Tweet
Nemacki kratkodlaki pticar
Nastanak i istorijat rase
Nastanak rase je istorijski vezan za promene u razvoju društva krajem XVIII veka nastale industrijskom revolucijom, tj. raspada feudalizma sa velikim zemljišnim posedima – feudima na kojima je mogao da lovi samo gospodar i njegova klika i stvaranja srednje “građanske” klase koja je imala materijalnih mogućnosti, vremena i prava da lovi sistemom koji danas nazivamo sportskim lovom.
Nov sloj ljudi koji su lovili u jednoj veoma razvijenoj lovačkoj kulturi kao što je bila Nemačka nije imao mogućnosti da održi velike štenare – odgajivačnice sa brojnim osobljem i rasama za svaki vid lova. U glavama tadašnjih nemačkih lovaca koji su shvatali da nema lova bez lovačkih pasa se oko 1800 godine rađa ideja o stvaranju – uzgajanju jedne rase lovačkih pasa koja bi bila pogodna za lov sve vrste plemenite i štetne divljači (predatori su tada smatrani štetnim). Drugim rečima da od brojnih postojećih specijalističkih rasa naprave jednog univerzalnog – svestranog lovačkog pomoćnika. Moto im je bila i danas poznata izreka princa Solmsa “Dobrog psa za lov, do tipa kroz rad”.
U uzgoj su ubacili starog nemačkog ptičara, vodenu pudlu, engleske ptičare (poentere i setere), planinske ovčarske pse i razne kontinentalne ptičare. Stvorene su tri kategorije pasa po dužini dlake: dugodlaki u koje su spadali dugodlaki nemački ptičar, veliki i mali minsterlander i dugodlaki vajmarac, kratkodlaki u koje je spadao nemački kratkodlaki ptičar i kratkodlaki vajmarac i psi grube – čvrste dlake u koje su spadali kostretasti (stickelhaariger) pas, grifon, pudelpoenter i oštrodlaki pas. Najstariji među psima grube dlake je bio kostretasti nemački pas, više snažan nego krupan, izuzetneo grube i duže dlake. U radu se nije odlikovao velikim nagonom za stajanjem, više je naginjao radu posle pucnja i na vodi. Korišćen je u stvaranju oštrodlakog kao osnova.
Razvoj oštrodlakog nemačkog psa nije bio bez trzvica. Grupa uzgajivača je osnovala Klub nemačkih pasa grube dlake i radila na gajenju posebnih, gore navedenih rasa, često zanemarivši radne osobine, forsirajući rasne i eksterijerne posebnosti svake rase.
Druga grupa odgajivača okupljena oko Freiherr Sigismunda Zedlitz Neukricha (1838-1903) danas poznatog samo po nadimku Hegewald (valjda je i Nemcima predugačko njegovo originalno ime) koji je svoju ogromnu energiju uložio u ideju stvaranja nove rase je u uzgoj ubacila sve rase grube dlake i neke kratkodlake samo sa jednim ciljem: da se stvori dobar svestrani radni pas otporan na vremenske nepogode i teške terene. Hegewald je imao viziju, svoj entuzijazam i sistem je prenosio i na druge odgajivače. U uzgoj je ubačen ponovo i kratkodlaki nemac, biralo se samo na osnovu radnih osobina po veoma strogim principima od koga nije bilo odstupanja. U nekim krugovima se smatralo da ljudi oko Hegewalda prave “fantomskog psa”, da streme nemogućem cilju, diskusije u kinološkim krugovima su stigle do tačke usijanja. Dugo nisu priznavali oštrodlakog kao posebnu rasu. Ali Hegewald nije odustajao. On i njegovi istomišljenici su postepeno došli do tipa psa sa nešto kraćom, ali čvrstom i gurbom dlakom sa izraženim obrvama i bradom na glavi koji je bio svestran u lovu i daleko boljeg stajanja i nosa nego stari kostretasti - oštrodlaki ptičar.
Energija sa kojom je radio Hegewald i njegova grupa istomišljenika poštujući samo radne osobine i rezultati prikazani na ispitima postepeno utiru put širenju popularnosti ove rase. Ovi ljudi su bili vizionari i idealisti koji nisu žalili trud da postignu željeno. Oko 1900. godine Nemački lovački savez dalekovido uviđa značaj ove rase i daje podršku njenom daljem razvoju. Rasa je priznata i počinje njen upis u registar svestranih lovačkih pasa Nemačke (Jadgebrauchshundverband e. V. osnovan 1899.).
1902. se osniva Klub nemačkih oštrodlakih pasa (Verein Deutsch-Drathaar e. V.)
na čelu sa prvim predsednikom Axe Lauffsom i kristalno jasnim ciljevima uzgoja i standardom kojeg se odgajivači rigorozno pridržavaju. Cilj je postignut: dobijen je lovački pas koji može da na veoma visokom nivou odradi sve zadatke u lovu u polju, vodi i u šumi na svu vrstu divljači. Rasa postaje popularna i širi se brzo.
Drugu mladost rasa doživljava posle II. svetskog rata kada se širi svetom. Osnivaju se Klubovi koji gaje i vode pse po principima matičnog, nemačkog Kluba, po svim kontinentima od Severne i Južne Amerike do Azije. Matični Klub radi dalje na ujednačavanju kvaliteta dlake i do 70-ih godina uspeva da izbaci jedinke sa dužom i mekšom dlakom iz uzgoja, i dalje sprovodeći rigoroznu selekciju na rad na obaveznim ispitima u radu za sve jedinke koje učestvuju u uzgoju. Važno je napomenuti da Klub nikad nije težio elitizmu, nisu bili važni šampioni za uzgoj, niti su ih “pravili”, već visok radni kvalitet svih pasa. Takva planska, sistematična i dosledna selekcija od postanka rase do danas postavljena na jasnim uzgojnim ciljevima, uz proveru na obaveznim uzgojnim ispitima i razrađenu obuku dala je kao rezultat savremenog oštrodlakog nemačkog psa.
Danas je ova rasa najrasprostraniji svestrani lovački pas kako u Nemačkoj tako i u svetu. Klub i Svetski savez ima oko 18.000 registrovanih članova organizovanih u 34 regionalnih organizacija u celom svetu. Nemački Klub oštrodlakih pasa je član Nemačkog lovačkog saveza, Kinološlog saveza Nemačke, Kluba svestranih lovačkih pasa i FCI-a.
Srpski Klub nemačkih oštrodlakih pasa je osnovan 2001. godine i učlajen je u Svetski savez nemačkih oštrodlakih pasa.
Standard br. 98/29.11. 2000/D
Matična zemlja: Nemačka
Upotrebljivost rase - namena: svestrani lovački pas
FCI KLASIFIKACIJA:
VII FCI grupa – psi koji stoje na divljač
Sekcija 1.1. – kontinentalni psi koji stoje na divljač, podleže ispitu u radu.
