Tweet
Škotski ovčar - Koli, potiče sa Britanskog ostrva, tačnije, kao što mu i ime kaže iz Škotske.
Za ove pse se zna da su naseljavali Britansko ostrvo, a naročito Škotsku još od XIV veka. Postojali su u dve varijante: kratkodlaka (Smooth Collie) i dugodlaka (Rough Collie), i one predstavljaju pretke današnjih rasa.
Za ime Koli ne može da se odredi tačno poreklo. Ali zato teorija o tome uopšte ne manjka. Po prvoj ime Koli (Collie) potiče od reči ugalj (coal), a vezu predstavlja crna boja dlake koja je nekad bila preovladavajuća. Druga, pak, povezuje ove ovčare sa rasom ovaca „colleys“, a treća sa rečju okovratnik (collar), povezano sa lepim belim okovratnikom bele dlake.
Kolije nikako ne treba mešati sa Border Kolijima (Border Collie) koji predstavljaju sasvim drugu rasu ni nalik Lesijima.
Ime Lesi, koje ove pse prati još od 1943. godine i čuvenog filma „Lesi se vraća kući“ su dobili po liku iz filma koji je igrao Koli. Ovo ime je opšteprihvaćeno kao sinonim za Kolije (možda čak i prednjači u upotrebi - verovatno više ljudi zna šta je to Lesi nego što ih zna šta je to Koli)
Boja dlake može da bude žuto-bela, crno-žuto-bela (trikolor) ili melirana (blu-merl). Postoje i varijacije boja koje nisu priznate standardima ali imaju svoje poklonike (primer skroz belog Lesija).
Karakteristična „lisičja“ njuška, inteligentne oči i bela kragna daju ovom psu crtu elegancije.
Iako izgleda kao krupna rasa (naročito mužjaci sa propisanih 56-61 cm) oni to nisu. Takav izgled im daje gusta duga dlaka. U stvari, telo Lesija podseća na telo hrta što se može videti prilikom kupanja. Pre nego što se otresu, dok im je dlaka još natopljena vodom i prilepjena uz telo vidi se elegantna linija tela. Uostalom, to se može zaključiti i na osnovu podatka da im težina retko prelazi 30 kg.
Iako danas služi uglavnom kao ukras, u svojim genima nosi zapis kako treba postupati sa stadom. Zato i neobućen pas kada se nađe među kozama ili ovcama instinktivno počinje da obavlja svoju dužnost. U tu svrhu, poseduje izvanredne reflekse i reaguje munjevito sa svim promenama koje primeti.
Po inteligenciji spadaju (zajedno sa labradorima, nemačkim ovčarima i retriverima) u sam vrh među psima.
Ovi psi su oličenje odanosti.
Zbog svoje duge dlake ne podnose visoke temperature i izgledaju pospano, traže hladovinu, dok po snegu i velikim minusima izgledaju veselo i razigrano.
Ovi psi nisu stvoreni za držanje u stanovima i na malom prostoru. Potrebna im je širina i veliko dvorište.
Ne preporučuje se ni držanje na lancu ovih lepotana jer će im duže nošenje kajša upropastiti kragnu. Prilikom šetnje koristiti meki, obli povodac a ne kajš.
Standardi:
Klasifikacija FCI: Grupa I - Pastirski pas i psi terači stoke osim švajcarskih pastirskih rasa. Sekcija 1. Ovčarski psi bez radnog iskustva.
Opšti izgled: Predstavlja psa velike lepote sa mirnim dostojanstvom. Pri tome ni jedan pojedini deo nije neproporcionalan u odnosu na ukupan izgled.
Karakteristika: Građa tele je obeležje snage i aktivnosti. Nije zdepast i bez bilo kakvog traga grubosti. Izraz je od najvećeg značaja. Ako posmatramo relevantne oznake one su obeležene savršenom uravnoteženošću i pozitivnom zajedničkom postavkom lobanje i ličnog dela, kroz veličinu, formu, boju i položaj očiju, i korektno usađenim i pravilno nošenim ušima.
Narav: Prijateljska, bez bilo kog traga nervoze i agresivnosti.
Glava i lobanja: Osobenost glave je od velikog značaja. Ona mora biti posmatrana u odnosu na veličinu tela. Posmatrano od napred ili sa strane iskazuje se glava sa jednim dobro zatupastim, suvo izrezanim klinom, glatkih spoljašnih linija. Lobanja je ravna i postepeno se postrano sužava u ravnu linijuod ušiju do vrha, crne nosne pečurke, bez isticanja kostiju obraza, a njuška nije ni debela ni špicasta. Iz profila gornje linije lobanje i ličnog dela su paralelne, ravne i gotovo iste dužine. One su razdvojene blagim ali ipak primetnim stopom. Srednje tačke između unutrašnjih očinih uglova (to je istovremeno centar korektno postavljenog stopa), predstavlja središnu tačku uravnotežene dužine glave. Završetak ravne, dobro zaobljene njuške je zatupast, nikada kvadratičan. Donja vilica je snažna i dobro oblikovana. Dubina lobanje od nadočnih lukova do donje ivice donje vilice nije prevelika.
