Tweet
Tokom rata je nekoliko hiljada Sarajlija poginulo od snajperista. Prica o srpskim snajperistima koji iz cista mira ubijaju Sarajlije je bila jedan od stubova muslimanske ratne propagande.
Krucijalna stvar u rusenju vesto nametnute propagande i dolazenja do onog sto se zaista izdesavalo u ratu je zapravo prica vezana za sam pocetak rata. Ta je prica izuzetno vazna jer demaskira dobar deo propagandnih lazi vezanih za ratno Sarajevo.
Kada su prvi put snajperisti zapucali na Sarajlije? Bilo je to 6. aprila 1992.koji neki navode kao pocetak rata u Sarajevu. Sarajevo je tog dana bilo u zizi citave svetske javnosti i ono sto je tog dana servirano toj javnosti je uticalo u velikoj meri na vidjenje situacije u ratnom Sarajevu tokom citavog rata.
Postoje dokazi o tome ko je 6.aprila 1992 na pocetku rata pucao na demonstrante ispred Skupstine cak i bez ispovesti Zorana Cegara, visokog funkcionera sarajevskog MUP-a hrvatske nacionalnosti (proveo rat u tkz. Armiji BiH) koji je mnogo godina posle rata priznao sta se u stvari desilo i ko je tada pucao na goloruki narod. Cegar koji je vise puta dolazio u zizu javnosti iznosenjem istine o ratnom Sarajevu je sokirao mnoge priznanjem o desavanjima u Sarajevu 6.aprila 1992.
LINK
I neki pripadici JNA su pre njega iznosili istinu i dokaze o ovom slucaju, ali je Cegarovo priznanje prvo od strane lica koja su ratovala na strani tkz. Armije BiH. 6. aprila 1992 su na demonstrante ispred Skupstine BiH pucali muslimanski snajperisti sa zgrade Elektrotehnicke skole iza hotela Holidej In, dok je citavoj javnosti saopsteno da su pucali srpski snajperisti iz hotela Holidej In gde su se nalazile stranacke prostorije SDS-a. Zatim je saopsteno da je srpski snajperista uhvacen, a onda je pred kamerama prikazan neki krvav i isprebijani covek koji je rekao da mu je Karadzic platio da dodje u Holidej In. To je bio clan stranackog obezbedjenja kome je zaista receno da obezbedjuje stranacke prostorije i kojeg su kreatori citave te medijske lazi pretukli i dovukli pred kamere kako bi svoj zlocin podmetnuli njemu. Posle nekoliko dana je saopsteno da su srpski snajperisti razmenjeni sto je samo dokaz u prilog tvrdnji da se radilo o farsi. Da su to bili pravi snajperisti, nakon kriminalisticke obrade zlocina od strane MUP-a, sledio bi sudski proces, ali toga nije bilo.
Posle price o navodnom srpskom snajperisti koji puca iz stranackih prostorija SDS-a na goloruki narod, svaka medijska laz se mogla proturiti javnosti. Od tada su redovno isti zlikovci, muslimanski snajperisti, svoje zlocine pripisivali drugima.
Uskoro su se nizale vesti o zlocinima snajperista u Sarajevu, a citava svetska javnost je verovala u ono sto je servirala fabrika lazi TV Sarajevo koja je vec na samom pocetku rata grubo obmanula javnost. Snajpersko sikaniranje gradjana Sarajeva je bilo pripremano od samog pocetka sve u cilju prikupljanja propagandnih poena i pozicioniranja u ulogu zrtve pred stranim medijima.
Ni sa dolaskom Unprofora u BIH stvari nisu odmah postale jasnije. Unpofor je u pocetku bezuspesno pokusavao da sazna ko to puca na Sarajlije, a uvek su pre bilo kakve istrage polazili od pretpostavke da su to Srbi jer je bilo tesko poverovati da to rade muslimanski snajperisti. Muslimanske snajperiste je bilo tesko locirati jer su se premestali sa zgrade na zgradu. Francuskim Unproforcima je ipak poslo za rukom da lociraju muslimanske snajperiste i otkriju da zapravo oni ubijaju Sarajlije o cemu su izvestili i neki svetski mediji, cak i najtirazniji americki dnevni list Njujork Tajms. Ali prica je brzo utonula u zaborav. Medjutim na sajtu Njujork Tajmsa u arhivi njihovih starijih tekstova i danas se nalazi taj tekst:
LINK
Tekst je naslovljen sa :
CONFLICT IN THE BALKANS: IN SARAJEVO; Investigation Concludes Bosnian Government Snipers Shot at Civilians
ili u prevodu Konflikt na Balkanu , Sarajevo; Istraga potvrdila da je Bosanska Vlada snajperima ubijala civile.
