kavkaski ovcar

[vuja]

Istorija rase i tipovi kavkaskog ovcara





Sam naziv "kavkaski ovcar" govori o regionu porekla i raspostranjenosti ove rase, ali, u stvari on je mnogo siri. Od davnina ovi psi su pratili i cuvali stoku na podrucju od kavkaskih planina do samog Iranskog zagorja. Njihovi preci stigli su iz Azije sa mnogobrojnim nomadskim plemenima, vojskama, trgovackim karavanima...
Zbog geografske izolovanosti pojedinih delova ogromnog prostora, razlika u reljefu i klimi, bilo je formirano nekoliko tipova kavkaskih ovcara, koji se medjusobno dosta razlikuju.

U stepskim predelima Azerbejdzana, stepama oko Volge i u prikumskim regionima uslovi zivota ljudi i nacini koriscenja ovih pasa su potpuno drugaciji, nego na centralnom Kavkazu i Gruziji. Znaci, psi, koji prate i cuvaju stoku na stepskim ravninama, morali su da budu dosta krupni i snazni da bi pobedili u borbi sa zverima, ali nesto lakse gradje, duzih nogu, krace dlake i vrlo idzrzljivi, zbog suve i zarke klime, velikih suvih prostranstva, koji su zahtevali od gonica stoke svakodnevne dugotrajne seobe.
U planinskim predelima, gde pasnjaci zauzimaju relativno malu povrsinu, a pronalazenje vode ne predstavlja problem, formirao se drugi tip kavkaskog ovcara. To su psi snaznog i snazno-grubog tipa gradje sa masivnim kosturom, teske glave, sa dobro razvijenom dlakom i podlakom. Uglovi ekstremiteta su dosta otvoreniji, kosti udova su kraci, grudni kos veceg obima, a telo je izduzenije.



Kroz vekove ova rasa je bila izlozena i prirodnoj i takozvanoj "narodnoj" selekciji. Time se objasnjava bezbroj vrsta i podvrsta, karakteristicnih za odredjeno mesto, pa cak i selo. Prvi pokusaji ruskih kinologa da opisu i sistematizuju tipove i podtipove kavkazaca su bili sprovedeni uskoro posle zavrsetka gradjanskog rata i nastavljeni pocetkom 30-tih godina. U to vreme je zapocet ozbiljan selektivan rad sa ovom rasom.
Ruski kinolog N.A.Iljin u svojoj knjizi "Genetika i selekcija pasa"(1932.g.) spominje kavkaske ovcare "ahalcihskog" i "tusinskog" tipa, kao i "pse bazena reke Terek". E.A.Molj opisuje tip stepskih pasa i pse u podnozju Severnog Kavkaza, naglasavajuci njihovu razliku u odnosu na pse Zakavkazja.
A.P.Mazover (1954) pise: "Najbolji kavkaski ovcari se nalaze u Gruziji; njih odlikuje mocan kostur. Najkrupniji su izmedju svih tipova kavkaskih ovcara. Glava je pravilna, tipicna. Jednobojni su i dugodlaki, sto daje tim psima efektan izgled i lepotu. Index velicine je oko 104-106. Ali u poslednje vreme zbog seobe na zimske pasnjake u Azerbejdzan doslo je do odredjenog mesanja tipova ovih pasa i pojave tipicnih azerbejdzanskih pasa sa karakteristicnom bojom i gradjom.

U Azerbejdzanu se razlikuju dva tipa kavkaskih ovcara: prvi je nalik gruzijskim psima i nastao je uz njihovo ucesce. Taj tip moze da se sretne u planinskim predelima Azerbejdzana. Drugi tip je prisutan u stepskim krajevima i snazne, ali lakse gradje, duzih nogu, kratkodlaki, sa izduzenom suvom glavom. Boja je ridja sa tamnijom maskom, koja retko se srece u drugim regionima. Index velicine je isti, u stepama 100-102.
U Jermeniji psi su slicni gruzijskim, ali sitniji i nesto lakse gradje, njihove kosti ni su toliko jaki. Vise su kvadraticne (102-105), boja je siva ili mrka, dlaka je duga. Ima tigrastih i sarenih (sa flekama tamnijih boja na osnovnoj beloj boji) pasa.
Psi Dagestana su snazne, ponekad grube gradje. To su krupni psi sa pravilnim oblikom glave i dobro razvijenim kosturom, po tipu gradje slicne su stepskim psima. Prevladjuju kvadraticni psi (100-103) sa dlakom kratke ili srednje duzine. Boje su razlicite, oko 35 odsto sareni su i tigrasti, sto je vise nego u drugim oblastima."



