Velikani srpskog sporta

[nevina]

Re: Velikani srpskog sporta

Emir Berkić je, iako su mu samo 22 godine, napravio neverovatan podvig na šampionatu planete u atletici, osvojivši bronzanu medalju u trci na 400 metara sa preponama. Pogledajte kako je tekla ta trka.
Bekrić je bio jedini Evropljanin u ovom finalu, a to što je kao šesti ušao u poslednjih sto metara nije mu smetalo da istrči finiš koji će ostati upamćen u istoriji naše atletike, a koji mu je doneo bronzu sa Svetskog prvenstva.

Izuzetan je!!! Svaka časttoj divnoj deci koja nas prestavljaju

[vuja]

Re: Velikani srpskog sporta

Emir Berkić je, iako su mu samo 22 godine, napravio neverovatan podvig na šampionatu planete u atletici, osvojivši bronzanu medalju u trci na 400 metara sa preponama. Pogledajte kako je tekla ta trka.
Bekrić je bio jedini Evropljanin u ovom finalu, a to što je kao šesti ušao u poslednjih sto metara nije mu smetalo da istrči finiš koji će ostati upamćen u istoriji naše atletike, a koji mu je doneo bronzu sa Svetskog prvenstva.

[vuja]

Драган Џајић



Драган Џајић (Уб, 30. мај 1946), је један од најбољих југословенских фудбалера свих времена. Трећа Звездина звезда, одиграо је 85 утакмица у националној селекцији, до 2004. председник фудбалског клуба Црвене звезде на чијем се челу налазио преко две деценије. Џајић је као тадашњи технички директор Црвене звезде творац најзлатније генерације у историји Црвене звезде, са којом се попео на врх Европе маја 1991, освојивши Куп европских шампиона, и света, када је Црвена звезда у незваничном такмичењу за најбољи клуб на планети, освојила Тојота куп, у децембру 1991.

Биографија

Драган Џајић је рођен 30. маја 1946. у Убу од оца Кристивоја и мајке Видосаве. Џајић је у петнаестој животној постао члан Црвене звезде, јер је претходно сјајно играо на једном турниру у Ваљеву и ловци из великих клубова су га одмах запазили. Када је стигао до прве селекције јуниора, само шест месеци касније пребачен је у први тим. Александар Обрадовић му је указао шансу 6. маја 1963, када је дебитовао у мечу против титоградске Будућности с непуних 17 година. Већ у наредној 1963/64 сезони освојио је прву шампионску титулу и постао предводник нове генерације која је три пута узастопно (1968, 1969. и 1970) и још једном 1973. освајала титулу најбољих у првенству Југославије и четири Купа Југославије.

У националном тиму дебитовао 17. јуна 1964. у Београду, у мечу против Румуније (1:2).

На Купу нација 1968. одржаном у Италији, Џајић је 5. јуна у Фиренци, у мечу против светских шампиона Енглеза, у трку преварио директног чувара Вилсона, у шеснаестерцу спустио на колена капитена Мура и онда лобовао Бенкса који је видео лопту тек када се нашла у мрежи и донео Југославији пласман у финале, које је касније она, након две утакмице, изгубила од Италије. Џајић је постигао гол за Југославију у првој утакмици, а са 2 гола је био најефикаснији стрелац завршног дела првенства.

1969. године је по изботу листа Спорт проглашен за најбољег спортисту у Југославији.

У сезони 1970/1971. Џајић је искључен у четвртфиналу Купа европских шампиона у мечу против Карл Цајс Јене и добио три меча забране играња. Због тога није могао да игра против Панатинаикоса у полуфиналу, када је Црвена звезда славила 4:1 у Београду и изгубила 3:0 у Атини. 11. октобра 1972. у Лондону (било је 1:1 против Енглеза) Џајић је срушио дотадашњи рекорд Бранка Зебеца у броју одиграних утакмица.

Учествовао је на Светском шампионату 1974. у Западној Немачкој, на ком је репрезентација Југославије на отварању првенства играла нерешено са светским прваком Бразилом и постигла рекордну победу од 9:1 против репрезентације Заира, а Џајић је постигао један гол. Међутим, након проласка у другу фазу првенства, репрезентативци Југославије нису поновили игре као из прве фазе и наређали су 3 пораза, па су се морали вратити кући.

Две сезоне (1975. и 1976) провео је у Бастији, где је за француског прволигаша одиграо 80 мечева, вратио се у Београд и у Црвену звезду, чији је дрес последњи пут носио 28. маја 1978. у Мостару. Од репрезентације се опростио 16. септембра 1979, у пријатељском мечу против Аргентине (4:2) на Маракани. За Црвену звезду је одиграо рекордних 590 мечева, постигао 287 голова (од тога 305 првенствених мечева и 113 голова). За репрезентацију је играо укупно 85 пута, а његов рекорд је оборио Саво Милошевић октобра 2004.