Osim sto su ubijali stanovnike dela Sarajeva pod kontrolom tkz. Armije BIH, muslimanski snajperisti su se izivljavali i nad stanovnistvom Grbavice i ostalih delova Sarajeva pod srpskom kontrolom.Nije mi poznato da li su igde na jednom mestu sabrana sva svedocanstva stanovnika Grbavice, ali na forumu istocnog Sarajeva postoji zanimljiva tema ''Snajperi u Sarajevu'' sa mnostvom svedocanstava ocevidaca koji su preziveli rat u tom paklu. Grbavica je bila najrazrusenije sarajevsko naselje.
Snajperi u Sarajevu
Cilj tih izivljavanja je bio izazivanje srpske reakcije da bi se nakon te reakcije krenulo u medijsku ofanzivu. Muslimanski propagandisti su vrlo dobro znali da ce stradanje stanovnistva u delovima grada pod srpskom kontrolom ostati nezapazeno u stranim medijima, dok ce svaka srpska reakcija doneti mnogo propagandnih poena i zalopojki nad ''opsednutim'' Sarajevom.
Pored snajperskog sikaniranja gradjana Sarajeva jedno od propagandnih orudja je bilo i priredjivanje dobro izreziranih masakara, obicno u centru Sarajeva. Vise o tome je receno u ovom isecku iz dokumentarnog filma u kojem pripadnici Unprofora, britanski diplomata Dejvid Oven i ostali svedoci ratnih zbivanja govore o sarajevskim masakrima izreziranim od strane Izetbegovicevih ljudi i efektima nevidjene propagandne kampanje:
Krucijalna stvar u rusenju vesto nametnute propagande i dolazenja do onog sto se zaista izdesavalo u ratu je zapravo prica vezana za sam pocetak rata. Ta je prica izuzetno vazna jer demaskira dobar deo propagandnih lazi vezanih za ratno Sarajevo.
Kada su prvi put snajperisti zapucali na Sarajlije? Bilo je to 6. aprila 1992.koji neki navode kao pocetak rata u Sarajevu. Sarajevo je tog dana bilo u zizi citave svetske javnosti i ono sto je tog dana servirano toj javnosti je uticalo u velikoj meri na vidjenje situacije u ratnom Sarajevu tokom citavog rata.
Postoje dokazi o tome ko je 6.aprila 1992 na pocetku rata pucao na demonstrante ispred Skupstine cak i bez ispovesti Zorana Cegara, visokog funkcionera sarajevskog MUP-a hrvatske nacionalnosti (proveo rat u tkz. Armiji BiH) koji je mnogo godina posle rata priznao sta se u stvari desilo i ko je tada pucao na goloruki narod. Cegar koji je vise puta dolazio u zizu javnosti iznosenjem istine o ratnom Sarajevu je sokirao mnoge priznanjem o desavanjima u Sarajevu 6.aprila 1992.
LINK
I neki pripadici JNA su pre njega iznosili istinu i dokaze o ovom slucaju, ali je Cegarovo priznanje prvo od strane lica koja su ratovala na strani tkz. Armije BiH. 6. aprila 1992 su na demonstrante ispred Skupstine BiH pucali muslimanski snajperisti sa zgrade Elektrotehnicke skole iza hotela Holidej In, dok je citavoj javnosti saopsteno da su pucali srpski snajperisti iz hotela Holidej In gde su se nalazile stranacke prostorije SDS-a. Zatim je saopsteno da je srpski snajperista uhvacen, a onda je pred kamerama prikazan neki krvav i isprebijani covek koji je rekao da mu je Karadzic platio da dodje u Holidej In. To je bio clan stranackog obezbedjenja kome je zaista receno da obezbedjuje stranacke prostorije i kojeg su kreatori citave te medijske lazi pretukli i dovukli pred kamere kako bi svoj zlocin podmetnuli njemu. Posle nekoliko dana je saopsteno da su srpski snajperisti razmenjeni sto je samo dokaz u prilog tvrdnji da se radilo o farsi. Da su to bili pravi snajperisti, nakon kriminalisticke obrade zlocina od strane MUP-a, sledio bi sudski proces, ali toga nije bilo.
