Tweet
Elektricni uredjaji u automobilu
Akumulator
Zadatak akumulatora je da prikuplja jednosmernu struju koju proizvodi alternator i da je zadrzi do trenutka kada treba ponovo pokrenuti ugaseno vozilo.
Postoje dve vrste akumulatora u zavisnosti od materijala koji se koristi za izradu celija i to:
• olovni akumulatori
• celicni (nikl - kalijumski) akumulatori
Prema naponu akumulatore delimo na:
• akumulatore od 6 volti
• akumulatore od 12 volti
• akumulatore od 24 volti
Akumulatori se sastoje od: suda, celije i elektrolita
Sud akumulatora je deo u kome se nalaze svi ostali delovi a izradjuje se od providne plastike i njegova velicina zavisi od kapaciteta akumulatora.
Celije su osnovni deo akumulatora i njihov napon je od 2 - 2,1 volta. Celija se satoji od odredjenog broja pozitivnih i negativnih ploca. Pozitivne ploce su izradjene od olovnog oksida, a negativne od cistog olova. Izmedju pozitivnih i negativnih ploca nalazi se separator - izolator koji je izradjen od odgovarajuce plasticne materije. Sve ploce istog naelelktrisanja su medjusobno povezane i tako cine pozitivan ili negativan pol. Ovako spojene ploce sa separatorima, stavljene u odgovarajucu pregradu suda nalivenu elektrolitima cine celiju akumulatora. Celjeni napon akumulatora postize se rednom vezom izmedju celija i to tako da se pozitivan (+) pol jedne celije spaja sa negativnim (-) polom druge celije. U toku eksploatacije dolazi do postepenog praznjenja akumulatora. Smatra se da je praznjenje normalno ukoliko napon po jednoj celiji ne spadne ispod 1,8 volta. Sto je veca gustina elektrolita to je akumulator vise napunjen. Ovo je posebno vazno u zimskom periodu jer kapacitet akumalatora opada sa smanjenjem temperature. Polovi akumulatora su obelezeni i to tako sto je pozitivni (+) pol deblji (crveno) a negativni (-) pol tanji.
Pod kapacitetom akumulatora podrazumeva se kolicina elektricne struje kojom se napaja potrosac za odredjeno vreme, ako na primer napajamo neki potrosac strujom od 5A i akumulator obezbedi napajanje za 20h, a da mu pritom napon po celiji ne spadne ispod 1,8 volta takav akumulator ima kapacitet od 100Ah.
Baterijsko startovanje
Kada se uspostavi kontakt uz pomoc kljuca ostvaruje se veza izmedju akumulatora i prikljucka primarnog namotaja u indukcionom kolenu. Primarna struja tada prolazi kroz primarni namotaj, a zatim preko drugog izlaza na bobini dolazi do prikljucka razvodnika paljenja. Kada su prekidaci sastavljeni struja prelaz sa cetkica na nakovanj i dalje na masu i na taj nacin se zatvara primarno strujno kolo. Za vreme prolaska primarne struje kroz primarni namotaj bobine stvara se magnetno polje jer je namotaji nalaze oko jezgra bobine. U trenutku kada breg razvodnika deluje preko izolacionog oslonca na platinama,dolazi do rastavljanja platinske dugmadi i prekidanja primarno strujnog kola.
Treba naglasiti da se u trenutku kada pocne rastavljanje kontakta platinske dugmadi razvodna ruka se nalazi uvek ispod odnosno neposredno naspram odgovarajuceg metalnog segmenta na razvodnoj kapi. Ovim je omoguceno kretanje sekundarne struje iz bobine do razvodne kape, sa razvode kape na razvodnu ruku i sa razvodne ruke ponovo na razvodnu kapu, na taj nacin se ponovo uspostavlja primarno strujno kolo. Istovremeno oko jezgra bobine stvara se magnetno plje koje traje do ponovnog rastavljanja cetkica od nakovnja cime se zavrsava ciklus rada baterijskog paljenja.