Vrlo interesantan opis kavkaskih ovcara razlicitih tipova daju S.L.Lobozinov i L.A.Morozova u knjizi "Klub sluzbene kinologije" (1987.g.):
"GERGETSKI TIP" - psi su krupni, uglavnom dugodlaki. Konstitucija je gruba i snazna. Njuska je nesto izduzenija. Zubi su krupni,beli, zagriz je makazast. Psi su sarene boje (fleke su sive i ridje), sa belim okovratnikom, na glavi je bela lisa, njuska je takodje bela, sa sitnim mrljama tamnije boje. Izmedju takvih pasa, koji cine vecinu, ima i onih sa nesto redjom dlakom i sa manje ostrim temperamentom.
GARBANSKI TIP - psi su vrlo agresivni i ljuti. Bili su uvezeni u Zakavkazje u posleratnim godinama (1945.) iz Turske zajedno sa kupljenom stokom; konstitucija je gruba, njuska vrlo kratka. Neki psi imaju nadgriz. Svi psi su kratkodlaki, boja ridja, bez maske. Radne osobine dobro izrazene.
KAZBEKSKI TIP - psi su mocni, grubog i snaznog tipa, proporcionalno i harmonicno gradjeni. Zubi su krupni, beli, makazastog zagriza, dlaka dobro razvijena, psi su vecinom visebojni - sareni, tigrasti. Radne osobine su dobro izrazene.
AHALCIHSKI TIP - nastao je mesanjem gergetskog, garbanskog i kazbekskog tipa. Psi su snazni i grube gradje, proporcionalni, dlaka duga. Boja je mrka, bela, krem (boja slame). Svetlije obojeni psi mogu da imaju svetle oci.

Za sve ove tipove je karakteristicna gruba gradja, snazna konstitucija, velika fizicka snaga i izdrzljivost, odsustvo straha u borbi sa zverima, neprobirljivost i prilagodljivost uslovima drzanja, dobra sposobnost ka dresuri i ispunjenju obaveza cuvara stada i imovine.
Takodje treba spomenuti da u nekim mestima, naprimer na teritoriji Iranskog zagorja, koje je istovremeno mesto odomacivanja i kavkaskog i srednjeazijskog ovcara, ove dve rase su se pomesale, sto je dovelo do ukrstavanja i stvaranja novog tipa pasa - hibrida kavkasca i srednjeaziata. U Turskoj, na Anadolskom platou, jedna grana se odvojila i formirala nezavisnu rasu anadolskog karabasa, koja je fenotipski dosta slicna prvobitnoj formi. Osim vec pomenutih gore tipova, postojali su jos i drugi, lokalizovani na teritoriji Osetiji, Ceceno-Ingusetiji i dr.



Na zalost, sve je to bilo ranije. U nase vreme je prakticno nemoguce govoriti o deljenju rase “Kavkaski ovcar” na odredjene tipove zbog toga sto je u mestima istorijskog nastanka ove rase ostalo vrlo malo cistokrvnih primeraka, koji su sacuvali najbolje kvalitete svog tipa. To se desilo iz vise razloga. U prvoj polovini XX veka pocelo je intezivno "osvajanje Kavkaza": gradili su se novi gradovi, putevi, fabrike, razvijao se turizam. Novi ljudi su doneli sa sobom nove tradicije i kulturu. U tesko dostupnim planinskim predelima naglo je pao broj divljih zveri, sto nije moglo da ne promeni stanje autohtonih rasa pasa. Pocela je da se gubi kultura uzgoja ove drevne pasmine. Zajedno sa doseljenicima su se pojavili i psi novih, ranije ovde ne vidjenih rasa. Kavkasce su ukrstali sa "dosljacima", najvredniji genofond rase se gubio cesto bez povratka. Negativno je uticala i nova direktiva Sovjetske vlade "O borbi sa psima-lutalicama", izdata pocetkom 50-tih godina.

Naravno, ostala su jos mesta, gde se mogu pronaci primerci kavkaskih ovcara, gajeni u cistoj rasi u uslovima njihovog prirodnog zivota, ali takvih mesta ostaje sve manje. Naprimer, u Pjatigorsku i Severnoj Osetiji stanje kavkaskih ovcara je dosta mnogobrojno, ali karakteristicno je sto deo te populacije i jesu cistokrvne jedinke, drugi deo je vrlo blizak srednjeazijskom ovcaru, a treci deo poseduje ubedljive tragove ukrstanja sa psima drugih rasa.
To se objasnjava i migracijama razlicitih naroda Kavkaza u vreme masovnih represija, kad su oni bili deportovani u Srednju Aziju i Kazahstan. U godinama rehabilitacije ( krajem 50-tih) mnogi od njih su se vracali i dovodili sa sobom pse srednjeaizjskog porekla, koji su se pomesali sa preostalim kavkascima.
Interesantan momenat je to sto su posle Drugog Svetskog rata najbolji psi iz Gruzije, Jermenije i Azerbejdzana bili izvezeni sa Kavkaza i predani vecinom u vojnu odgajivacnicu "Krasnaja Zvezda". Ali vecina tih prelepih zivotinja, na zalost, je sluzila za stvaranje nove rase "moskovski cuvar", a ne za selektivan rad sa rasom "kavkaski ovcar".