Црвена звезда је Џајићу 1979. понудила улогу техничког директора клуба са којих је постигао највеће успехе у историји Црвене звезде, освајање Купа европских шампиона и Интерконтиненталног купа 1991. Први мандат председника Црвене звезде, од 1998 до 2002, у тешим финансијским условима и са неадекватиним играчким кадром, окончао је са две титуле првака и два трофеја у купу, да би прихватио и други мандат на функцији председника.

Након лоших резултата Црвене звезде и здравствених проблема, Џајић се 2004. повукао са места председника Црвене звезде.

Фудбалски савез Србије и Црне Горе га је 2003. изабрао за најбољег играча државе у протеклих 50 година.

У новембру 2012. године изабран је да предводи радну групу која ће управљати ФК Црвена звезда до нових избора.

[vuja]

Pa da krenemo od CAVICA



Милорад Чавић (Анахајм, Калифорнија, 31. маја 1984) је српски пливач, члан пливачког клуба Партизан из Београда. Студент је Универзитета Калифорније у Берклију, САД.

Чавић се као шеснаестогодишњак пласирао на Олимпијске игре у Сиднеју, на којима се такмичио у дисциплини 50 м слободно, али није оставио запаженији резултат.

На Европском првенству у пливању у малим базенима у Даблину 12. децембра 2003. године оборио је светски рекорд (50,02) на 100 м. У периоду од 12. децембра 2003. до 26. марта 2004. био је носилац светског рекорда на 100 м делфин, када га је оборио Ијан Крокер. Ипак, Чавићев резултат се и данас води као европски рекорд.
На истом такмичењу освојио је сребрну медаљу у трци 50 м слободним стилом.

На Олимпијским играма 2004. у Атини Чавић је лако прошао квалификације на 100 метара делфин. У полуфиналу му је због грешке на опреми ушла вода у купаћи костим, па је остао без медаље.

Због болова у леђима у марту 2006. је оставио пливање, али се вратио уз помоћ свог цимера. На Европском првенству у Хелсинкију у децембру 2006. године одбранио је титулу првака Европе у трци 100 м делфин, а освојио је и друго место у дисциплини 50 м слободно. На следећем Европском првенству у Дебрецину, 14. децембра 2007., одбранио је титулу првака Европе у истој дисциплини, са испливаним победничким временом 50,53 s, а 16. децембра освојио је и титулу првака Европе у дисципилини 50 метара делфин резултатом 22,89 s.


На Европском првенству у Ајндховену у марту 2008, Чавић је освојио златну медаљу у дисциплини 50 m делфин стилом, оборивши два пута у два дана европски рекорд. Европска пливачка федерација је Чавића дисквалификовала са даљег такмичења у Ајндховену, укључујући и трку на 100 м делфином, зато што је приликом примања медаље носио мајицу са натписом „Косово је Србија“. Међутим, дисквалификација је суспендована и признат му је рекорд.
На Олимпијским играма 2008. у Пекингу, Чавић је учествовао у тркама 100 m слободно и 100 м делфин. У четвртфиналу у дисциплини 100 м слободно заузео је друго место у својој квалификационој групи, оборивши државни рекорд. Ипак, одустао је од полуфинала да би се сачувао за дисциплину 100 м делфин. 14. августа Чавић је оборио олимпијски рекорд у дисциплини 100 м делфин, завршивши испред Мајкла Фелпса, а такође је забележио и најбоље време у полуфиналу. Дана 16. августа 2008. Чавић је освојио сребрну медаљу у трци на 100 м делфин. Чавић је већи део трке био убедљиво први, али је изгубио од Фелпса за једну стотинку под сумњивим околностима,Чавић је, у ствари, победио Фелпса, али наводно није довољно јако притиснуо Омегин тастер на крају.
На крају године је добио златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Србији.

На Светском првенству у Риму је освојио златну медаљу на 50 m делфин са временом 22,67 s и рекордом светских шампионата, као и сребро на 100 м, отпливавши лични, државни и европски рекорд 49,95 s, што је друго најбоље време на свету и једино, поред светског рекорда испод 50 секунди. У полуфиналној трци је псотавио светски рекорд, који је држао само један дан.

Тамичења у 2010. години је пропустио због операције кичме.Чавић је 26. маја 2012. освојио златну медаљу на Европском првенству у Дебрецину у Мађарској на 100м лептир поставивши најбоље светско време у 2012. години и рекорд шампионата 51,45.

Олимпијски комитет Србије (и Црне Горе) га је проглашавао за мушког спортисту године три пута, 2003, 2008. и 2009.

Чавићев млађи брат Данијел Чавић је кошаркаш.

- - - - - Dodat post - - - - -

Cavic ce karijeru najverovatnije zavrsitina olimpijadi u Londonu gde se plasirao u finale 100m leptir i u finalnoj trci zauzeo cetvrto mesto.Super je to i za svaku pohvalu . Cestitke na svim uspesima koje je postigao i hvala mu za to sto je isto tako uspesno i ponosno branio boje srbije .