Indukcioni kalem - Bobina
Bobina ima zadatak da struju niskog napona 6 ili 12 V pretvori u struju visokog napona od 13-17 hiljada V.
obina se sastoji od:
• tela
• jezgra
• primarnog i
• sekundarnog namotaja
Jezgro se nalazi u centru indikacionog kalema. Debljina zice primarnog namotaja iznosi od 0,5 - 2 mm. Primarni namotaj presvucen je izolacionim materijalima i na taj nacin izolovan je od jezgra i sekundarnog namotaja. Broj namotaja primarnog kola iznosi od 100 - 200 namotaja. Sekundarni namotaj je obavijen oko primarnog namotaja i debljina zice je oko 0,1 mm, koja je takodje presvucena izolacionim materijalom. Broj namotaja sekundarnog kola iznosi oko 1400. Primarni i sekundarni namotaji medjusobno su povezani u jednoj tacki. Na indukcionim kalemu nalaze se tri prikljucka. Kroz prvi prikljucak dolazi primarna struja iz akumulatora na prstasti namotaj, a preko drugog prikljucka primarna struja odlazi na razvodnik paljenja tj. na kondenzator i prikljucak. Treci prekidac povezuje sekundarni namotaj i razvodnu kapu razvodnika. Ova faza je ostvarena pomocu provodnika namenjenog za sekundarnu struju visokog napona u primarnom kolu. Prolaskom primarne struje oko jezgra stvara se magnetno polje koje indukuje u sekundarnim namotajima struju visokog napona. Struja visokog napona je neophodna stvaranje varnice na elektrodama svecica.
Razvodnik paljenja
Zadatak razvodnika paljenja je da prema rasporedu paljenja razvede struju visokog napona na svecice i da pomocu platinske dugmadi i kondenzatora omoguci indukcionom kalemu stvaranje struje visokog napona.
Vratilo razvodnika donjim krajem je u vezi sa bregastim vratilom od koga dobija pogon. Neposredno ispred zavrsnog dela vratila sa gornje strane nalaze se bregovi kojih ima koliko i cilindara u motoru. Neposredno ispred bregova nalazi se centralni regulator ciji je zadatak da u zavisnosti od broja obrtaja motora regulise momenat paljenja. Ruka provodnika je izradjena od bakelita, koji ne provodi struju. Sa gornje strane ruke nalazi se metalna plocica preko koje se provodi sekundarna struja.
tinska dugmad
Platinska dugmad ima zadatak da obezbedi prekidanje i uspostavljanje primarnog strujnog kola u bobini. Sastoji se iz cekica - pokretnog dela i nakovnja - nepokretnog dela. Na cekicu se nalazi lisnata opruga koja ima zadatak da vrci pritisak na cekic i na taj nacin ga primorava da naleze na nakovanj.
Kondezator
Ima zadatak da u sebe primi primarnu struju u trenuku rastavljanja kontakta prekidaca. On omogucava brzo prekidanje strujnog kola cto je uslov za stvaranje sekundarne struje visokog napona. Bez obzira na ovo resenje ipak u manjoj meri dolazi do preskakanja varnice, izmedju cekica i nakovnja. Kondenzator se nalazi na razvodniku, ciji je jedan pol spojen sa masom, a drugi sa primarnim strujnim kolom. Kapacitet kondenzatora iznosi od 0,5 do 0,25 MF. Ukoliko je kondenzator neisparavan nece funkcopnisati baterijsko paljenje primarnog strujnog kola, a time nece biti ni proivodnje struje visokog napona.
svecica
Svecica ima zadatak da obezbedi stvaranje varnice u velikom dijafazonu temperture i pritiska koji vladaju u cilindru.