Svoj "doprinos" su doneli i borbe pasa, sto je na Kavkazu jedna od nacionalnih tradicija. S razvojem komunikacija poceli su da pristizu na Kavkaz i sredneazijati, i druge borbene rase, koje su se siroko koristili za dobijanje hibrida, koji imaju najbolje borbene osobine. To se objasnjava tim da hibridi u prvoj generaciji mogu da budu znatno krupniji, fizicki mocniji, dosta agresivniji i izdrzljiviji, nego njihovi roditelji. Ali ovakva praksa se pokazala efektivnom samo za vrlo kratko vreme, jer unistiti genofond jedne rase je vrlo lako, a stvoriti novu rasu vrlo tesko. Kao rezultat ovakvih eksperimenata gubi se ceo redosled vrednih osobina rase, takvih, kao genetki nasledjivano iskustvo borbe sa vukovima i drugim zverima, menja se karakteran tip nervnog sistema. Hibridi kavkaskog ovcara sa psima drugih rasa tesko se adaptiraju, nezgodni su za drzanje, a i opasni u svakodnevnom zivotu; a da ne spominjemo i to, sto je eksterijer takvih jedinki promenjen do neprepoznatljivosti, a hibridi II i III generacije tesko mogu da zadovolje bilo koje kriterijume i standarde.
I na kraju treba reci, daleko je od toga da na danasnji dan svi "izvorni" psi imaju "cist" pedigre i pustanje takvih zivotinja u priplod zahteva veliku opreznost. Pse "kulturnog" uzgoja, na zalost, tesko, a skoro je nemoguce, uvrstiti u neku od navedenih tipova, pogotovo, sto uzgoj pasa po ovim tipovima nikad se nije sprovodio. I o kakvim izvornim psima moze da ide rec, kada su samo iz Moskve i Moskovske oblasti u poslednjih 20-30 godina bezbroj stenadi i odraslih pasa kulturnog uzgoja bio izvezen na Kavkaz, gde su i oni vec doprineli stvaranju "novih tipova".

I ne treba odmah svrstavati vidjenog psa na izlozbi ( krupnog, dobro odlakanog i sa dobrom glavom ) u "gruzijski tip", a kratkodlakog, viseg na nogama, uskog u prsima - u "stepski". Ovde treba govoriti o uspesnoj selekciji ili o cistoj sreci u prvom slucaju i o promasaju u drugom.
Ali bez obzira na to, sto danas rasa "kavkaski ovcar" ima status "kulturne rase", tj. njenim uzgojem se bave odgajivaci i klubovi, ona ipak sa lakocom moze da bude svrstana u "prelazne" forme (izmedju izvornih pasa sa Kavkaza i kulturnih rasa, koji je covek stvorio). Ipak i dan danas za priplod se uzimaju i zivotinje bez pedigrea, a samo sa potvrdom, izdatom od strane administrativnih organa nekog sela ili oblasti. Za prelazne forme karakteristicno je neujednacenost strukture rase: jedan njen deo se odrzava selekcijom, a drugi jos uvek se nalazi u izvornom stanju. Kulturne rase opstaju iskljucivo zahvaljujuci radu coveka i degradiraju se, ako taj selektivan rad prestaje. Uzgoj tih rasa je baziran na unapred planiranoj selekciji, karakterna je i fenotipska slicnost "proizvoda". Izvorni psi su se formirali spontano, uglavnom prirodnom i takozvanom "narodnom" selekcijom, cesto je bio zastupljen vrlo tesan inbriding (incest). Oni nisu toliko zavisni od coveka kao psi kulturnih rasa, nego su samo orijentisani na njega, kod njih je vrlo izrazen polni demorfizam (razlika izmedju muzjaka i zenke).
Predstavnici ove rase u Rusiji i danas dosta se medjusobno razlikuju, genetska naslednost pojedinih osobina nije jos sasvim stabilna. Zbog toga treba zesce sprovoditi takve selektivne metode, kao odstranjivanje od repordukcije nezadovoljavajucih primeraka, zesca kontrola kvaliteta legala i sl. Pre svega je neophodno stvoriti "jezgro" rase, odnosno pse koji su stvarno dostojni i odgovaraju zahtevima standarda, pozeljnim radnim osobinama i temperamentom, imaju u sebi krv poznatih i proverenih priplodnjaka. Takodje treba iskljucivati iz uzgoja pse, koji su liseni borbenih i radnih osobina, nesposobnih za cuvanje imovine i vlasnika, plasljivih i suvise flegmaticnih ili neuroticnih.