Istorijat:
Nemački oštrodlaki pas je odgojen na osnovu smernica prica Solmsa „radom do tipa“ krajem 19. veka a pod rukovođenjem Hegewalda (Hegewald – Sigismund Freiherr von Zedliz und Neukirchen) istrajnom selekcijom na radne osobine od u to doba raspoloživog uzgojnog materijala – pudel poentera, griffona, kostretastog ptičara uz ubacivanja krvi kratkodlakog nemačkog ptičara. Za relativno kratko vreme je stvoren svestrano upotrebljiv pas čvrste naravi sa grubom dlakom otpornom na sve vremenske uslove i teške terene. Sa ovim osobinama nemački oštrodlaki pas je za nekoliko decenija postao najomiljenijji i najpouzdaniji svetrani lovački - radni pas u Nemačkoj i mnogim zemljama sveta.
Opšti izgled:
Pas plemenitog izgleda sa oštrom dlakom koja potpuno štiti telo, sa pozornim i energičnim izrazom. Kretanje treba da mu je snažno, skladno uz iskorak koji osvaja teren.
Proporcije:
Dužina tela i visina grebena treba da su po mogućnosti jednaki. Dužina tela može biti za 3 cm veća od grebena.
Karakter:
Samouveren ali uravnotežen, ne treba da se boji od divljači i okoline, ali ni da bude agresivan.
Glava:
Srazmerna veličini tela i polu. Gornje linije lobanje i nosnika blago divergentne. Gornji deo ravan, lobanja na stranama blago zaobljena, srednje široka izraženi nadočni lukovi.
Stop:
Izražen, jasno uočljiv.
Nosna pečurka:
Snažno pigmentisana, a boja odgovara boji dlake. Dobro otvorene nozdrve.
Njuška:
Duga, široka, snažna, blago ovnujska, duboka.
Usne:
Debele, priležuće, nisu opuštene. Pigmentisane prema boji dlake.
Zubalo:
Snažni, dobro razvijeni zubi. Snažne vilice sa perfektnim, pravilnim i potpuno makazastim zagrizom, pri čemu gornji sekutići bez razmaka pokrivaju donje i zubi stoje vertikalno u vilicama.Zubna formula sa 42 zuba.
Oči:
Po mogućnosti tamne. Niti duboko smeštene niti ispupčene, sa živahnim i budnim izrazom. Dobro pigmentisani kapci priležu na očnu jabučicu.
Uši:
Srednje velike, visoko i široko usađene i oborene, bez nabora.
Vrat:
Srednje dug, snažno mišićav, blago izbočena potiljna linija, suv bez podgušnjaka.
TELO:
Gornja linija:
Ravna i blago padajuća.
Greben:
Izražen.
Leđa:
Čvrsta, dobro mišićava.
Slabine:
Kratke, široke, mišićav bubrežni deo, široka karlica.
Sapi:
Duge i široke, blago padajuće i dobro mišićave.
Grudni koš:
Širok i dubok sa izraženim prsima, i što je moguće nazad postavljenom snažnom grudnom kosti. Rebra dobro zaobljena.
Donja linija:
U elegantnom luku blago priljubljena unazad, suva.
Rep:
Sledi liniju leđa, po mogućnosti horizontalan ili blago na gore uvijen, ali ne vertikalno nagore. Ni debeo ni tanak kupiran za rad u lovu (u zemljama gde je kupiranje zabranjeno mora da ostane u prirodnoj veličini). Ceo treba da doseže do skočnog zgloba i prav je ili blago sabljasto nošen.
Prednje noge:
Posmatrano odnapred ravne i paralelne, plećke čvrsto priljubljene, a posmatrano sa strane postavljene dobro pod telo. Rastojanje od zemlje do lakta da je približno isto kao od lakta do grebena.
Plećke:
Snažne i mišićave dobro koso i unazad postavljene. Dobra uglovanost plećke i nadlaktice.
Nadlaktica:
Po mogućnosti duga, suva i dobro mišićava.
Lakat:
Priležući uz telo niti unutra uvrnut niti izvrnut napolje. Dobra uglovanost nadlaktice i podlaktice.
Podlaktica:
Suva i vertikalna, snažne kosti.
Šaplje:
Snažno.
Došaplje:
Neznatno izbačeno napred.
Šape:
Okrugle ili ovalne sa dobro zatvorenim prstima i dovoljno debelim, otpornim i jastučićima. Nokti dovoljno pigmentisanim. Prsti su paralelne su, šape u mirovanju i u kretanju ni u polje ni unutra postavljene.
Zadnje noge:
Posmatrano od nazad prave i paralelne. Dobra uglovanost kolena i skočnog zgloba. Snažne kosti.
Butina:
Duga, široka i mišićava. Dobar ugao sa karlicom.
Koleno:
Snažno sa dobrim uglom između natkolenice i potkolenice.
Potkolenica:
Duga, mišićava, „žilava“.
Skočni zglob:
Snažan.
Došaplje:
Kratko, vertikalno.
Šape:
Ovalne sa dobro zatvorenim prstima i dovoljno debelim, otpornim i dobro pigmentisanim jastučićima. paralelne su u mirovanju i u kretanju nisu ni izvrnute ni uvrnute.
Kretanje:
Prednje i zadnje noge paralelne, sa dobrim potiskom, dobar iskorak, pri tome odaju energiju.
Koža:
Napeta, priležuća, bez nabora.
Dlaka:
Čekinjasta, priležuća i gusta. Pokrovna dlaka duga 2-4 cm,. Podlaka gusta i ne propušta vodu. Silueta ne sme biti sakrivena dužom dlakom. Dlaka treba svojom oštrinom i gustinom da štiti od uticaja vremenskih pr
ilika i povreda pri radu na pokrivenom terenu. Deonji delovi nogu, kao i donji deo grudi i stomamaka, imaju kraću dlaku, koja je ipak gusta. Glava i uši su odlakani kraćom i pri tome gusćom dlakom ali ne i mekšom. Naglašene obrve sa snažnom ne predugom i po mogućnosti oštrom bradom daju mu energičan izraz.
Boja:
Braon melirana, crno melirana sa ili bez ploča (fleka), jednobojna braon sa ili bez fleke na grudima. Druge boje (čisto crna boja) nisu dozvoljene.
Veličina:
Mužjaci 61 – 68, ženke 57 – 64 cm.
Greške:
Svako odstupanje od predviđenih tačaka smatra se greškom čija procena zavisi od stepena izraženosti.
Teške greške:
Kraća ili uža, kao i špicasta njuška, slabo zubalo, kleštasto zubalo, pojedinačno kleštast zub, jako labavi kapci, ulegnuta iki šaranasta leđa, nadgrađenost, prekratka grudna kost jako u polje ili unutra postavljeni laktovi, kravlji stav, O stav ili uzak stav kako u mirovanju i u kretanju. Ravanisanje, strme zadnje noge, uzan stav pri stajanju i u hodu, tanka meka dlaka, nedostatak podlake.
Diskvalifikacione greške:
Slabost u naravi, plašljivost na pucanj i divljač, predgriz ili podgriz, ukršteno zubalo, nedostajući zubi osim P1, entropijum ili ektropijum, urođen prelomljen ili kratak rep, nedostatk pigmenta, različita boja očiju.
