Tweet
Istorija
Istorija automobilizma,F1... koga zanima neka pita
F1 - TRKA ZA VN ITALIJE
talijani stazu Monza Autodromo Nazionale zovu "La Pista Magica", odnosno magicna staza. Ovaj hram brzine nalazi se u kraljevskom parku, odakle baca pogled pravo na vrhove Alpa. Monza je treca izgredjena trkacka staza na svetu, i ona je svedok velikih trijumfa, ali i sokantnih i tragicnih momenata. Krenimo redom.
Istorija Monze pocela je da se pise posle Prvog Svetskog rata. Izgradnja staze u Monzi zapoceta je 1922. godine. Kamen temeljac polozili su Vincenzo Lancia i Felice Nazzaro, a samo dva dana kasnije, pocela je akcija koja se razvijala galopirajucim koracima. Na gradiliste se sjatilo 3.500 radnika, jer su zahtevi za izgradnju staze bili sve veci i veci. U tom trenutku na svetu su postojale samo dve staze - Brooklands i Indianapolis. Dakle, 6,25 kilometara duga Monza bila je
Brooklands i Indianapolis. Dakle, 6,25 kilometara duga Monza bila je treca izgradjena staza na svetu.
Prva trka na stazu u Monzi odrzana je u septembru 1922. godine. Istorijsku prvu pobedu na magicnoj stazi osvojio je Pietro Bordino u bolidu Fiat. Nedugo zatim odrzana je i prva trka za VN Italija, na kojoj je ponovo trijumfovao Bordini. Upravo od tog doba, drugi vikend septembra rezervisan je za trku u Monzi. Problemi staze u Monzi poceli su da se javljaju odmah posle tri odrzane trke za VN Italije, iz
bezbednosnih razloga u brzom sektoru na stazi. 1955. godine vozaci su poceli i bojkotovati trke iz bezbednosnih razloga.Monza je oduvek bila visokobrza staza. Organizator je sikanama pokusavao da je uspori, ali u tome nije uspeo. Upravo visoka brzina i jeste jedan od razloga zasto su se u Monzi dogadjale velike nesrece. Pre tragedije u Le Mansu 1955. godine, Monza je bila svedok najvece tragedije u autosportu. 1928. godine u Monzi je u oblasti pitline-a izleteo Emilio Materassi sa svojim bolidom Talbot, prilikom cega je zivot izgubilo 27 gledalaca. 1961. godine, posle kolizije sa Jimom Clarkom, udes je doziveo Wolfgang von Trips, i tada je poginulo 13 fanova. 1933. godine za samo jedan vikend u Monzi su zivot izgubila trojica vozaca: miljenik opere Giuseppe Campari, Baconin Borzacchini i ceski aristokrata Stanislav Czaykowski. Opste je poznato svim ljubiteljima Formule 1 da je bas u Monzi poginuo i jedan od najvecih vozaca u istoriji auto sporta, Alberto Ascari, 1955. godine. Danas jedna krivina u monzi nosi njegovo ime.
Trka za Veliku nagradu Italije vozi se samo u Monzi od 1950. godine. izuzetak je 1980. godina, kada je trka odrzana u Imoli. Staza se veoma malo izmenila u odnosu na prvobitan izgled, i i dalje vazi za najbrzu stazu u sampionatu Formule 1. Na uvodnoj trci za VN Italije, 1950. godine pobedio je slavni Giuseppe Farina u Alfa Romeu. Deset godina posle, Monza je bila svedok prve americke pobede u Formuli 1.