TRENUTNO STANJE RASE "KAVKASKI OVCAR" U RUSIJI

Pocetkom 30-tih godina kavkaski ovcari su poceli da se gaje u Rusiji u uslovima odgajivacnica. To su bile uglavnom vojne ustanove ili odgajivacnice krupnih drzavnih objekata poput zavoda i fabrika, gde su se ti psi sluzili za cuvanje imovine i teritorije. Treba reci, da od 30-tih godina do danas, kao prvo, znatno se povecao broj ovih pasa, i drugo, formirali su osnovni centri uzgoja. To su gradovi - Ivanovo, Moskva, Sankt-Peterburg, Perm, Ekaterinburg, Novosibirsk, Tambov, Orenburg, Magnitogorsk, Celjabinsk, Donjeck, Lugansk i dr. Kad bi se sprovodila analiza porekla danasnjih pasa, to bi se moglo reci, da prakticno sve zivotinje imaju svoje genetske korene u tim centrima uzgoja. Trenutno se raspolaze dosta velikim brojem zenki odlicnog kvaliteta, ali se to ne bi moglo reci o rasi u celini. Razlog je u tome, sto se u poslednje vreme pojavilo dosta razlicitih klubova koji se bave uzgojem ove rase. To ima i dobru i losu stranu - daje mogucnost mladim odgajivacima i vodjama uzgoja da se prikljuce selektivnom radu, a s druge strane, doslo je do uzgoja pasa bez ozbiljnog sistema i kontrole, sto je imalo veoma negativne posledice. Parili su se psi, koji su, u stvari, spadali u priplodni skart a isto takav bio je priplod. Postalo je nemoguce sprovoditi uporedjenje pasa na izlozbama zbog malog broja prijavljenih pasa u manjim klubovima i gradovima. Pojavili su se i hibridni primerci (mesanci) zbog lakoce dobijanja pedigrea u pojedinim klubovima. Sve je to dovelo do pada kvaliteta pasa, pojavljivanja genetski nasledjivanih mana kao sto su poremecaji zubnog sistema i aparata kretanja, velike razlike u visini pasa, pojave skracenih i iskrivljenih repova, plavih ociju. Kvalitet pasa u razlicitim klubovima znatno varira. Osim toga, aktuelan je i problem kvalitetnih priplodnjaka (muzjaka), koji se cak i u krupnim centrima uzgoja mogu da se izbroje na prste jedne ruke.



Osobine pasa rase kavkaski ovcar





Analiza savremenog stanja rase kavkaski ovcar govori o stabilnom porastu popularnosti ovih pasa. Kavkaski ovcari su zasluzili postovanje - kako profesionalaca, tako i ljubitelja ove rase i nesumnjivo zauzeli prvo mesto u Rusiji u rejtingu pasa-cuvara i zastitnika. Njihova popularnost stalno raste i u Evropi i SAD. Specificnosti ove rase su: stabilan karakter, uravnotezen temperament i dosad neprevazidjene cuvarske odlike.
Vlasnici kavkaskog ovcara nikad ne treba da zaborave kako su ovi psi vekovima vodili nezavisan, cak i poludivlji nacin zivota, ispunjavajuci zadatke cuvara i borca sa zverima.
Za osnovu selekcije nije sluzila lojalnost prema coveku, sto je slucaj kod "civilizovanih rasa", vec sposobnost ka samostalnom obavljanju svojh obaveza u prirodi .
Takva sredina diktirala je zesce kriterijume, od kojih je glavni bio potpuno i konacno odrastanje i sazrevanje jedinki istovremeno sa dostignucem polne zrelosti.
Za razliku od vecine rasa pasa koji stasavaju uz coveka i dozivotno iskazuju elemente juvenilnog ponasanja (karakteristicnog za stene), kavkasci kad sazru, izgradjuju svoj odnos prema coveku po zakonima copora pasa. Taj "mentalitet copora" mora da postane osnovni pojam za shvatanje i upravljanje ponasanjem odraslog kavkasca.
Vlasnik kavkasca mora da zna, da on sam postaje clan "copora" i zauzima u hjerarhijskoj lestvici odredjeno mesto, koje mora da bude samo prvo, tj. mesto lidera. Svako drugo mesto za vlasnika je nedopustivo.
Odraslom kavkascu nije potrebna roditeljska briga, upoznavanje sa spoljnim svetom on nastavlja samostalno. Kad se okonca decija zavisnost, pas pocinje da trazi svoje mesto u coporu.
U tom momentu se formira teritorijalno ponasanje, nestaje potreba za igrom, gubi se poverenje prema strancima. Pas ponovo procenjuje fizicki i moralni potencial clanova "copora" i pocinje da se bori za sto visi socijalni polozaj.
U to vreme svi clanovi porodice vlasnika kavkaskog ovcara moraju da budu spremni za ovaj period. Ne sme da se tolerise agresija mladog psa prema clanovima porodice. Svaka pojava agresivnog ponasanja mora da bude prekinuta od clana porodice prema kojem je ispoljena.
U ocima psa dominantan je onaj, koji uzvraca udarac. Uz to odgovor mora da bude dosta snazan i da traje do potpunog prestanka agresije od psa.
Postoje psi sa jako izrazenim genetski predodredjenim liderskim kompleksom. Ako govorimo o zivotu takvog psa pored coveka, to mozemo govoriti samo o miroljubivoj koegzistenciji i liderstvu u pojedinim slucajevima, a nikako o potpunom potcinjavanju. Ali cak i jedinki bez jako izrazenog genetskog kompleksa dominacije se vrlo tesko potpuno potcinjuju coveku usled svoje samostalnosti i nezavisnosti.
Kod kavkaskih ovcara agresivno ponasanje i zloba pocinje da se ispoljava otprilike od osmog meseca starosti. Sa 17 meseci formiranje aktivno-odbrambene forme ponasanja se zavrsava. Od tog perioda nivo izrazeno aktivno-odbrambena forma ponasanja ostaje nepromenjliva do kraja zivota. Uzrast od dve godine je kraj, posle kojeg nema smisla ljutiti se na psa zbog razvijanja zlobe.
Ni u kom slucaju nije dopusteno da vlasnik sam drazi svog psa. To mora da radi iskljucivo iskusan dreser.
Odnos pasa prema deci nije jednostavan. Ima slucajeva velike pivrzenosti pasa prema deci. Prema tudjoj deci kavkasci su raspolozeni neutralno.
Psi ove rase uopste ne vole da kontaktiraju sa nepoznatima osobama. Pas moze da se ponasa prema detetu kao prema nize stojecem clanu "copora", i to ponasanje lici na odnos odraslog psa prema stenetu.
U grupi zivotinja disciplina se utvrdjuje dosta surovim metodama, ali do takvih mera obicno ne dolazi.
Dovoljan je jedan pogled ili slabo podizanje usana da se razigrano stene smiri.
Deca takve signale ne razumeju i pas moze da predje na poslednje mere. U tom slucaju dete ce dobiti kratak, ali osetljiv udarac zubima. Napad se nece ponoviti ako dete ostavi psa na miru. Pas se ponasa isto tako i prema svojoj stenadi, i to ne znaci da je on opasan i zao.
Svi strucnjaci, koji su se vise godina bavili ovom rasom, tvrde da kavkasci poseduju skoro neverovatnu sposobnost da razlikuju situacije realne opasnosti za sebe, clanove "copora" ili svoju teritoriji od lazne uzbune i razlicitih imitacija i demonstracija. Zivotna potreba za ocuvanjem snage u prirodnim uslovima njihovog zivota, zajedno sa sigurnoscu u sebe i osecaj sopstvene snage, dovodi do toga da psi retko prelaze granicu neophodne zastite.
Kad ispunjavaju svoje obaveze cuvara, kavkaski ovcari ne uzimaju za cilj ubijanje zrtve za razliku od rasa pasa posebno dresiranih ili pravljenih za to. Karakteristicno ponasanje kavkasca bi bilo - obaranje neprijatelja i visestruko kratkotrajno snazno ujedanje do - prestanka otpora.
Grcevit ugriz nije karakteristican za ove pse jer nije efikasan u borbi sa nekoliko protivnika (coporom vukova).
Kod vecine kavkazaca u momentu konflikta motiviranje agesije je veoma jako i ako postoje fizicke prepreke njenom ispoljavanju (povodac, lanac), agresija se preusmerava na bilo koji drugi objekat koji se nalazi u blizini - motka, obliznje drvo ili cak vlasnik, koji pridrzava psa.
Kod pravilno formiranog odnosa izmedju psa i coveka, kavkasci pokazuju veliku privrzenost i odanost vlasniku. To su psi jednog gospodara, provereni zastitnici i cuvari. Oni tesko podnose promenu vlasnika, a nove ljudi nerado prihvataju. Ali cak i u odnosu prema voljenom coveku oni ostaju nezavisni, vole slobodu i ne pokazuju preterane emocije.
Njihova odanost je uzdrzana i cak surova.
Ali coveku, koji zauzima prvo mesto u hijerarhiji, coveku-lideru, ovi psi uzvracaju najvisim dokazom svoje odanosti - spremnoscu da ga brane do kraja zivota.
Cim je pas stariji, tim manje voli promene. Cak i za vreme setnje nerado menja marsrutu.