N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena i u skrotum puštena testisa.
---------- Post dodat u 17:51 ---------- Prethodni post je bio napisan u 17:43 ----------
Obuka i sistem ispitivanja
Mnogi lovci misle da je dovoljno da kupe štene lovačkog psa i kada stasa da ga izvedu u lov i on će da lovi kako “gazda” poželi i zamisli. To je velika zabluda koja dovodi do nemilih scena u lovu, i razočaranja u rase i pse, sve do gubljenja volje za bavljenjem psima.
Svaki lovački pas se mora obučiti za lov. Gajenje, vođenje i obuka lovačkih pasa je posebno umeće, da ne kažemo pretenciozno nauka, koju lovac – vodič mora usvojiti. To posebno važi za vođenje svestranih pasa. Pas može pomoći vodiču, a da ne odmogne i smeta njemu i ostalim učesnicima lova i ne uznemirava divljač, samo ako vodič zna osobine rase i svog psa, osnove psihologije pasa, način obuke pasa i kako se dotični pas vodi u razne vrste lovova. I ako radi sa psom kontuinirano. Veliki dreser i britak pisac dr. Carl Tabel kaže da obuka i vođenje pasa nije za lenje ljude. Činjenica je da gajenje, obuka i vođenje pasa u lovu zahtevaju aktivan način življenja I žrtvovanje dela svog vremena.
Nemci su to na vreme uvideli i paralelno sa stvaranjem rasa svestranih lovačkih pasa razvijali sistem obuke koji omogućuje obuku za uspešno izvršavanje svih zadataka u lovu i uspešno vođenje takvih psa. Nemačka škola obuke lovačkih pasa se u literaturi naziva “perfors” ili “muss” dresura i često se pogrešno interpretira kao obuka u kojoj se grubo primenjuje sila prema psu da bi se postigao željeni cilj.
U teoriji obuke pasa je jasno da se ne može ništa postići bez primene prinude u kombinaciji sa pohvalom – nagradom za postizanje formiranja uslovnih refleksa koja su osnov ponašanja pasa. Prinuda ne znači nikakvo batinjanje ili grubo, nekontrolisano iživljavanje prema psu. Ona mora biti primerena situaciji i psu i prestati istog momenta kada izazove -postigne željeni efekat.
Nemački sistem obuke su sistematično izgradili tokom stotinak godina velikani dresure kao Oberlander, Dizel, Hegendorff, V. Uhde, Tabel... Na početku je sadržala primese grubosti čiji je simbol bio korbač, ali je već odavno to zaokružen, savremen i uspešan - dokazan model rada sa psima bez primene grubosti (danas je pokret zaštitarstva životinja u Nemačkoj izuzetno aktivan) u kome je do detalja razrađeno učenje svake radnje potrebne svetranom psu od hodanja uz nogu do ispravljanja grešaka kao što je nemarkiranje ili kidanje divljači. Osnovi te obuke su “daun” i “mus aport”.
Pioniri – dreseri su bili i plodni pisci, tako da su priručnici o obuci bili dostupni svakom vodiču, i pored članaka u lovačkoj periodici su pisali knjige i držali predavanja na kome su prenosili svoja iskustva drugim vodičima. Odmah pošto se Nemačka oporavila od II. svetskog rata i pojavio se automobil koj je omogućio okupljanje zainteresovanih, po zamisli poznatog odgajivača i vodiča Franza Strassmanna su krenuli kursevi za obuku lovačkih pasa koji su održavani jednom nedeljno. Na ovim kursevima su više obučavani vodiči koji su preostalih sedam dana sami radili sa svojim psima. Primer koji su gledali, pokazne radnje instruktora i korekcije grešaka je više vredela nego većina literature. Zatim su stigli novi mediji koji su ušli u svaki dom: TV, sa njim video kasete, pa računari i CD-ovi, DVD filmovi....Nemačka škola dresure je pustila duboke korene u lovačkom svetu.
Savremeni priručnik (iako je napisan još 1964.) koji najbolje prenosi suštinu ove “škole” je knjiga dr. Carla Tabela “Uzgoj, obuka i vođenje svestranih pasa” koja je do danas doživela 18. izdanje i prevedena na više jezika.
Pored obuke uspešnosti uzgoja rase je u velikoj meri doprineo sistem ispitivanja radnih osobina pasa na uzgojnim ispitima koji je začet u dane osnivanja ove rase i funkcioniše sa minimalnim doterivanjem i dan danas. Sistem ocenjivanja na ovim ispitima je specifičan sa ocenama od 0 do 12 bodova, ocenjivanje je detaljno opisano i definisano, svaka disciplina koja se ispituje ima svoj koeficijent vrednosti. Grupu do 6 pasa ocenjuju tri sudije. Sudije ne “love grešku” za diskvalifikaciju, već psima se daje više prilika sve dok se ne stekne kompletna slika o njihovim kvalitetima.
Na prolećnom uzgojnom ispitu (VJP) se ispituju urođene osobine potrebne za lov mladog psa koje je nasledio od roditelja: rad na tragu zeca, volja za nalaženjem divljači (pretraživanje), nos, stajanje na divljač i vodljivost. Na prolećni uzgojni ispit se izvode psi oštenjeni u prethodnoj kalendarskoj godini i tri meseca stariji.
Na jesenjem uzgojnom ispitu (HZP) se pored nasleđenih osobina procenjuje i prijemčivost psa na obuku, rad u polju i vodi i rad pre i posle pucnja (donošenje iz vode i suvog, vlečka). Do tog doba obuka mladog psa za rad u polju I vodi bi već trebala biti završena. Na ovaj ispit se mogu prijaviti psi oštenjeni u prethodnoj kalendarskoj godini ili u godini
ispita.
Učešće na ispitima je obavezno za sve pse, jer je uslov za dobijanje rodovnika podmlatka da roditelji imaju položen prolećni i jesenji uzgojni ispit. Pored radnih ispita u Klubovima koji su organizovani regionalno se održavaju i uzgojne smotre u eksterijeru, kao i smotre priplodnjaka gde je cilj da se izvedu što više potomaka jednog priplodispitaniaka radi utvrđivanja njegovog genotipa – prenosa osobina poželjnih u lovu nasleđem. Ocena na Klupskoj uzgojnoj smotri je takođe obavezna. Na taj način se permanentno vrši provera genotipa roditelja i kvalitet mladih pasa, te u uzgoju mogu učestvovati samo radno provereni psi.
“Doktorat” ispita je svestrani ispit za oštrodlake nemce (VGP) gde se ispituju psi sa završenom obukom u radu u polju, na vodi i u u šumi i gde se pored pretraživanja polja, rada u vodi i aportiranja pernate i dlakave divljači radi krvni trag i aport lisice preko prepreka. Psi koji polože svestrani ispit se upisuju u registar svestranih lovačkih pasa koji se vodi od 1899. godine.