vecica je u stvari sklop dve elektrode koji izmedju sebe imaju neki razmak. Kada struja dodje sredisnjom elektrodom varnica ce preskociti izmedju nje i bocne elektrode paleci smesu. Ono sto je znacajno jeste polozaj i karakteristike svecice. Polozaj svezice u glavi motora (prostoru za sagorevanje) znacajan je zbog toga sto od njega zavisi put kojim se plamen sagorevajuce smese siri, a time i pravilnost sagorevanja. Pod pojmom "karakteristika svecice" obicno se misli na njenu toplotnu vrednost. Naime, proces sagorevanja u cilindru stvara izvesne kolicine naslaga po povrsini elektroda (prvestveno cadji). Ovo bi veoma brzo moglo dovesti do prekida kontakta medju elektrodama te i do prestanka rada motora. Zato su svecice konstruisane tako da se u radu dovoljno zagreju kako bi se ove naslage spalile. Ovo "samociscenje" svecice veoma je znacajno za pravilan rad motora pa je jasno da prilikom zamene prvenstveno treba voditi racuna o tome odgovara li toplotna vrednost nove svecice propisanoj. Tako svecice namenjene "obicnim" motorima ponekad nazivamo i "toplijim (jer radnu temp. postizu pri nizim temp. unutar prostora za sagorevanje), a one za "opake" masine nazivamo "hladnijim".
Altenator
Kada se kontakt kljucem zatvori strujno kolo, iz akumulatora poteze jednosmerna struja i preko automatskog regulatora dolazi na pozitivnu cetkicu odnosno klizni prsten. Druga cetkica predstavlja negativan pol i naleze nadrugi klizni prsten. S obzirom da cetkice predstavljaju razlicite polove, prstenovi na koje nalezu medjusobno su izolovani u odnosu na osovinu rotora. Preko cetkica protize struja male jacine. Zbog toga su i dimanzije cetkica male, a i vek trajanja im je veoma dug jer se one veoma sporo trose. Proizvedena trofazna struja odvodi se preko dioda koje predstavljaju pozitivan pol i dioda koje predstavljaju negativan pol.
Zadatak akumulatora je da prikuplja jednosmernu struju koju proizvodi alternator i da je zadrzi do trenutka kada treba ponovo pokrenuti ugaseno vozilo.
Postoje dve vrste akumulatora u zavisnosti od materijala koji se koristi za izradu celija i to:
• olovni akumulatori
• celicni (nikl - kalijumski) akumulatori
Prema naponu akumulatore delimo na:
• akumulatore od 6 volti
• akumulatore od 12 volti
• akumulatore od 24 volti
Akumulatori se sastoje od: suda, celije i elektrolita
Sud akumulatora je deo u kome se nalaze svi ostali delovi a izradjuje se od providne plastike i njegova velicina zavisi od kapaciteta akumulatora.
Celije su osnovni deo akumulatora i njihov napon je od 2 - 2,1 volta. Celija se satoji od odredjenog broja pozitivnih i negativnih ploca. Pozitivne ploce su izradjene od olovnog oksida, a negativne od cistog olova. Izmedju pozitivnih i negativnih ploca nalazi se separator - izolator koji je izradjen od odgovarajuce plasticne materije. Sve ploce istog naelelktrisanja su medjusobno povezane i tako cine pozitivan ili negativan pol. Ovako spojene ploce sa separatorima, stavljene u odgovarajucu pregradu suda nalivenu elektrolitima cine celiju akumulatora. Celjeni napon akumulatora postize se rednom vezom izmedju celija i to tako da se pozitivan (+) pol jedne celije spaja sa negativnim (-) polom druge celije. U toku eksploatacije dolazi do postepenog praznjenja akumulatora. Smatra se da je praznjenje normalno ukoliko napon po jednoj celiji ne spadne ispod 1,8 volta. Sto je veca gustina elektrolita to je akumulator vise napunjen. Ovo je posebno vazno u zimskom periodu jer kapacitet akumalatora opada sa smanjenjem temperature. Polovi akumulatora su obelezeni i to tako sto je pozitivni (+) pol deblji (crveno) a negativni (-) pol tanji.
Pod kapacitetom akumulatora podrazumeva se kolicina elektricne struje kojom se napaja potrosac za odredjeno vreme, ako na primer napajamo neki potrosac strujom od 5A i akumulator obezbedi napajanje za 20h, a da mu pritom napon po celiji ne spadne ispod 1,8 volta takav akumulator ima kapacitet od 100Ah.
Baterijsko startovanje
Kada se uspostavi kontakt uz pomoc kljuca ostvaruje se veza izmedju akumulatora i prikljucka primarnog namotaja u indukcionom kolenu. Primarna struja tada prolazi kroz primarni namotaj, a zatim preko drugog izlaza na bobini dolazi do prikljucka razvodnika paljenja. Kada su prekidaci sastavljeni struja prelaz sa cetkica na nakovanj i dalje na masu i na taj nacin se zatvara primarno strujno kolo. Za vreme prolaska primarne struje kroz primarni namotaj bobine stvara se magnetno polje jer je namotaji nalaze oko jezgra bobine. U trenutku kada breg razvodnika deluje preko izolacionog oslonca na platinama,dolazi do rastavljanja platinske dugmadi i prekidanja primarno strujnog kola.
Treba naglasiti da se u trenutku kada pocne rastavljanje kontakta platinske dugmadi razvodna ruka se nalazi uvek ispod odnosno neposredno naspram odgovarajuceg metalnog segmenta na razvodnoj kapi. Ovim je omoguceno kretanje sekundarne struje iz bobine do razvodne kape, sa razvode kape na razvodnu ruku i sa razvodne ruke ponovo na razvodnu kapu, na taj nacin se ponovo uspostavlja primarno strujno kolo. Istovremeno oko jezgra bobine stvara se magnetno plje koje traje do ponovnog rastavljanja cetkica od nakovnja cime se zavrsava ciklus rada baterijskog paljenja.
Indukcioni kalem - Bobina
Bobina ima zadatak da struju niskog napona 6 ili 12 V pretvori u struju visokog napona od 13-17 hiljada V.
obina se sastoji od:
• tela
• jezgra
• primarnog i
• sekundarnog namotaja
Jezgro se nalazi u centru indikacionog kalema. Debljina zice primarnog namotaja iznosi od 0,5 - 2 mm. Primarni namotaj presvucen je izolacionim materijalima i na taj nacin izolovan je od jezgra i sekundarnog namotaja. Broj namotaja primarnog kola iznosi od 100 - 200 namotaja. Sekundarni namotaj je obavijen oko primarnog namotaja i debljina zice je oko 0,1 mm, koja je takodje presvucena izolacionim materijalom. Broj namotaja sekundarnog kola iznosi oko 1400. Primarni i sekundarni namotaji medjusobno su povezani u jednoj tacki. Na indukcionim kalemu nalaze se tri prikljucka. Kroz prvi prikljucak dolazi primarna struja iz akumulatora na prstasti namotaj, a preko drugog prikljucka primarna struja odlazi na razvodnik paljenja tj. na kondenzator i prikljucak. Treci prekidac povezuje sekundarni namotaj i razvodnu kapu razvodnika. Ova faza je ostvarena pomocu provodnika namenjenog za sekundarnu struju visokog napona u primarnom kolu. Prolaskom primarne struje oko jezgra stvara se magnetno polje koje indukuje u sekundarnim namotajima struju visokog napona. Struja visokog napona je neophodna stvaranje varnice na elektrodama svecica.
Razvodnik paljenja
Zadatak razvodnika paljenja je da prema rasporedu paljenja razvede struju visokog napona na svecice i da pomocu platinske dugmadi i kondenzatora omoguci indukcionom kalemu stvaranje struje visokog napona.