Na najvisi stepenik pobednickog postolja popeo se Phil Hill. Na stazu u Monzi nikada nece zaboraviti ni Jackie Stewart. Upravo na ovoj stazi on je 1965. godine dosao do prve pobede u karijeri. Desavanja na stazi u Monzi 1971. godine uslovila su da se staza malo izmeni, tj. uspori. Sezona 1971. pamtice se kao jedna od najdramaticnijih u istoriji Formule 1. Na Monzi se za pobedu aktivno borilo 5 vozaca, ali najbrzi, sa 0,01 s prednosti uspeo je da bude Peter Gethin, dok je na drugoj poziciji zavrsio Ronnie Peterson. Ovaj Grand Prix bio je zabelezen kao najbrzi u istoriji, jer je prosecna brzina Gethina izmerena 242,615 km/h. Posle ove trke u Monzi su postavljene sikane, i staza je malo izmenjena. 1976. godine upravo na Monzi na stazu se vratio i Nicky Lauda, prvi put posle udesa na Nurburgringu, kada je goreo u bolidu...
O favoritima na trci za VN Monze suvisno je trositi reci. Tifozi u Monzi su sasvim jasni, oni zele trijumf crvenih bolida, i nista drugo. Ponekad situacija postane cak i dramaticna, jer navijaci ispred staze u transu bacaju kamenje na protivnicke tabore. Michael Schumacher jako zeli titulu po 8. put, a Felipe Massa zeli da se oduzi Ferrariju za svoju prvu pobedu u karijeri, cak je i otvoreno rekao da ce sve uciniti da pomogne
Sumiju da osvoji titulu. Fernando Alonso i Renault su u prednosti, ali za njih bi ova trka mogla biti odlucujuca. Proslogodisnji pobednik trke za VN Italije je Juan Pablo Montoya u McLaernu. McLarenu vec tradicionalno odgovaraju brze staze, tako da dobru partiju mozemo ocekivati i od Kimi Rakkkonena. Podsetimo, prosle godine do cilja je doslo svih 20 bolida, sto je unikatan rezultat. Tim McLaren je prekoracio magicnu granicu od 3.000 osvojenih bodova, a za motor Mercedesa to je bila 50. pobeda.
Pobednici trke za VN Italije:
2005 Monza Formula 1 J. P. Montoya (McLaren MP4-20)
2004 Monza Formula 1 R.Barrichello (Ferrari F2004)
2003 Monza Formula 1 M.Schumacher (Ferrari F2003-GA)
2002 Monza Formula 1 R.Barrichello (Ferrari F2002)
2001 Monza Formula 1 JP.Montoya (Williams FW23 - BMW)
2000 Monza Formula 1 M.Schumacher (Ferrari F1-2000)
1999 Monza Formula 1 HH.Frentzen (Jordan 199 - Mugen Honda)
1998 Monza Formula 1 M.Schumacher (Ferrari F300)
1997 Monza Formula 1 D.Coulthard (McLaren MP4/12 - Mercedes)
1996 Monza Formula 1 M.Schumacher (Ferrari F310)
1995 Monza Formula 1 J.Herbert (Benetton B195 - Renault)
1994 Monza Formula 1 D.Hill (Williams FW16B - Renault)
1993 Monza Formula 1 D.Hill (Williams FW15C - Renault)
1992 Monza Formula 1 A.Senna (McLaren MP4/7A - Honda)
1991 Monza Formula 1 N.Mansell (Williams FW14 - Renault)
1990 Monza Formula 1 A.Senna (McLaren MP4/5B - Honda)
1989 Monza Formula 1 A.Prost (McLaren MP4/5 - Honda)
1988 Monza Formula 1 G.Berger (Ferrari F1/87-88C)
1987 Monza Formula 1 N.Piquet (Williams FW11B - Honda)
1986 Monza Formula 1 N.Piquet (Williams FW11 - Honda)
1985 Monza Formula 1 A.Prost (McLaren MP4/2B - TAG Porsche)
1984 Monza Formula 1 N.Lauda (McLaren MP4/2 - TAG Porsche)
1983 Monza Formula 1 N.Piquet (Brabham BT52B - BMW)
1982 Monza Formula 1 R.Arnoux (Renault RE30B)
1981 Monza Formula 1 A.Prost (Renault RE30)
1980 Imola Formula 1 N.Piquet (Brabham BT49 - Ford)
1979 Monza Formula 1 J.Scheckter (Ferrari 312T4)
1978 Monza Formula 1 N.Lauda (Brabham BT46 - Alfa Romeo)
1977 Monza Formula 1 M.Andretti (Lotus 78 - Ford)
1976 Monza Formula 1 R.Peterson (March 761 - Ford)
1975 Monza Formula 1 C.Regazzoni (Ferrari 312T)
1974 Monza Formula 1 R.Peterson (Lotus 72E - Ford)
1973 Monza Formula 1 R.Peterson (Lotus 72D - Ford)
1972 Monza Formula 1 E.Fittipaldi (Lotus 72D - Ford)
1971 Monza Formula 1 P.Gethin (BRM P160)
1970 Monza Formula 1 C.Regazzoni (Ferrari 312B)
1969 Monza Formula 1 J.Stewart (Matra MS80 - Ford)
1968 Monza Formula 1 D.Hulme (McLaren M7A - Ford)
1967 Monza Formula 1 J.Surtees (Honda RA300)
1966 Monza Formula 1 L.Scarfiotti (Ferrari 312)
1965 Monza Formula 1 J.Stewart (BRM P261)
1964 Monza Formula 1 J.Surtees (Ferrari 158)
1963 Monza Formula 1 J.Clark (Lotus 25 - Climax)
1962 Monza Formula 1 G.Hill (BRM P57)
1961 Monza Formula 1 P.Hill (Ferrari Dino 156)
1960 Monza Formula 1 P.Hill (Ferrari Dino 246-60)
1959 Monza Formula 1 S.Moss (Cooper T51 - Climax)
1958 Monza Formula 1 T.Brooks (Vanwall 57)
1957 Monza Formula 1 S.Moss (Vanwall 57)
1956 Monza Formula 1 S.Moss (Maserati 250F)
1955 Monza Formula 1 JM.Fangio (Mercedes W196)
1954 Monza Formula 1 JM.Fangio (Mercedes W196)
1953 Monza Formula 2 JM.Fangio (Maserati A6GCM)
1952 Monza Formula 2 A.Ascari (Ferrari 500)
1951 Monza Formula 1 A.Ascari (Ferrari 375)
1950 Monza Formula 1 G.Farina (Alfa Romeo 158)
1949 Monza Grand Prix A.Ascari (Ferrari 125)
1948 Valentino Park Grand Prix JP.Wimille (Alfa Romeo 158)
1947 Milan Fairgrounds Grand Prix CF.Trossi (Alfa Romeo 158)
1939-1946 - nije odrzana-
1938 Monza Grand Prix T.Nuvolari (Auto Union 3.0L Typ.1938 Rennwagen)
1937 Livorno Grand Prix R.Caracciola (Mercedes-Benz W125)
1936 Monza Grand Prix B.Rosemeyer (Auto Union 6.0L Typ.1936 Rennwagen)
1935 Monza Grand Prix H.Stuck (Auto Union 5.6L Typ.1935 Rennwagen)
1934 Monza Grand Prix L.Fagioli / R.Caracciola (Mercedes-Benz W25/34)
1933 Monza Grand Prix L.Fagioli (Alfa Romeo Tipo-B 'P3')
1932 Monza Grand Prix T.Nuvolari (Alfa Romeo Tipo-B 'P3')
1931 Monza Grand Prix G.Campari / T.Nuvolari (Alfa Romeo Monza)
1929-1930 - nije odrzana-
1928 Monza Formula Libre L.Chiron (Bugatti T35C)
1927 Monza Formula Libre R.Benoist (Delage 15-S8)
1926 Monza Formula Libre L.Charavel (Bugatti T39A)
1925 Monza Formula Libre G.Brilli-Peri (Alfa Romeo P2)
1924 Monza Formula Libre A.Ascari (Alfa Romeo P2)
1923 Monza Formula Libre C.Salamano (FIAT 805)
1922 Monza Formula Libre P.Bordino (FIAT 804)