Vaspitanje i dresura



Kako pokazuje iskustvo, ne moze svaki covek, cak i ako prethodno je bio vlasnik psa neke druge rase, da podnese izazov i da bude gazda kavkazcu. Uz to je jednako nepozeljna situacija kad pas postaje gazda nad covekom i kad covek "slomi" kavkazca i taj izgubi osobine karakteristicne za rasu. Idealan vlasnik kavkaskog ovcara mora da bude stalozen, uporan, strpljiv, razuman i taktican - koji voli i postuje svog psa.
Kod vaspitavanja kavkazkog ovcara osnovni zadatak je formiranje kod steneta poverenja prema svom vlasniku. Ostvariti dobar kontakt a posle i poslusnost psa bez poverenja je nemoguce. Bilo bi dobro ako uspete da postanete za stene vaspitac, hranilac, prijatelj u igrama i vodja, kome ce stene donositi svoj "plen". Iskustvo je pokazalo, da je daleko od toga da je vecina vlasnika uspelo u tome. Doduse, treba spomenuti da se u ovoj rasi se srecu psi, koji su prosto nesposobni da mirno zive pored coveka, pogotovu u organicenom prastranstvu stana (sto je cest slucaj u Rusiji) ili malog dvorista.

Ali cesto je da problematicnim postaju i ti psi, koji u pocetku nisu imali za to nikakvih preduslova. Kako izgraditi svoj odnos sa stenetom da bi se takve situacije izbegli? Zato vase ponasanje mora da bude etologicno - odnosno, stene mora de razume vase postupke. Za stene kavkasca veoma je bitno da u ranom detinjstvu, kada jos nije formiran jezik obracanja izmedju dve vrste - covek i pas, ponasanje vlasnika bude razumljivo za nega uz pomoc genetski nasledjenih mehanizama komuniciranja pasa.
Takodje izmedju stenaca ove rase velik je broj jedinki, koji su agresivno reaguju na nerazumljive i dosadne za nijh postupke coveka. Mnogim kavkascima vec u detinjstvu nije potrebno mazenje i zelja mnogih ljudi da pomaze "sladkog medicu" nailazi na odlucan otpor. Jos brze cete isprovocirati agresiju nerazumljivom ili zestokom kaznom, kad se stene oseca saterano u cosak. Glavna opasnost takve agresije nije u traumama, koji pas moze da nanese vlasniku, vec u tome, da ce se ujedanja izazvane srahom ponavljati u slicnim situacijama i polako ce preci u naviku. Savladavanje takvog ponasanja po zavrsetku odredjenog perioda, posebnog za svako stene, postaje jako tezko i boravak sa takvim psom pod istim krovom postaje prosto opasan.
Izmedju pasa ove rase cesto se srecu pse, koje agresivno reaguju na svi pokusaji uzimanja njihove hrane ili cak priblizavanja mestu hranenja. Takve su psi- potencialne grupne lidere, spremne za beskompromisnu borbu za hranu. Takvo ponasanje kavkasca, koji zivi pored coveka, je nedopustivo tolerisati da ne bi za to platili skupu cenu u buducnosti. Od malih nogu za stene ruki gazde moraju da budu povezane sa hranom. Korisno je hraniti stene iz ruku - davati komadice mesa ili suvu hranu, pridrzavati posudu iz koje jede stene u rukama.

Od posebnog znacaja je pravilna socializazija mladog kavkackog ovcara. Bilo bi pogresno gajiti psa u uslovima izolaciji od ljudi i drigih zivotinja. cim bolje mladi pas poznaje ljude, tim ce se sigurnije on osecati u njihovom drustvu, bice stalozeniji u mirnoj situaciji i tim odlucniji i opasniji neprijatelj u konfliktnoj.
Veoma bitno za psihicki razvoj i socializaciju steneta je druzenje sa drugim psima. Neka vas ne zbunjuje da u detinjstvu stene vrlo lako zauzima polozaj potcinjenog pred starijim psima. Ovo je samo projavljivanje elementa normalnog nagona samoodrzanja vrste. Velika je potreba mladog psa za igrama sa svojom vrstom a i sa vlasnikom. U igri se slifuju pokreti koji su neobhodni kasnije u realnim situacijama kao sto su lov, agresija ili odnos izmedju polova. Igra sa covekom jaca poverenje izmedju psa i coveka, a s druge strane sluzi indikatorom tog poverenja: pse "sgazene" od strane gazde u igri se osecaju neugodno, cesto izbegavaju igru. Psi koji su "van kontrole" mogu namerno nanositi bol, cepati odecu i diktirati svoja pravila. Kod pravilno formiranog odnosa izmedju vlasnika i psa u kontaktnim igrama pas se uci da se ne plasi coveka, da dozira snagu stiskanja vilica i stice poneke odlike svog buduceg posla - cuvara i zastitnika.
Kazniti stene treba kratko ali snazno, uz to bolje to obavljati rukom, a ne povocem, bicem ili motkom. Za kavkaskog ovcara kazna ce imati znacaj samo ako je direktno povezana sa vlasnikom, slicno tome kako kaznjava zenka svoje stence. Kazna moze da bude stiskanje i trzanje za vrat, obaranje i pritiskanje uz zemlju i sl. Kazna uz pomoc nekog predmeta ce dovesti do toga da pas ce reagovati na prisutstvo ili odsudstvo tog predmeta, a ne emocije i postupke vlasnika. Ne vredi trcati za povocem ili bicem da bi ste kaznili stene - za njega to ce znaciti da ste napustili teritoriju i pobegli sa mesta bitke. Vas povratak sa kajsem u ruci pas ce proceniti kao neocekivanu agresiju sa vase strane i moze poceti da se brani.

dresura

Osnovna metoda dresure pasa radnih rasa ( u Rusiji kavkaski ovcar se smatra radnom rasom) je kontrastna metoda. Njena sustina je u kombiniranju mehanickog i stimulativnog uticanja na psa i primene kako sredstava prinude tako i isticanja i nadrazaja za hranu. Uz pomoc mehanickih nadrazaja (pritisak rukom, trzanje povodnika i sl.) teramo psa da zauzme odgovarajuci polozaj, a hranu (slatkis) koristimo kao nagradu za ostvarenu naredbu.
Veoma stara je metoda podrazavanja . Ona cesto se koristi kod obucavanja pastirskih pasa i pasa-cuvara, gde mladi pas moze da korira ponasanje starijeg i iskusnijeg psa. Ova metoda moze da se koristi kao pomocna.

Ali treba spomenuti da predstavnike ove rase ni su psi od kojih mozete ocekivati automatsko ispunjavanje naredbi i pretvaranje u pokornog roba, bez pogovora ispunjavajuceg svi zahtevi dresera. Kavkasci su psi nezavisnog i samostalnog karaktera i automatski rad koji karakteran za nemackog ovcara nije za njih. U kriticnoj situaciji kavkazac pre ce samostalno odluciti kako ce da reaguje, nego da ceka naredbu ili da se ponasa po sablonu.

U Rusiji u klubovima radne kinologije kavkaski ovcare se obucavaju po "kursu opste dresure" - poslusnost (OKD), "zastitno-karaulnoj" - odbrana i napad (ZKS) i "karaulnoj sluzbi" - rad na bloku (KS). Dresura ovcara azijskog porekla po kursu opste dresure zahteva od vlasnika velikog strpljenja i stalozenosti. Psi koji su namenjeni iskljucivo za cuvarski posao ne treba da se dresiraju po kursu "opste dresure", zato sto ona suvuse disciplinuje psa i izaziva procese blokiranja kod njega. Osim toga refleks aportiranja kod ovih ovcara nije razvijen, a takve naredbe kao sto su "sedi', 'lezi", "stani" kad se rade nejzmenicno i sa vise ponavljanja "zatupljuju" psa.

Inace pravilno odgajano i pripremljeno stene vrlo lako savladava kurs poslusnosti i dresirati ga pravo je zadovoljstvo, ali mehanicke metode nemaju veliki uspeh u dresuri kavkazaca. Takodje obuku po kursu poslusnosti treba poceti od malih nogu i zavrsiti do polnog sazrevanja psa (period od 7-8 meseci). U taj period pas ponovo procenjuje svoj odnos sa spoljasnim svetom i cesto vrlo brzo iz dobrocudnog i poslusnog steneta pretvara se u zrelog i ozbiljnog psa, nepoverljivog prema strancima. Obicno sa 9 meseci pas je vec formiran, dobro razvijen, sa stabilnim nervnim sistemom i spreman za daljnju ozbiljniju dresuru (OKD).
Kurs "opste dresure' (poslusnosti) u Rusiji ukljucuje u sebe sledeci elementi: naredbe "pored", "sedi", "lezi", "stani", pustanje u slobodno stanje (naredba "setaj") i prilazenje psa na poziv "dodji", vracanje psa na odredjeno mesto (naredba "mesto"), donosenje predmeta - aportiranje, penjanje po lestvama i po gredi i preskakanje nizih prepona slobodnim skokom, a visih (do dva metra) u skoku sa puzanjem. Pas mora da nauci da ne uzima hranu od stranaca i sa zemlje (naredba "fuj"), da se ne plasi pucnja, da se odaziva lajanjem na naredbu "glas", da zna da puzi i da pliva, preskace rov sa vodom (cetri poslednje opcije ni su obavezne).