Vratilo razvodnika donjim krajem je u vezi sa bregastim vratilom od koga dobija pogon. Neposredno ispred zavrsnog dela vratila sa gornje strane nalaze se bregovi kojih ima koliko i cilindara u motoru. Neposredno ispred bregova nalazi se centralni regulator ciji je zadatak da u zavisnosti od broja obrtaja motora regulise momenat paljenja. Ruka provodnika je izradjena od bakelita, koji ne provodi struju. Sa gornje strane ruke nalazi se metalna plocica preko koje se provodi sekundarna struja.
tinska dugmad
Platinska dugmad ima zadatak da obezbedi prekidanje i uspostavljanje primarnog strujnog kola u bobini. Sastoji se iz cekica - pokretnog dela i nakovnja - nepokretnog dela. Na cekicu se nalazi lisnata opruga koja ima zadatak da vrci pritisak na cekic i na taj nacin ga primorava da naleze na nakovanj.
Kondezator
Ima zadatak da u sebe primi primarnu struju u trenuku rastavljanja kontakta prekidaca. On omogucava brzo prekidanje strujnog kola cto je uslov za stvaranje sekundarne struje visokog napona. Bez obzira na ovo resenje ipak u manjoj meri dolazi do preskakanja varnice, izmedju cekica i nakovnja. Kondenzator se nalazi na razvodniku, ciji je jedan pol spojen sa masom, a drugi sa primarnim strujnim kolom. Kapacitet kondenzatora iznosi od 0,5 do 0,25 MF. Ukoliko je kondenzator neisparavan nece funkcopnisati baterijsko paljenje primarnog strujnog kola, a time nece biti ni proivodnje struje visokog napona.
svecica
Svecica ima zadatak da obezbedi stvaranje varnice u velikom dijafazonu temperture i pritiska koji vladaju u cilindru.
vecica je u stvari sklop dve elektrode koji izmedju sebe imaju neki razmak. Kada struja dodje sredisnjom elektrodom varnica ce preskociti izmedju nje i bocne elektrode paleci smesu. Ono sto je znacajno jeste polozaj i karakteristike svecice. Polozaj svezice u glavi motora (prostoru za sagorevanje) znacajan je zbog toga sto od njega zavisi put kojim se plamen sagorevajuce smese siri, a time i pravilnost sagorevanja. Pod pojmom "karakteristika svecice" obicno se misli na njenu toplotnu vrednost. Naime, proces sagorevanja u cilindru stvara izvesne kolicine naslaga po povrsini elektroda (prvestveno cadji). Ovo bi veoma brzo moglo dovesti do prekida kontakta medju elektrodama te i do prestanka rada motora. Zato su svecice konstruisane tako da se u radu dovoljno zagreju kako bi se ove naslage spalile. Ovo "samociscenje" svecice veoma je znacajno za pravilan rad motora pa je jasno da prilikom zamene prvenstveno treba voditi racuna o tome odgovara li toplotna vrednost nove svecice propisanoj. Tako svecice namenjene "obicnim" motorima ponekad nazivamo i "toplijim (jer radnu temp. postizu pri nizim temp. unutar prostora za sagorevanje), a one za "opake" masine nazivamo "hladnijim".
Altenator
Kada se kontakt kljucem zatvori strujno kolo, iz akumulatora poteze jednosmerna struja i preko automatskog regulatora dolazi na pozitivnu cetkicu odnosno klizni prsten. Druga cetkica predstavlja negativan pol i naleze nadrugi klizni prsten. S obzirom da cetkice predstavljaju razlicite polove, prstenovi na koje nalezu medjusobno su izolovani u odnosu na osovinu rotora. Preko cetkica protize struja male jacine. Zbog toga su i dimanzije cetkica male, a i vek trajanja im je veoma dug jer se one veoma sporo trose. Proizvedena trofazna struja odvodi se preko dioda koje predstavljaju pozitivan pol i dioda koje predstavljaju negativan pol.
Comment