1921 Brescia Formula Libre J.Goux (Ballot 3L)
F1 - TRKA ZA VN ITALIJE
talijani stazu Monza Autodromo Nazionale zovu "La Pista Magica", odnosno magicna staza. Ovaj hram brzine nalazi se u kraljevskom parku, odakle baca pogled pravo na vrhove Alpa. Monza je treca izgredjena trkacka staza na svetu, i ona je svedok velikih trijumfa, ali i sokantnih i tragicnih momenata. Krenimo redom.Istorija Monze pocela je da se pise posle Prvog Svetskog rata. Izgradnja staze u Monzi zapoceta je 1922. godine. Kamen temeljac polozili su Vincenzo Lancia i Felice Nazzaro, a samo dva dana kasnije, pocela je akcija koja se razvijala galopirajucim koracima. Na gradiliste se sjatilo 3.500 radnika, jer su zahtevi za izgradnju staze bili sve veci i veci. U tom trenutku na svetu su postojale samo dve staze - Brooklands i Indianapolis. Dakle, 6,25 kilometara duga Monza bila je
Brooklands i Indianapolis. Dakle, 6,25 kilometara duga Monza bila je treca izgradjena staza na svetu.
Prva trka na stazu u Monzi odrzana je u septembru 1922. godine. Istorijsku prvu pobedu na magicnoj stazi osvojio je Pietro Bordino u bolidu Fiat. Nedugo zatim odrzana je i prva trka za VN Italija, na kojoj je ponovo trijumfovao Bordini. Upravo od tog doba, drugi vikend septembra rezervisan je za trku u Monzi. Problemi staze u Monzi poceli su da se javljaju odmah posle tri odrzane trke za VN Italije, izbezbednosnih razloga u brzom sektoru na stazi. 1955. godine vozaci su poceli i bojkotovati trke iz bezbednosnih razloga.Monza je oduvek bila visokobrza staza. Organizator je sikanama pokusavao da je uspori, ali u tome nije uspeo. Upravo visoka brzina i jeste jedan od razloga zasto su se u Monzi dogadjale velike nesrece. Pre tragedije u Le Mansu 1955. godine, Monza je bila svedok najvece tragedije u autosportu. 1928. godine u Monzi je u oblasti pitline-a izleteo Emilio Materassi sa svojim bolidom Talbot, prilikom cega je zivot izgubilo 27 gledalaca. 1961. godine, posle kolizije sa Jimom Clarkom, udes je doziveo Wolfgang von Trips, i tada je poginulo 13 fanova. 1933. godine za samo jedan vikend u Monzi su zivot izgubila trojica vozaca: miljenik opere Giuseppe Campari, Baconin Borzacchini i ceski aristokrata Stanislav Czaykowski. Opste je poznato svim ljubiteljima Formule 1 da je bas u Monzi poginuo i jedan od najvecih vozaca u istoriji auto sporta, Alberto Ascari, 1955. godine. Danas jedna krivina u monzi nosi njegovo ime.
Trka za Veliku nagradu Italije vozi se samo u Monzi od 1950. godine. izuzetak je 1980. godina, kada je trka odrzana u Imoli. Staza se veoma malo izmenila u odnosu na prvobitan izgled, i i dalje vazi za najbrzu stazu u sampionatu Formule 1. Na uvodnoj trci za VN Italije, 1950. godine pobedio je slavni Giuseppe Farina u Alfa Romeu. Deset godina posle, Monza je bila svedok prve americke pobede u Formuli 1.