Posle price o navodnom srpskom snajperisti koji puca iz stranackih prostorija SDS-a na goloruki narod, svaka medijska laz se mogla proturiti javnosti. Od tada su redovno isti zlikovci, muslimanski snajperisti, svoje zlocine pripisivali drugima.
Uskoro su se nizale vesti o zlocinima snajperista u Sarajevu, a citava svetska javnost je verovala u ono sto je servirala fabrika lazi TV Sarajevo koja je vec na samom pocetku rata grubo obmanula javnost. Snajpersko sikaniranje gradjana Sarajeva je bilo pripremano od samog pocetka sve u cilju prikupljanja propagandnih poena i pozicioniranja u ulogu zrtve pred stranim medijima.
Ni sa dolaskom Unprofora u BIH stvari nisu odmah postale jasnije. Unpofor je u pocetku bezuspesno pokusavao da sazna ko to puca na Sarajlije, a uvek su pre bilo kakve istrage polazili od pretpostavke da su to Srbi jer je bilo tesko poverovati da to rade muslimanski snajperisti. Muslimanske snajperiste je bilo tesko locirati jer su se premestali sa zgrade na zgradu. Francuskim Unproforcima je ipak poslo za rukom da lociraju muslimanske snajperiste i otkriju da zapravo oni ubijaju Sarajlije o cemu su izvestili i neki svetski mediji, cak i najtirazniji americki dnevni list Njujork Tajms. Ali prica je brzo utonula u zaborav. Medjutim na sajtu Njujork Tajmsa u arhivi njihovih starijih tekstova i danas se nalazi taj tekst:
LINK
Tekst je naslovljen sa :
CONFLICT IN THE BALKANS: IN SARAJEVO; Investigation Concludes Bosnian Government Snipers Shot at Civilians
ili u prevodu Konflikt na Balkanu , Sarajevo; Istraga potvrdila da je Bosanska Vlada snajperima ubijala civile.
Osim sto su ubijali stanovnike dela Sarajeva pod kontrolom tkz. Armije BIH, muslimanski snajperisti su se izivljavali i nad stanovnistvom Grbavice i ostalih delova Sarajeva pod srpskom kontrolom.Nije mi poznato da li su igde na jednom mestu sabrana sva svedocanstva stanovnika Grbavice, ali na forumu istocnog Sarajeva postoji zanimljiva tema ''Snajperi u Sarajevu'' sa mnostvom svedocanstava ocevidaca koji su preziveli rat u tom paklu. Grbavica je bila najrazrusenije sarajevsko naselje.
Snajperi u Sarajevu
Cilj tih izivljavanja je bio izazivanje srpske reakcije da bi se nakon te reakcije krenulo u medijsku ofanzivu. Muslimanski propagandisti su vrlo dobro znali da ce stradanje stanovnistva u delovima grada pod srpskom kontrolom ostati nezapazeno u stranim medijima, dok ce svaka srpska reakcija doneti mnogo propagandnih poena i zalopojki nad ''opsednutim'' Sarajevom.
Pored snajperskog sikaniranja gradjana Sarajeva jedno od propagandnih orudja je bilo i priredjivanje dobro izreziranih masakara, obicno u centru Sarajeva. Vise o tome je receno u ovom isecku iz dokumentarnog filma u kojem pripadnici Unprofora, britanski diplomata Dejvid Oven i ostali svedoci ratnih zbivanja govore o sarajevskim masakrima izreziranim od strane Izetbegovicevih ljudi i efektima nevidjene propagandne kampanje: