leteti, leteti visoko,
Neznanom prostoru kao starom drugu,
Vitlati se kao omađijan soko,
I umreti, sjajan, u suncanom krugu.

Cuti samo zamah svoj u prostorima-
Muziku svog krila! I na samom kraju,
Svoj trag izgubiti i cilj medju svima,
Isceznuvsi tako u nebu i sjaju.

Da mi zed osete kobnu i sve visu
Oci što su tude dugo svetlost pile,
Kao vir dve ovce sa runom od svile,
Kao krv dve nocne sablasti sto sisu.

Da ne pamtim nisko rodjenje pod mrakom;
Da kao gnev svetlost sva ispuni mene;
Da sam kao kopljem prozet svakim zrakom,
Tu gde gore vecne podnevi bez sene.

I strasna raskrsca sunaca, i puti
Kud oluj svetlost neprekidno ide,
Kroz nemi predeo gde vlada i cuti
Bog koji ubija oci kad ga vide.

Da samo s visina za ponore znadnem
Bacivši u prostor konce svojih zila;
I letim vecito, i letim dok padnem
Samo pod teretom ozarenih krila.

[Bluz]

" postati velikim pesnikom samo onda kada bude kazao velike istine o trima najvećim i najfatalnijim motivima života i umetnotsti: o Bogu, o Ljubavi, o Smrti ".
Fali samo jos "o zeni" i sve su istine pomenute. Dobar pisac. Drzi se sustine i pogadja je neverovatnom preciznoscu. Sve pohvale.

[Futura]

"Muskarci su hrabri pred smrcu, a zene pred zivotom. Muskarci su hrabri pred drugim muskarcem, a zene pred celom sudbinom."

"Zena iskreno veruje da je muskarac voli samo onda kad zbog nje pati i kad u nju stalno sumnja."

"Zeni nije dovoljno da dobije najvise od muskarceve srece, nego da sto vise otme od njegove slobode."

[bakara]

covek se zaljubi gledajuci zenu,a zena slusajuci coveka,,,,,,ducic

[flekica]

Pola sata govorite o nekom dobro, i vi postanete mirni i blazeni, cak i ponosni na lepotu svojih osecanja


Za samocu treba biti sposoban, cak i spreman.

[bakara]

-ljubav je najvece nespokojstvo i nasilje nad sobom i nad drugima
-brak se sastoji najcesce od jednog lazova i jednog nasilnika
j.d

[Futura]

Oči


Beskonačne tvoje oči, mlada ženo,
Dve duge večeri u pustinji mora;
Dve sumorne bajke što uznemireno
Imaju šum slutnje u granama bora,

Dve mirne galije s crnim zastavama;
Dve žene u crnom, na molitvi neme;
Dve ponoćne reke kroz kraje od kama;
Dva glasnika bola koji kroz noć streme.

Oči moje žene, mračni triumf ploti,
Koje večnom tugom opijene behu,
Svoj su prostor našle u njenoj čistoti,
A svoj car nebeski u njenom grehu.

Od suza prosutih u velika bdenja,
Te beskrajne oči sijaju se s toga,
Dalekim i čudnim sjajem ushićenja,
Kao neke oči što videše Boga.

Čuvaju na svojoj beskonačnoj mreži
Sve tamne ekstaze snova koje sanja,
Oči nepregledne, na čijem dnu leži
Velika i mračna slabost očajanja.

[unthinkable]

Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku.
Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata -
i vi ste posle toga nesrećni i otrovni;
a govorite pola sata o njemu dobro,
pa čak i kad to ne zaslužuje,
i bićete mirni i blaženi,
čak i ponosni na lepotu svojih osećanja,
ili bar na lepotu svojih reči.