Hegewald
Ima već 80 godina kako Klub organizuje glavnu godišnju smotru koja je danas postala tradicija i gde se ocenjuje rad i izgled pasa, tzv. međunarodni Hegewald ili jednostavno Hegewald u čast slavnog i neumornog borca za DD. Cilj Hegewalda je ocena genetskog potencijala populacije oštrodlakih nemaca koji pristižu (slično kao na IKP-u za nemačke kratkodlake ptičare).
Klub na Hegewaldu ocenjuje stanje rase. A želja svakog iole ozbiljnog i savesnog odgajivača iz celog sveta je da vidi, proceni, uporedi i verifikuje šta su njegovi psi i psi ostalih odgajivača iznedrili u odgajivačnici u poslednjim leglima.
Brojne i iskusne sudije ocenjuju dlaku, karakter i eksterijer, za vreme rada u polju neizmernu volju za radom uz pokazivanje nagona za markiranjem. Svi psi da bi položili moraju pokazati volju za donošenjem sa suvog i iz vode i dokazati neumornu želju za nalaženjem divljači kako u polju tako i u vodi.
U prvim godinama svog postojanja je Hegewald održavan samo u Nemačkoj. Danas se održava i u drugim državama ali pod okriljem matičnog Kluba (u Austriji, Italiji, Slovačkoj).
Rad u polji, na vodi i u šumu
Neumorno pretraživanje u polju i želja da nađe divljač je osnovna odlika svakog lovačkog psa pored dobrog čula mirisa - nosa, pa tako i oštrodlakog nemca. On se prilagođava vetru, konfiguraciji i zaraslosti terena i energično, u srednjem galopu traži divljač. Na otvorenom se kreće levo desno ispred vodiča na 50 do 100 m. Ukoliko naiđe na divljač staje i pokazuje vodiču gde se nalazi, čekajući ga da mu omogući da dođe do divljači i hica. Ako se divljač izvlači lagano je prati – kulira. Spremno čeka da posle hica donese odstreljenu ili ranjenu divljač.
Oštrodlaki nemac je pasionirani lovac u vodi, i sa velikim elanom pretražuje zarasle vodene površine u plitkoj i dubokoj vodi gde je prinuđen da pliva i isteruje barsku divljač pred lovca ili donosi ranjenu i odstreljenu. Jedan od osnovnih razloga popularnosti kod nas, pa i u svetu je njegov istaknuti rad u vodi, uz otpornost na hladnoću. Većina naših lovaca pored lova u polju oštrodlakog koristi za lov barske divljači.
Za raliku od nas Nemci, pa i ostali narodi tzv. srednje - evropske lovačke kulture, vode svog psa “ptičara” i u lov krupne divljači. Od oštrodlakog nemca traže da mirno prati lovca na povodcu ili bez njega na piršovanju, da na pojavu divljači ostane miran i da je odložljiv. Dok lovac čeka na čeki pas leži u podnožju satima. Na hitac mora ostati miran i na mestu. Ako je divljač ranjena posle obaveznog čekanja kreće se na izradu krvnog traga i pronalaženje lovine. Pas je obavezno prisutan prilikom svakog traženja ranjenog. Nađenu krupnu divljač pas pokazuje objalavanjem ili vođenjem vodiča do lovine.
Sve ove discipline se ispituju na najkompleksnijem ispitu za nemačke lovačke pse – svestranom ispitu.
Aport, rad na tragu
Posle hica oštrodlaki odstreljenu divljač traži uzdignutom glavom – direktno tražeći miris i osetivši ga pronalazi i donosi vodiču plen, bila to prepelica ili lisica. Za oštrodlakog nemca nije prepreka ni najgušći kupinar, šaš, trska ili trava, njegova robusnost, energija i dlaka koja štiti telo omogućuju da prodre na svaki deo terena. Njegova snažna konstitucija i volja za aportom omogućuje da donese i najvećeg zeca ili
lisicu. Divljač koju donese predaje vodiču u ruku. Od oštrodlakog se traži da bespogovorno svaku mrtvu ili ranjenu divljač koju nađe u lovištu odmah sa voljom i veseljem donese vodiču, bez obzira da li je vodič pucao ili ne, i da li je dobio komandu aport ili ne. Na svestranom ispitu se, radi utvrđivanja volje za aportom i obučenosti donošenja ispituje donošenje lisice preko prepreke (kanala ili prepone).
Ranjenu divljač koja beži pas prati po indirektnom mirisu koji ostavlja na tlu i vegetaciji – tragu. Nemci obraćaju veliku pažnjna radu na tragu (takoreći odmah iza volje za radom i nosem) kod oštrodlakog iz dva razloga: prvi jer je to osnova rada psa posle pucnja, tj. na nalaženju sve vrste ranjene divljači koja ne ostaje na mestu, posebno kod rada na krvnom tragu. Drugo što rad na tragu traži staloženog psa stabilnog karaktera i iziskuje moć da se skoncentriše maksimalno na zadatak. Pas mora da “stavi glavu međ noge, skoncentriše se na minimalan miris i razmišljajući rešava korak po korak tešku enigmu traga”. Smatra se da je pas dobre, uravnotežene naravi i istrajan ako je dobar tragač.
Ispitivanje urođene osobine praćenja traga je obaveza na uzgojnim ispitima, takoreći “specijalnost” ove rase. Sklonost ka radu na tragu se na uzgojnim ispitima ocenjuje na svežem (toplom) tragu zeca kojeg pas nije video i obavezna je. Poželjno je da mlad pas pokazuje upornost na praćenju traga i da prati trag zeca (ili lisice) preko 300-400 m, a praćenje traga na 700 ili 1000 m uz glasnost na tragu zeca kojeg ne vidi je već odlična osobina.
Na jesenjim uzgojnim ispitima se sklonost radu, zajedno sa aportiranjem, na tragu ocenjuje i u disciplinama rad na vlečki pernate i dlakave divljači, a na svestranom ispitu još i na na krvnom tragu starom do 48 časova.
Oštrina
Nemci neguju oštrinu kod nemačkog oštrodlakog psa i ona je obavezna. Po njima oštrodlaki nemac mora da zadavi svaku grabljivicu na koju naiđe u lovištu, bila ona ranjena ili ne: lisicu, mačku lutalicu, tvora, kunu itd. i da bude oštar na ranjenu krupnu divljač i divlju svinju. Veći broj oštrodlakih nemaca ima položen ispit za rad na divlju svinju.
Taj odnos prema oštrini je nastao još početkom uzgoja rase u XVIII veku, jer su tadašnji odgajivači smatrali da samo oštar pas može pomoći da se lovište očisti od štetnih vrsta predatora po divljač. Često se kaže da je ova rasa pravljena za profesionalne i “prave, aktivne lovce” kojima je oštar pas preko potreban.
U ostalim državama se oštrina daleko manje forsira, većinom i ne ispituje, tj. nije obavezna. Pitanje je kako će se odnos prema ovoj osobini razvijati i u samoj Nemačkoj sa obzirom na sve jači i agresivniji pokret za zaštitu životinja.