Obuku po kursovima ZKS i KS ne treba zapocinjati suvise rano - minimalan uzrast za obuku je 18 meseci. Pas mora da bude dovolno fizicki zreo i intelektualno razvijen za samostalno i operativno reagovanje. Neophodan uslov je i cvrst kontakt izmedju vlasnika i psa
Specijalna dresura - ZKS, obuhvata discipline kao: izbor stvari vlasnika i/ili pomocnika uz pomoc cula mirisa (naredba "mirisi"), donosenje izabrane stvari dreseru (vlasniku), cuvanje stvari (naredba "cuvaj"), odbijanje ponudjene hrane (naredba "fuj"), odbrana i napad (olajavanje, napad i hvatanje neprijatelja), zastita vlasnika, a takodje i odnos psa prema pucnju.

Kod obucavanja po kursu specijalne dresure - KS, pas koji cuva objekat se nalazi na lancu, bloku ili u slobodnom stanju na zagradjenoj teritoriji. U svim slucajevima pas radi samostalno, atakuje neprijatelja, lavezem dize uzbunu i doziva cuvara. Razlikuju strazarenje pomocu razapete zice ("blok-post") i slobodno strazarenje. Na ispitu u Rusiji pas se ispituje na bloku - ocenjije se aktivnost olajavanja, napad i hvatanje neprijatelja, odnos prema predlozenoj hrani i odnos prema pucnju. Za polaganje ispita po KS posedovanje diplome po OKD nije obavezno, ali ako pas nema polozen ispit iz OKD, tada se proveravaju takvi navici kao kretanje psa pored dresera bez povoca, odnos prema povocu i korpi za njusku, prilazenje psa dreseru iz slobodnog stanja ili sa obelezenog "mesta" i naredba "fuj" - prekid nezeljenih dejstvija. Ova dresura je neobhodni minimum za kavkazkog ovcara. Minimalni uzrat psa za ovu vrstu dresure je 18 meseci.

U stepskim i planinskim predelima u seoskim podrucjama osnovnim zadatkom azijskih ovcara ostaje cuvanje, pratnja i napasanje stada. U njenoj osnovi lezi pastirski instinkt. Kavkazac nece da trci oko stada kao border-koli ili avstralijski kelpi, ali ipak poseduje pastirski instinkt. Ako je pas buduci "pastir", on mora pre svega da odraste pored stada. Pas-pastirac mora da ume da obavi okupljanje i "uplotnjavanje" stada, cuvanje ispasaja ili ogradjenog prostora za stado, pratnju i poravnanje fronta stada, vracanje zaostalih i izgubljenjih zivotinja u stado. Pas moze da se nauci da okrece stado u levu ili desnu stranu, da oslobodja prolaz ili put za prolaz automobila. U mestima gde ima zveri-grabljivica psa obucavaju cuvanju stada od njih. Istrazivanja sprovedena ruskima naucnicima pokazali su da autohtone rase ovcara azijskog porekla vise su namenjene za cuvanje stada, nego za pastirski posao. Mada postojali psi, koji su pasli i po 5 000 ovaca bez pomoci cobanina, sami birali ispasaj i nisu dozvoljavali da bilo ko pridje stadu.

Pravilno dresirani kavkaski ovcar ocuvava svoje znanje tokom celog zivota. Nema potrebe da stalno "obnavljate gradivo", jer karakteran problem kod pasa ove rase je u tome da pas sam odlucuje kada i gde ce on primenjivati steknuto znanje.

Nedavno je uveden u Rusiji i specijalni test na specijalkama, bez kojeg pas ne moze da bude pusten u uzgoj. Negov cilj je u tome da se iz uzgoja iskljuce psi sa patoloskima peremecajima psihi, plasljive ili preterano agresivne. Testiraju se psi koji su napunili 12 meseci i koji su oblezeni tetovazom. Ocene su - pozitivna (T1 i T2) ili negativna (-). Ocenjuje se socialna adaptiranost, odnos prema pucnju i instinkt zastite vlasnika.