Na najvisi stepenik pobednickog postolja popeo se Phil Hill. Na stazu u Monzi nikada nece zaboraviti ni Jackie Stewart. Upravo na ovoj stazi on je 1965. godine dosao do prve pobede u karijeri. Desavanja na stazi u Monzi 1971. godine uslovila su da se staza malo izmeni, tj. uspori. Sezona 1971. pamtice se kao jedna od najdramaticnijih u istoriji Formule 1. Na Monzi se za pobedu aktivno borilo 5 vozaca, ali najbrzi, sa 0,01 s prednosti uspeo je da bude Peter Gethin, dok je na drugoj poziciji zavrsio Ronnie Peterson. Ovaj Grand Prix bio je zabelezen kao najbrzi u istoriji, jer je prosecna brzina Gethina izmerena 242,615 km/h. Posle ove trke u Monzi su postavljene sikane, i staza je malo izmenjena. 1976. godine upravo na Monzi na stazu se vratio i Nicky Lauda, prvi put posle udesa na Nurburgringu, kada je goreo u bolidu...
O favoritima na trci za VN Monze suvisno je trositi reci. Tifozi u Monzi su sasvim jasni, oni zele trijumf crvenih bolida, i nista drugo. Ponekad situacija postane cak i dramaticna, jer navijaci ispred staze u transu bacaju kamenje na protivnicke tabore. Michael Schumacher jako zeli titulu po 8. put, a Felipe Massa zeli da se oduzi Ferrariju za svoju prvu pobedu u karijeri, cak je i otvoreno rekao da ce sve uciniti da pomogneSumiju da osvoji titulu. Fernando Alonso i Renault su u prednosti, ali za njih bi ova trka mogla biti odlucujuca. Proslogodisnji pobednik trke za VN Italije je Juan Pablo Montoya u McLaernu. McLarenu vec tradicionalno odgovaraju brze staze, tako da dobru partiju mozemo ocekivati i od Kimi Rakkkonena. Podsetimo, prosle godine do cilja je doslo svih 20 bolida, sto je unikatan rezultat. Tim McLaren je prekoracio magicnu granicu od 3.000 osvojenih bodova, a za motor Mercedesa to je bila 50. pobeda.
Pobednici trke za VN Italije:
2005 Monza Formula 1 J. P. Montoya (McLaren MP4-20)
2004 Monza Formula 1 R.Barrichello (Ferrari F2004)
2003 Monza Formula 1 M.Schumacher (Ferrari F2003-GA)
2002 Monza Formula 1 R.Barrichello (Ferrari F2002)
2001 Monza Formula 1 JP.Montoya (Williams FW23 - BMW)
2000 Monza Formula 1 M.Schumacher (Ferrari F1-2000)
1999 Monza Formula 1 HH.Frentzen (Jordan 199 - Mugen Honda)
1998 Monza Formula 1 M.Schumacher (Ferrari F300)
1997 Monza Formula 1 D.Coulthard (McLaren MP4/12 - Mercedes)
1996 Monza Formula 1 M.Schumacher (Ferrari F310)
1995 Monza Formula 1 J.Herbert (Benetton B195 - Renault)
1994 Monza Formula 1 D.Hill (Williams FW16B - Renault)
1993 Monza Formula 1 D.Hill (Williams FW15C - Renault)
1992 Monza Formula 1 A.Senna (McLaren MP4/7A - Honda)
1991 Monza Formula 1 N.Mansell (Williams FW14 - Renault)
1990 Monza Formula 1 A.Senna (McLaren MP4/5B - Honda)
1989 Monza Formula 1 A.Prost (McLaren MP4/5 - Honda)
1988 Monza Formula 1 G.Berger (Ferrari F1/87-88C)
1987 Monza Formula 1 N.Piquet (Williams FW11B - Honda)
1986 Monza Formula 1 N.Piquet (Williams FW11 - Honda)
1985 Monza Formula 1 A.Prost (McLaren MP4/2B - TAG Porsche)
1984 Monza Formula 1 N.Lauda (McLaren MP4/2 - TAG Porsche)
1983 Monza Formula 1 N.Piquet (Brabham BT52B - BMW)
1982 Monza Formula 1 R.Arnoux (Renault RE30B)
1981 Monza Formula 1 A.Prost (Renault RE30)
1980 Imola Formula 1 N.Piquet (Brabham BT49 - Ford)
1979 Monza Formula 1 J.Scheckter (Ferrari 312T4)
1978 Monza Formula 1 N.Lauda (Brabham BT46 - Alfa Romeo)
1977 Monza Formula 1 M.Andretti (Lotus 78 - Ford)
1976 Monza Formula 1 R.Peterson (March 761 - Ford)
1975 Monza Formula 1 C.Regazzoni (Ferrari 312T)
1974 Monza Formula 1 R.Peterson (Lotus 72E - Ford)
1973 Monza Formula 1 R.Peterson (Lotus 72D - Ford)
1972 Monza Formula 1 E.Fittipaldi (Lotus 72D - Ford)
1971 Monza Formula 1 P.Gethin (BRM P160)
1970 Monza Formula 1 C.Regazzoni (Ferrari 312B)
1969 Monza Formula 1 J.Stewart (Matra MS80 - Ford)
1968 Monza Formula 1 D.Hulme (McLaren M7A - Ford)
1967 Monza Formula 1 J.Surtees (Honda RA300)
1966 Monza Formula 1 L.Scarfiotti (Ferrari 312)
1965 Monza Formula 1 J.Stewart (BRM P261)
1964 Monza Formula 1 J.Surtees (Ferrari 158)
1963 Monza Formula 1 J.Clark (Lotus 25 - Climax)
1962 Monza Formula 1 G.Hill (BRM P57)
1961 Monza Formula 1 P.Hill (Ferrari Dino 156)
1960 Monza Formula 1 P.Hill (Ferrari Dino 246-60)
1959 Monza Formula 1 S.Moss (Cooper T51 - Climax)
1958 Monza Formula 1 T.Brooks (Vanwall 57)
1957 Monza Formula 1 S.Moss (Vanwall 57)
1956 Monza Formula 1 S.Moss (Maserati 250F)
1955 Monza Formula 1 JM.Fangio (Mercedes W196)
1954 Monza Formula 1 JM.Fangio (Mercedes W196)
1953 Monza Formula 2 JM.Fangio (Maserati A6GCM)
1952 Monza Formula 2 A.Ascari (Ferrari 500)
1951 Monza Formula 1 A.Ascari (Ferrari 375)
1950 Monza Formula 1 G.Farina (Alfa Romeo 158)
1949 Monza Grand Prix A.Ascari (Ferrari 125)
1948 Valentino Park Grand Prix JP.Wimille (Alfa Romeo 158)
1947 Milan Fairgrounds Grand Prix CF.Trossi (Alfa Romeo 158)
1939-1946 - nije odrzana-
1938 Monza Grand Prix T.Nuvolari (Auto Union 3.0L Typ.1938 Rennwagen)
1937 Livorno Grand Prix R.Caracciola (Mercedes-Benz W125)
1936 Monza Grand Prix B.Rosemeyer (Auto Union 6.0L Typ.1936 Rennwagen)
1935 Monza Grand Prix H.Stuck (Auto Union 5.6L Typ.1935 Rennwagen)
1934 Monza Grand Prix L.Fagioli / R.Caracciola (Mercedes-Benz W25/34)
1933 Monza Grand Prix L.Fagioli (Alfa Romeo Tipo-B 'P3')
1932 Monza Grand Prix T.Nuvolari (Alfa Romeo Tipo-B 'P3')
1931 Monza Grand Prix G.Campari / T.Nuvolari (Alfa Romeo Monza)
1929-1930 - nije odrzana-
1928 Monza Formula Libre L.Chiron (Bugatti T35C)
1927 Monza Formula Libre R.Benoist (Delage 15-S8)
1926 Monza Formula Libre L.Charavel (Bugatti T39A)
1925 Monza Formula Libre G.Brilli-Peri (Alfa Romeo P2)
1924 Monza Formula Libre A.Ascari (Alfa Romeo P2)
1923 Monza Formula Libre C.Salamano (FIAT 805)
1922 Monza Formula Libre P.Bordino (FIAT 804)
1921 Brescia Formula Libre J.Goux (Ballot 3L)
Hockenheim je u pocetku ugostila samo nekolko manjih trka, pre nego sto je ostecena. U 50 godini Nemacka dozivljava ekonomski boom, sto se odrazilo na izgradnju novih puteva. Pocetkom 60. godina u oblasti Hockenheimu nikla je nova deonica auto-puta. Auto put koji bi vodio direktno kroz krug, podrzale su sve strukture vlasti. Nemacka vlada se slozila za finanasijsku kompenzaciju mesta Hockenheimu i staza je bila izgradena Holandski dizajner Johanom Hugenzolom bio je idejni tvorac. Njegovim umecem izgadjen je moderni 6;72km dugi krug koji je imao kruznu sekciju ..STADION. Tribine u ovoj sekcii bile su ofarbane izvanrednimi farbami i ponudio je odlican pogled na najzanimljiviji deo staze U godini 1966-oj se pocelo u Hockenheimanu opet trkati ali za titule novina dobio ovaj krug tek u aprilu 1968. Do danas su nerazjasnjenje okolnosti tragicno poginulog legendarnog Jimija Klarka koji je u trci Formule 2 udario u drvo Pored Clarka i preminuo je i Patrik Depailler koji nije preziveo za vreme testiranja u god. 1980. Ugodini 1970 staza u Hockenheimu ukvalifikovala se u kalendar Formule 1.
Vec prva F1 trka na stazi Hockenheim bila je krajnje dramaticna. Trka je odrzana 1970. godine. Do poslednje sekunde trke za prvo mesto su se borili Jochen Rindt iz tima Lotus i Jacky Ickx iz tima Ferrari. Na kraju trke zlato odlazi u ruke Jochena Rindta sa 0,7 sekundi zaostatka. U Formulu 1 Hockenheim se vraca 1977. godine zato sto piloti nisu hteli da se trkaju na stazi Nurburgring. Razlog je bio losa bezbednost staze, na kojoj je izgoreo Niki Lauda. Za pamcenje ce biti i trka na Hockenheimu iz 1982. godine. Nelson Piquet tada je ispunio novinarske stupce, jer se posle kontakta sa Eliseom Salazarom upustio u fizicki obracun. Ova tuca ostace zabelezena u istoriju auto sporta kao najneobicniji pokusaj da se rese sve nesuglasice dva profesionalna vozaca. Jos jedan istorijski detalj sa ove staze zabelen je 1994. godine, kada je u boksu u plamenu goreo Jos Verstappen u bolidu Benetton. Nestasni mehanicar je nespretnom rekcijom polio Holandjanina gorivom, koga je obasuo ogroman plamen.Strasnu nezgodu na stazi Hockenheim doziveo je i Luciano Burti 2002. godine, koji je u puoj brzini na startu trke udario u zadnji deo bolida Michaela Schumachera, i poleteo u vazduh.
Dakle, ocekivanja su da McLaren Mercedes tima su velika. Iako je proslogodisnji pobednik Fernando Alonso, treba istaci da je najbrzi na nezvanicnim treninzima i u prvom delu trke bio Kimi Raikkonen. Medjutim, u 35. krugu Kimi je bio prinudjen da parkira bolid pored staze zbog otkazivanja agregata. Ovom pobedom, Spanac je povecao prednost u sampionatu na respektabilnih 36 bodova. Uteha za plasman McLarena na proslogodisnjoj trci na stazi Hockenheim bio je Juan Pablo Montoya, koji je zauzeo drugo mesto. Na trecem mestu zavrsava Jenson Buton, slede Giancarlo Fisichella, Michael Scumacher...Medjutim, Ferrari je u naletu, Renault ima izuzetno jaku motivaciju (prednost u bodovnom saldu sampionata), a sigurno ce McLaren iskoristiti predosti domaceg terena.
Comment