Nastanak rase je istorijski vezan za promene u razvoju društva krajem XVIII veka nastale industrijskom revolucijom, tj. raspada feudalizma sa velikim zemljišnim posedima – feudima na kojima je mogao da lovi samo gospodar i njegova klika i stvaranja srednje “građanske” klase koja je imala materijalnih mogućnosti, vremena i prava da lovi sistemom koji danas nazivamo sportskim lovom.
Nov sloj ljudi koji su lovili u jednoj veoma razvijenoj lovačkoj kulturi kao što je bila Nemačka nije imao mogućnosti da održi velike štenare – odgajivačnice sa brojnim osobljem i rasama za svaki vid lova. U glavama tadašnjih nemačkih lovaca koji su shvatali da nema lova bez lovačkih pasa se oko 1800 godine rađa ideja o stvaranju – uzgajanju jedne rase lovačkih pasa koja bi bila pogodna za lov sve vrste plemenite i štetne divljači (predatori su tada smatrani štetnim). Drugim rečima da od brojnih postojećih specijalističkih rasa naprave jednog univerzalnog – svestranog lovačkog pomoćnika. Moto im je bila i danas poznata izreka princa Solmsa “Dobrog psa za lov, do tipa kroz rad”.
U uzgoj su ubacili starog nemačkog ptičara, vodenu pudlu, engleske ptičare (poentere i setere), planinske ovčarske pse i razne kontinentalne ptičare. Stvorene su tri kategorije pasa po dužini dlake: dugodlaki u koje su spadali dugodlaki nemački ptičar, veliki i mali minsterlander i dugodlaki vajmarac, kratkodlaki u koje je spadao nemački kratkodlaki ptičar i kratkodlaki vajmarac i psi grube – čvrste dlake u koje su spadali kostretasti (stickelhaariger) pas, grifon, pudelpoenter i oštrodlaki pas. Najstariji među psima grube dlake je bio kostretasti nemački pas, više snažan nego krupan, izuzetneo grube i duže dlake. U radu se nije odlikovao velikim nagonom za stajanjem, više je naginjao radu posle pucnja i na vodi. Korišćen je u stvaranju oštrodlakog kao osnova.
Razvoj oštrodlakog nemačkog psa nije bio bez trzvica. Grupa uzgajivača je osnovala Klub nemačkih pasa grube dlake i radila na gajenju posebnih, gore navedenih rasa, često zanemarivši radne osobine, forsirajući rasne i eksterijerne posebnosti svake rase.
Druga grupa odgajivača okupljena oko Freiherr Sigismunda Zedlitz Neukricha (1838-1903) danas poznatog samo po nadimku Hegewald (valjda je i Nemcima predugačko njegovo originalno ime) koji je svoju ogromnu energiju uložio u ideju stvaranja nove rase je u uzgoj ubacila sve rase grube dlake i neke kratkodlake samo sa jednim ciljem: da se stvori dobar svestrani radni pas otporan na vremenske nepogode i teške terene. Hegewald je imao viziju, svoj entuzijazam i sistem je prenosio i na druge odgajivače. U uzgoj je ubačen ponovo i kratkodlaki nemac, biralo se samo na osnovu radnih osobina po veoma strogim principima od koga nije bilo odstupanja. U nekim krugovima se smatralo da ljudi oko Hegewalda prave “fantomskog psa”, da streme nemogućem cilju, diskusije u kinološkim krugovima su stigle do tačke usijanja. Dugo nisu priznavali oštrodlakog kao posebnu rasu. Ali Hegewald nije odustajao. On i njegovi istomišljenici su postepeno došli do tipa psa sa nešto kraćom, ali čvrstom i gurbom dlakom sa izraženim obrvama i bradom na glavi koji je bio svestran u lovu i daleko boljeg stajanja i nosa nego stari kostretasti - oštrodlaki ptičar.
Energija sa kojom je radio Hegewald i njegova grupa istomišljenika poštujući samo radne osobine i rezultati prikazani na ispitima postepeno utiru put širenju popularnosti ove rase. Ovi ljudi su bili vizionari i idealisti koji nisu žalili trud da postignu željeno. Oko 1900. godine Nemački lovački savez dalekovido uviđa značaj ove rase i daje podršku njenom daljem razvoju. Rasa je priznata i počinje njen upis u registar svestranih lovačkih pasa Nemačke (Jadgebrauchshundverband e. V. osnovan 1899.).
1902. se osniva Klub nemačkih oštrodlakih pasa (Verein Deutsch-Drathaar e. V.)
na čelu sa prvim predsednikom Axe Lauffsom i kristalno jasnim ciljevima uzgoja i standardom kojeg se odgajivači rigorozno pridržavaju. Cilj je postignut: dobijen je lovački pas koji može da na veoma visokom nivou odradi sve zadatke u lovu u polju, vodi i u šumi na svu vrstu divljači. Rasa postaje popularna i širi se brzo.
Drugu mladost rasa doživljava posle II. svetskog rata kada se širi svetom. Osnivaju se Klubovi koji gaje i vode pse po principima matičnog, nemačkog Kluba, po svim kontinentima od Severne i Južne Amerike do Azije. Matični Klub radi dalje na ujednačavanju kvaliteta dlake i do 70-ih godina uspeva da izbaci jedinke sa dužom i mekšom dlakom iz uzgoja, i dalje sprovodeći rigoroznu selekciju na rad na obaveznim ispitima u radu za sve jedinke koje učestvuju u uzgoju. Važno je napomenuti da Klub nikad nije težio elitizmu, nisu bili važni šampioni za uzgoj, niti su ih “pravili”, već visok radni kvalitet svih pasa. Takva planska, sistematična i dosledna selekcija od postanka rase do danas postavljena na jasnim uzgojnim ciljevima, uz proveru na obaveznim uzgojnim ispitima i razrađenu obuku dala je kao rezultat savremenog oštrodlakog nemačkog psa.
Danas je ova rasa najrasprostraniji svestrani lovački pas kako u Nemačkoj tako i u svetu. Klub i Svetski savez ima oko 18.000 registrovanih članova organizovanih u 34 regionalnih organizacija u celom svetu. Nemački Klub oštrodlakih pasa je član Nemačkog lovačkog saveza, Kinološlog saveza Nemačke, Kluba svestranih lovačkih pasa i FCI-a.
Srpski Klub nemačkih oštrodlakih pasa je osnovan 2001. godine i učlajen je u Svetski savez nemačkih oštrodlakih pasa.
Standard br. 98/29.11. 2000/D
Matična zemlja: Nemačka
Upotrebljivost rase - namena: svestrani lovački pas
FCI KLASIFIKACIJA:
VII FCI grupa – psi koji stoje na divljač
Sekcija 1.1. – kontinentalni psi koji stoje na divljač, podleže ispitu u radu.
Istorijat:
Nemački oštrodlaki pas je odgojen na osnovu smernica prica Solmsa „radom do tipa“ krajem 19. veka a pod rukovođenjem Hegewalda (Hegewald – Sigismund Freiherr von Zedliz und Neukirchen) istrajnom selekcijom na radne osobine od u to doba raspoloživog uzgojnog materijala – pudel poentera, griffona, kostretastog ptičara uz ubacivanja krvi kratkodlakog nemačkog ptičara. Za relativno kratko vreme je stvoren svestrano upotrebljiv pas čvrste naravi sa grubom dlakom otpornom na sve vremenske uslove i teške terene. Sa ovim osobinama nemački oštrodlaki pas je za nekoliko decenija postao najomiljenijji i najpouzdaniji svetrani lovački - radni pas u Nemačkoj i mnogim zemljama sveta.
Opšti izgled:
Pas plemenitog izgleda sa oštrom dlakom koja potpuno štiti telo, sa pozornim i energičnim izrazom. Kretanje treba da mu je snažno, skladno uz iskorak koji osvaja teren.
Proporcije:
Dužina tela i visina grebena treba da su po mogućnosti jednaki. Dužina tela može biti za 3 cm veća od grebena.
Karakter:
Samouveren ali uravnotežen, ne treba da se boji od divljači i okoline, ali ni da bude agresivan.
Glava:
Srazmerna veličini tela i polu. Gornje linije lobanje i nosnika blago divergentne. Gornji deo ravan, lobanja na stranama blago zaobljena, srednje široka izraženi nadočni lukovi.
Stop:
Izražen, jasno uočljiv.
Nosna pečurka:
Snažno pigmentisana, a boja odgovara boji dlake. Dobro otvorene nozdrve.
Njuška:
Duga, široka, snažna, blago ovnujska, duboka.
Usne:
Debele, priležuće, nisu opuštene. Pigmentisane prema boji dlake.
Zubalo:
Snažni, dobro razvijeni zubi. Snažne vilice sa perfektnim, pravilnim i potpuno makazastim zagrizom, pri čemu gornji sekutići bez razmaka pokrivaju donje i zubi stoje vertikalno u vilicama.Zubna formula sa 42 zuba.
Oči:
Po mogućnosti tamne. Niti duboko smeštene niti ispupčene, sa živahnim i budnim izrazom. Dobro pigmentisani kapci priležu na očnu jabučicu.
Uši:
Srednje velike, visoko i široko usađene i oborene, bez nabora.
Vrat:
Srednje dug, snažno mišićav, blago izbočena potiljna linija, suv bez podgušnjaka.
TELO:
Gornja linija:
Ravna i blago padajuća.
Greben:
Izražen.
Leđa:
Čvrsta, dobro mišićava.
Slabine:
Kratke, široke, mišićav bubrežni deo, široka karlica.
Sapi:
Duge i široke, blago padajuće i dobro mišićave.
Grudni koš:
Širok i dubok sa izraženim prsima, i što je moguće nazad postavljenom snažnom grudnom kosti. Rebra dobro zaobljena.
Donja linija:
U elegantnom luku blago priljubljena unazad, suva.
Rep:
Sledi liniju leđa, po mogućnosti horizontalan ili blago na gore uvijen, ali ne vertikalno nagore. Ni debeo ni tanak kupiran za rad u lovu (u zemljama gde je kupiranje zabranjeno mora da ostane u prirodnoj veličini). Ceo treba da doseže do skočnog zgloba i prav je ili blago sabljasto nošen.
Prednje noge:
Posmatrano odnapred ravne i paralelne, plećke čvrsto priljubljene, a posmatrano sa strane postavljene dobro pod telo. Rastojanje od zemlje do lakta da je približno isto kao od lakta do grebena.
Plećke:
Snažne i mišićave dobro koso i unazad postavljene. Dobra uglovanost plećke i nadlaktice.
Nadlaktica:
Po mogućnosti duga, suva i dobro mišićava.
Lakat:
Priležući uz telo niti unutra uvrnut niti izvrnut napolje. Dobra uglovanost nadlaktice i podlaktice.
Podlaktica:
Suva i vertikalna, snažne kosti.
Šaplje:
Snažno.
Došaplje:
Neznatno izbačeno napred.
Šape:
Okrugle ili ovalne sa dobro zatvorenim prstima i dovoljno debelim, otpornim i jastučićima. Nokti dovoljno pigmentisanim. Prsti su paralelne su, šape u mirovanju i u kretanju ni u polje ni unutra postavljene.
Zadnje noge:
Posmatrano od nazad prave i paralelne. Dobra uglovanost kolena i skočnog zgloba. Snažne kosti.
Butina:
Duga, široka i mišićava. Dobar ugao sa karlicom.
Koleno:
Snažno sa dobrim uglom između natkolenice i potkolenice.
Potkolenica:
Duga, mišićava, „žilava“.
Skočni zglob:
Snažan.
Došaplje:
Kratko, vertikalno.
Šape:
Ovalne sa dobro zatvorenim prstima i dovoljno debelim, otpornim i dobro pigmentisanim jastučićima. paralelne su u mirovanju i u kretanju nisu ni izvrnute ni uvrnute.
Kretanje:
Prednje i zadnje noge paralelne, sa dobrim potiskom, dobar iskorak, pri tome odaju energiju.
Koža:
Napeta, priležuća, bez nabora.
Dlaka:
Čekinjasta, priležuća i gusta. Pokrovna dlaka duga 2-4 cm,. Podlaka gusta i ne propušta vodu. Silueta ne sme biti sakrivena dužom dlakom. Dlaka treba svojom oštrinom i gustinom da štiti od uticaja vremenskih pr
ilika i povreda pri radu na pokrivenom terenu. Deonji delovi nogu, kao i donji deo grudi i stomamaka, imaju kraću dlaku, koja je ipak gusta. Glava i uši su odlakani kraćom i pri tome gusćom dlakom ali ne i mekšom. Naglašene obrve sa snažnom ne predugom i po mogućnosti oštrom bradom daju mu energičan izraz.
Boja:
Braon melirana, crno melirana sa ili bez ploča (fleka), jednobojna braon sa ili bez fleke na grudima. Druge boje (čisto crna boja) nisu dozvoljene.
Veličina:
Mužjaci 61 – 68, ženke 57 – 64 cm.
Greške:
Svako odstupanje od predviđenih tačaka smatra se greškom čija procena zavisi od stepena izraženosti.
Teške greške:
Kraća ili uža, kao i špicasta njuška, slabo zubalo, kleštasto zubalo, pojedinačno kleštast zub, jako labavi kapci, ulegnuta iki šaranasta leđa, nadgrađenost, prekratka grudna kost jako u polje ili unutra postavljeni laktovi, kravlji stav, O stav ili uzak stav kako u mirovanju i u kretanju. Ravanisanje, strme zadnje noge, uzan stav pri stajanju i u hodu, tanka meka dlaka, nedostatak podlake.
Diskvalifikacione greške:
Slabost u naravi, plašljivost na pucanj i divljač, predgriz ili podgriz, ukršteno zubalo, nedostajući zubi osim P1, entropijum ili ektropijum, urođen prelomljen ili kratak rep, nedostatk pigmenta, različita boja očiju.
