Soba za tugu...

[unthinkable]

Ajde,drugarice,izlazimo zajedno! Odmah!!!

[Delko]

jebi g.
..šta ćemo srećom?!?
Da je ostavimo tek tako , smo zato što poznajemo tugu ?!?

[cool_wampir]

sto se mene tice licno ja sam totalno razocran u ljubav i samo mogu da se zacudim kakvih danac cura ima cast izuzecima mislim da je ovo pravo soba za mene pravljena pridruzujem se ostalima koji tuguju u ovoj sobi

[Una]

Poželim joj dobro jutro...

i onda...

Družim se sa njom...

Pa cirknem malo i.....narodnjaci...

I prođe......sve je to za ljude....do sledećeg susreta.....

[Lilith]

Sve što je bilo mutno postalo je jasno. Samo što je ovoga puta bolno kao da sebi utrljavam komadiće stakla u oči. Sranje. Kako može ovako nešto da mi se desi? Da ga izgubim jednom – ne valja. Ali da ga izgubim dva puta??? To nije nepažnja. To je već perverzija.

I tako, stojim nepomično, dok mi se život ruši. Kao da bi bilo kakav nagli pokret mogao da prodrma moje zamrznute emocije i da napravi haos, kao kad se hiljadu klikera prospe na mermerni pod. To je moja životna priča.

Gasim muziku i u tišini odlazim u spavaću sobu. Sedim na krevetu i mislim na njega. Njega više nema. Šta sam to uradila? Šta sam to uradila? Obuzima me jeza – jeza od pomisli da sam napravila najveću grešku u svom životu. Imam samo jedan život i sjebala sam ga. Jedino na šta mogu da mislim jeste kako sam stajala na početku ostatka svog života i kako sam se saplela na startnoj liniji. Suze mi se slivaju niz obraze, hvatam se za stomak i jecam. Zatim šuplje buljim u svoje bele zidove i mislim se – čemu?

Razmišljam da li ovako izgleda žalost? Da li se ovako osećaš kad je istina neprihvatljiva. Sedim na krevetu do svitanja. Boli me srce. Spustim roletne, sklupčam se ispod jorgana i probam da padnem u nesvest. San mi dolazi kao olakšanje. Nije da ne mogu dalje. Nije da ne mogu bez njega. Ljudi umiru, a oni koji ih vole nastavljaju da žive. A on nije mrtav. Samo je za mene mrtav. Zato kad bih rekla da ne mogu da živim bez njega to ne bi bilo istina.

Naravno da mogu bez njega.

Samo što taj život neće biti baš neki.

http://blogoye.org/romantika/47964/Istina%3F%3F%3F.html

[Bebe]

Ušla sam da malo tugujem za nepredvidivim......

[Delko]

....

[baby]

jao delko šta je tom mačetu

[Delko]

...Što ?! NIšta .

[Bebe]

Ovo je kopirano sa bloga naše drugarice.....

Danas sam satkana samo od tuge
Bolno odzvanja ova praznina u meni
Svaki korak blize tvom hladnom domu
vodi moje srce krvlju i lomu.
Kidaju se komadici sa svakim novim korakom,
Bodu kao trnje,iglice,pribadace
Bodu i bole
Mojem srcu i dusi nije dozvoljeno da vole.
Bez tebe osudjenik sam na vecnu tamnicu
Na dan bez svetla
Na noc bez mesecine
Na zivot bez tvog poja Andjele....

[soned]

[Bebe]

Šta da čekam noćas.....Čemu bi trebalo da se radujem....

Nema ničega...Ne volim praznike....Otvaraju mi bezdan ispred mene....Zalede mi i ovaj veštački osmeh....Slede dušu....


Nisu praznici....obični dani su....Mada,ni tako nije lakše....


....


Žele mi sve najbolje,a ne znaju da mi zabadaju nož u srce...

[nepredvidivi]

Tuzan sam kada u ovoj prostoriji nadjem mog prijatelja.

P.S. Samo da znas od veceras ne volim ni ja vise praznike.

[MindTool]

ovde cu da se preselim. ko dodje neka mi samo doda saku sedativa, i neka zategne rukave koji se vezuju na ledjima, u slucaju da su se razlabavili. kafa i secer su na standardnom mestu, pa se ne ustrucavajte sami je sebi skuvati! welcome and godbye!

[Andrej]

ne volem shto i ovde ima tooznih ljoodi :/ iam i ja razloga za tugu,al chemu to? ipak vishe volem da se smejem odvalama sa zabave ) Lilith lepo ti pishesh,al bih vishe voleo da su to neki srecni tekstovi... budi optimista