Nosna pečurka u načelu crna.
Oči: One su veoma značajno obeležje i daju psu umiljat izgled. Srednje velike (ni u kom slučaju vrlo male), postavljene nešto ukoso, bademaste, tamno kestenjaste, izuzev kod blu-merla, kod kojih su oči često (jedno ili oba potpuno ili jedno ili oba delimično) plave ili plavo tačkaste. Izraz je pun inteligencije, sa živahnim i opreznim pogledom kada je pas na oprezu.
Uši: Male, usađene niti blizu niti daleko jedno od drugog u mirovanju unazad postavljene, ipak čim se probudi pažnja nošene su ka napred i poluuspravne, pri čemu su dve trećine uha uspravne, a gornja trećina je prirodno preklopljena napred do ispod vodoravne linije preloma.
Zubalo: Zubi su dobre veličine, vilice snažne sa perfektnim, pravilnim i potpunim makazastim zubalom pri čemu sekutići gornje vilice bez razmaka prekrivaju sekutiće donje vilice. Zubi stoje vertikalno u vilici.
Vrat: Mišićav, pun snage, prikladne dužine, dobro zaobljen.
Prednje noge: Lopatice kose i dobro uglovane. Prednje noge ravne i mišićave, pri čemu laktovi nisu niti na unutra niti na napolje postavljeni. Kosti nisu prejake.
Telo: U odnosu na visinu grebena nešto je duže. Čvrsta leđa sa blagim zaobljenjem iznad slabinskog dela. Rebra dobro zaobljena. Duboke grudi, pri tome iza plećki prilično siroke.
Zadnje noge: Butina mišićava, suva i žilava. Koleni zglob dobro uglovan. Skočni zglob nisko postavljen i pun snage.
Šape: Ovalne sa dobro napunjenim tabanima. Prsti na prednjim šapama dobro, a na zadnjim nešto manje opruženi i prikupljeni jedni uz druge.
Rep: Dug, njegov koštani kraj dopire najmanje do skočnog zgloba. U mirovanju nošen opušteno i blago zavijen na vrhu. Pri uzbuđenju može biti nošen nešto višlje, ali nikad iznad leđne linije.
Kretanje: To je očigledna, karakteristična osobina rase. Dobro građen pas nikad ne okreće laktove u polje, ipak prednje šape se pri kretanju umereno približavaju. Isprepletano, ukršteno ili kotrljajuće kretanje maksimalno je nepoželjno. Posmatrano od pozadi zadnje noge su od skočnog zgloba do zemlje paralelne, ipak ne preblizu jedna drugoj. Posmatrano sa strane kretanje je tečno. Snažne zadnje noge sa jakim potiskom. Poželjan je odgovarajuće dug iskorak, koji treba da je lak i bez napora.
Dlaka: Odgovara linijama koje ocrtavaju telo, veoma gusta. Pokrovna dlaka je ravna, tvrda na dodir. Podlaka meka kao krzno i veoma gusta, potpuno pokriva kožu. Griva i kragna bujno odlakani. Na njuški i licu, kao i vrhovima ušiju ravna i kratka. Osnova ušiju sa dugom dlakom. Prednje noge dobro odlakane. Na zadnjim nogama iznad skočnog zgloba dobro odlakane, ispod je kratka i ravna dlaka, rep odlakan veoma bogato.
Boje: Tri priznate boje: karbonizirano-bela, trobojna i blu-merl.
Karbonizirano-bela: Svako šatiranje od svetlo-zlatne do satenske-mahagoni ili šatirana karbonizirana. Svetla boja slame ili krem boja su maksimalno nepoželjne.
Trobojni: Preovlađuje crna sa bojama satena sa ponekim paležom na nogama i glavi. Nepoželjni su crveni refleksi na crnoj podlozi.
Blu-merl: Preovlažuje jasna srebrnasto-plava, sa crnim flekama ili crno-mramorastim paležom. Na sedlu su poželjne oznake boje kore za štavljenje kože ali njihovo odsustvo ipak ne treba kažnjavati. Maksimalno su nepoželjne velike crne fleke, boja škriljca ili rđasti odsjaj na pokrovnoj dlaci ili podlaci.
Sve predviđene boje mogu imati više ili manje, za kolija tipične bele oznake. Dozvoljene su sledeće pozicije belih oznaka: cela ili delimično bela kragna, bela prsa, noge i šape, beo vrh repa. Na ličnom delu i/ili na lobanji sme biti bela lisa.
Veličina: Visina grebena - mužjaci 56-61 cm, ženke 51-56 cm.
Comment