N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena i u skrotum puštena testisa.
---------- Post dodat u 17:51 ---------- Prethodni post je bio napisan u 17:43 ----------
Obuka i sistem ispitivanja
Mnogi lovci misle da je dovoljno da kupe štene lovačkog psa i kada stasa da ga izvedu u lov i on će da lovi kako “gazda” poželi i zamisli. To je velika zabluda koja dovodi do nemilih scena u lovu, i razočaranja u rase i pse, sve do gubljenja volje za bavljenjem psima.
Svaki lovački pas se mora obučiti za lov. Gajenje, vođenje i obuka lovačkih pasa je posebno umeće, da ne kažemo pretenciozno nauka, koju lovac – vodič mora usvojiti. To posebno važi za vođenje svestranih pasa. Pas može pomoći vodiču, a da ne odmogne i smeta njemu i ostalim učesnicima lova i ne uznemirava divljač, samo ako vodič zna osobine rase i svog psa, osnove psihologije pasa, način obuke pasa i kako se dotični pas vodi u razne vrste lovova. I ako radi sa psom kontuinirano. Veliki dreser i britak pisac dr. Carl Tabel kaže da obuka i vođenje pasa nije za lenje ljude. Činjenica je da gajenje, obuka i vođenje pasa u lovu zahtevaju aktivan način življenja I žrtvovanje dela svog vremena.
Nemci su to na vreme uvideli i paralelno sa stvaranjem rasa svestranih lovačkih pasa razvijali sistem obuke koji omogućuje obuku za uspešno izvršavanje svih zadataka u lovu i uspešno vođenje takvih psa. Nemačka škola obuke lovačkih pasa se u literaturi naziva “perfors” ili “muss” dresura i često se pogrešno interpretira kao obuka u kojoj se grubo primenjuje sila prema psu da bi se postigao željeni cilj.
U teoriji obuke pasa je jasno da se ne može ništa postići bez primene prinude u kombinaciji sa pohvalom – nagradom za postizanje formiranja uslovnih refleksa koja su osnov ponašanja pasa. Prinuda ne znači nikakvo batinjanje ili grubo, nekontrolisano iživljavanje prema psu. Ona mora biti primerena situaciji i psu i prestati istog momenta kada izazove -postigne željeni efekat.
Nemački sistem obuke su sistematično izgradili tokom stotinak godina velikani dresure kao Oberlander, Dizel, Hegendorff, V. Uhde, Tabel... Na početku je sadržala primese grubosti čiji je simbol bio korbač, ali je već odavno to zaokružen, savremen i uspešan - dokazan model rada sa psima bez primene grubosti (danas je pokret zaštitarstva životinja u Nemačkoj izuzetno aktivan) u kome je do detalja razrađeno učenje svake radnje potrebne svetranom psu od hodanja uz nogu do ispravljanja grešaka kao što je nemarkiranje ili kidanje divljači. Osnovi te obuke su “daun” i “mus aport”.
Pioniri – dreseri su bili i plodni pisci, tako da su priručnici o obuci bili dostupni svakom vodiču, i pored članaka u lovačkoj periodici su pisali knjige i držali predavanja na kome su prenosili svoja iskustva drugim vodičima. Odmah pošto se Nemačka oporavila od II. svetskog rata i pojavio se automobil koj je omogućio okupljanje zainteresovanih, po zamisli poznatog odgajivača i vodiča Franza Strassmanna su krenuli kursevi za obuku lovačkih pasa koji su održavani jednom nedeljno. Na ovim kursevima su više obučavani vodiči koji su preostalih sedam dana sami radili sa svojim psima. Primer koji su gledali, pokazne radnje instruktora i korekcije grešaka je više vredela nego većina literature. Zatim su stigli novi mediji koji su ušli u svaki dom: TV, sa njim video kasete, pa računari i CD-ovi, DVD filmovi....Nemačka škola dresure je pustila duboke korene u lovačkom svetu.
Savremeni priručnik (iako je napisan još 1964.) koji najbolje prenosi suštinu ove “škole” je knjiga dr. Carla Tabela “Uzgoj, obuka i vođenje svestranih pasa” koja je do danas doživela 18. izdanje i prevedena na više jezika.
Pored obuke uspešnosti uzgoja rase je u velikoj meri doprineo sistem ispitivanja radnih osobina pasa na uzgojnim ispitima koji je začet u dane osnivanja ove rase i funkcioniše sa minimalnim doterivanjem i dan danas. Sistem ocenjivanja na ovim ispitima je specifičan sa ocenama od 0 do 12 bodova, ocenjivanje je detaljno opisano i definisano, svaka disciplina koja se ispituje ima svoj koeficijent vrednosti. Grupu do 6 pasa ocenjuju tri sudije. Sudije ne “love grešku” za diskvalifikaciju, već psima se daje više prilika sve dok se ne stekne kompletna slika o njihovim kvalitetima.
Na prolećnom uzgojnom ispitu (VJP) se ispituju urođene osobine potrebne za lov mladog psa koje je nasledio od roditelja: rad na tragu zeca, volja za nalaženjem divljači (pretraživanje), nos, stajanje na divljač i vodljivost. Na prolećni uzgojni ispit se izvode psi oštenjeni u prethodnoj kalendarskoj godini i tri meseca stariji.
Na jesenjem uzgojnom ispitu (HZP) se pored nasleđenih osobina procenjuje i prijemčivost psa na obuku, rad u polju i vodi i rad pre i posle pucnja (donošenje iz vode i suvog, vlečka). Do tog doba obuka mladog psa za rad u polju I vodi bi već trebala biti završena. Na ovaj ispit se mogu prijaviti psi oštenjeni u prethodnoj kalendarskoj godini ili u godini
ispita.
Učešće na ispitima je obavezno za sve pse, jer je uslov za dobijanje rodovnika podmlatka da roditelji imaju položen prolećni i jesenji uzgojni ispit. Pored radnih ispita u Klubovima koji su organizovani regionalno se održavaju i uzgojne smotre u eksterijeru, kao i smotre priplodnjaka gde je cilj da se izvedu što više potomaka jednog priplodispitaniaka radi utvrđivanja njegovog genotipa – prenosa osobina poželjnih u lovu nasleđem. Ocena na Klupskoj uzgojnoj smotri je takođe obavezna. Na taj način se permanentno vrši provera genotipa roditelja i kvalitet mladih pasa, te u uzgoju mogu učestvovati samo radno provereni psi.
“Doktorat” ispita je svestrani ispit za oštrodlake nemce (VGP) gde se ispituju psi sa završenom obukom u radu u polju, na vodi i u u šumi i gde se pored pretraživanja polja, rada u vodi i aportiranja pernate i dlakave divljači radi krvni trag i aport lisice preko prepreka. Psi koji polože svestrani ispit se upisuju u registar svestranih lovačkih pasa koji se vodi od 1899. godine.
Hegewald
Ima već 80 godina kako Klub organizuje glavnu godišnju smotru koja je danas postala tradicija i gde se ocenjuje rad i izgled pasa, tzv. međunarodni Hegewald ili jednostavno Hegewald u čast slavnog i neumornog borca za DD. Cilj Hegewalda je ocena genetskog potencijala populacije oštrodlakih nemaca koji pristižu (slično kao na IKP-u za nemačke kratkodlake ptičare).
Klub na Hegewaldu ocenjuje stanje rase. A želja svakog iole ozbiljnog i savesnog odgajivača iz celog sveta je da vidi, proceni, uporedi i verifikuje šta su njegovi psi i psi ostalih odgajivača iznedrili u odgajivačnici u poslednjim leglima.
Brojne i iskusne sudije ocenjuju dlaku, karakter i eksterijer, za vreme rada u polju neizmernu volju za radom uz pokazivanje nagona za markiranjem. Svi psi da bi položili moraju pokazati volju za donošenjem sa suvog i iz vode i dokazati neumornu želju za nalaženjem divljači kako u polju tako i u vodi.
U prvim godinama svog postojanja je Hegewald održavan samo u Nemačkoj. Danas se održava i u drugim državama ali pod okriljem matičnog Kluba (u Austriji, Italiji, Slovačkoj).
Rad u polji, na vodi i u šumu
Neumorno pretraživanje u polju i želja da nađe divljač je osnovna odlika svakog lovačkog psa pored dobrog čula mirisa - nosa, pa tako i oštrodlakog nemca. On se prilagođava vetru, konfiguraciji i zaraslosti terena i energično, u srednjem galopu traži divljač. Na otvorenom se kreće levo desno ispred vodiča na 50 do 100 m. Ukoliko naiđe na divljač staje i pokazuje vodiču gde se nalazi, čekajući ga da mu omogući da dođe do divljači i hica. Ako se divljač izvlači lagano je prati – kulira. Spremno čeka da posle hica donese odstreljenu ili ranjenu divljač.
Oštrodlaki nemac je pasionirani lovac u vodi, i sa velikim elanom pretražuje zarasle vodene površine u plitkoj i dubokoj vodi gde je prinuđen da pliva i isteruje barsku divljač pred lovca ili donosi ranjenu i odstreljenu. Jedan od osnovnih razloga popularnosti kod nas, pa i u svetu je njegov istaknuti rad u vodi, uz otpornost na hladnoću. Većina naših lovaca pored lova u polju oštrodlakog koristi za lov barske divljači.
Za raliku od nas Nemci, pa i ostali narodi tzv. srednje - evropske lovačke kulture, vode svog psa “ptičara” i u lov krupne divljači. Od oštrodlakog nemca traže da mirno prati lovca na povodcu ili bez njega na piršovanju, da na pojavu divljači ostane miran i da je odložljiv. Dok lovac čeka na čeki pas leži u podnožju satima. Na hitac mora ostati miran i na mestu. Ako je divljač ranjena posle obaveznog čekanja kreće se na izradu krvnog traga i pronalaženje lovine. Pas je obavezno prisutan prilikom svakog traženja ranjenog. Nađenu krupnu divljač pas pokazuje objalavanjem ili vođenjem vodiča do lovine.
Sve ove discipline se ispituju na najkompleksnijem ispitu za nemačke lovačke pse – svestranom ispitu.
Aport, rad na tragu
Posle hica oštrodlaki odstreljenu divljač traži uzdignutom glavom – direktno tražeći miris i osetivši ga pronalazi i donosi vodiču plen, bila to prepelica ili lisica. Za oštrodlakog nemca nije prepreka ni najgušći kupinar, šaš, trska ili trava, njegova robusnost, energija i dlaka koja štiti telo omogućuju da prodre na svaki deo terena. Njegova snažna konstitucija i volja za aportom omogućuje da donese i najvećeg zeca ili
lisicu. Divljač koju donese predaje vodiču u ruku. Od oštrodlakog se traži da bespogovorno svaku mrtvu ili ranjenu divljač koju nađe u lovištu odmah sa voljom i veseljem donese vodiču, bez obzira da li je vodič pucao ili ne, i da li je dobio komandu aport ili ne. Na svestranom ispitu se, radi utvrđivanja volje za aportom i obučenosti donošenja ispituje donošenje lisice preko prepreke (kanala ili prepone).
Ranjenu divljač koja beži pas prati po indirektnom mirisu koji ostavlja na tlu i vegetaciji – tragu. Nemci obraćaju veliku pažnjna radu na tragu (takoreći odmah iza volje za radom i nosem) kod oštrodlakog iz dva razloga: prvi jer je to osnova rada psa posle pucnja, tj. na nalaženju sve vrste ranjene divljači koja ne ostaje na mestu, posebno kod rada na krvnom tragu. Drugo što rad na tragu traži staloženog psa stabilnog karaktera i iziskuje moć da se skoncentriše maksimalno na zadatak. Pas mora da “stavi glavu međ noge, skoncentriše se na minimalan miris i razmišljajući rešava korak po korak tešku enigmu traga”. Smatra se da je pas dobre, uravnotežene naravi i istrajan ako je dobar tragač.
Ispitivanje urođene osobine praćenja traga je obaveza na uzgojnim ispitima, takoreći “specijalnost” ove rase. Sklonost ka radu na tragu se na uzgojnim ispitima ocenjuje na svežem (toplom) tragu zeca kojeg pas nije video i obavezna je. Poželjno je da mlad pas pokazuje upornost na praćenju traga i da prati trag zeca (ili lisice) preko 300-400 m, a praćenje traga na 700 ili 1000 m uz glasnost na tragu zeca kojeg ne vidi je već odlična osobina.
Na jesenjim uzgojnim ispitima se sklonost radu, zajedno sa aportiranjem, na tragu ocenjuje i u disciplinama rad na vlečki pernate i dlakave divljači, a na svestranom ispitu još i na na krvnom tragu starom do 48 časova.
Oštrina
Nemci neguju oštrinu kod nemačkog oštrodlakog psa i ona je obavezna. Po njima oštrodlaki nemac mora da zadavi svaku grabljivicu na koju naiđe u lovištu, bila ona ranjena ili ne: lisicu, mačku lutalicu, tvora, kunu itd. i da bude oštar na ranjenu krupnu divljač i divlju svinju. Veći broj oštrodlakih nemaca ima položen ispit za rad na divlju svinju.
Taj odnos prema oštrini je nastao još početkom uzgoja rase u XVIII veku, jer su tadašnji odgajivači smatrali da samo oštar pas može pomoći da se lovište očisti od štetnih vrsta predatora po divljač. Često se kaže da je ova rasa pravljena za profesionalne i “prave, aktivne lovce” kojima je oštar pas preko potreban.
U ostalim državama se oštrina daleko manje forsira, većinom i ne ispituje, tj. nije obavezna. Pitanje je kako će se odnos prema ovoj osobini razvijati i u samoj Nemačkoj sa obzirom na sve jači i agresivniji pokret za zaštitu životinja.
Comment