Poklonite koji stih...

[oko]

Kada jednom tuga na vrata dođe
kada se sa svejednošću uljuljkuje
a oči prazne se opet suzama napune
kada dođu one teške zimske večeri
a duga i hladna samoća zaboli
u toj belini crveni kaput se oblači...

Prvo uvek jesen sve ljubavi sahrani
provuče spremnu neku tužnu priču
i ogrne sve u nepovratnosti i sivila
izmislili napisano i gde ništa ne piše
obuče namerno i pogrešeno pročitano
da bi kraj u zimu i crne čizme smestila …



---------- Post dodat u 05:37 ---------- Prethodni post je bio napisan u 05:34 ----------





Ti ne razumeš način na koji te volim
često ne umeš da ljubav prepoznaš
navikao da samo egoistično uzimaš,
a teško ti pada da istovetno daš ...

Ja nisam od onih što odustaju lako
i nikad u razočarenju ne podižem glas
u "žutoj minuti" zatvaram oči i brojim,
budna odsanjam rasplet, kao jedini spas ...

Ne pakujem kofere, već ostajem uz tebe
mada bih mogla da odem još danas
hiljadu razloga da te ostavim imam,
a ti ni jedan dobar ... da sačuvaš nas ... !!

[baby]

[clanica]

dok se dvopek pek'o
ja sam tebe cek'o
nista nisam rek'o
samo sam utek'o

[rajchel]

Nikoga do sad nisam pustila tako blizu mene ,moga srca i duse , da se useli u nju i da hodnicima moje duse tako slobodno seta ,za otvori svaka vrata mojih secanja i zaviri i otkrije i one najvece tajne ,one koje sam godinama
najstrozije cuvala od svih . Nikom pre tebe nisam dopustila da me zavede umilnim recima ,neznim dodirima i ucini da se prepustim ,tvojoj zelji da samnom radis sta ti je volja ,da me dizes iznad oblaka a potom guras u dno .
Nikad nisam nikom sem tebi tako slepo verovala ,tako se nesebicno davala a zauzvrat ne dobijala nista ,nikom sem tebi a ni posle tebe .








Moja malenkost ,Ja

[điđi]

Nepoznatoj

Dugo te nema na raskršću snova,
a toliko toga još mogu ti dati.
Ja čekam i ćutim i slutim,
kad prođem jednom pokraj tebe
po tuzi ću te prepoznati.

[mackaitacka]

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.
Herman Hesse

[điđi]

pitaš se, kako ću dalje sam …
ne brini
ja umem da trajem u tišini
ja umem da ćutim
opkoljen osmesina srećnih ljudi
da hodam svetom zaštićen oklopom
naizgledne bezosećajnosti
učauren u iluziji zadovoljstva
da ćutke ispraćam zalutale devojke
željne tek provoda za jednu noć...

[điđi]

........Ni ove noći

Ni ove te noći nisam pronašao,
a čuo sam zamahe krila
i vidio kako proleću
zvjezdana jata kroz tišinu.
A tu negde blizu si bila.

Uvijek mi pobegneš za tren
i ispuniš nekom drugom san.
A ja onda onako neosanjan
progutam još jedan gorki dan.

[điđi]

.........Već sam ti pričao to

Da li znaš, i ja sam nekada imao grad, ulice...
draga lica u dvorištu... pod kestenom sto...
nekada...
Prašnjava slika i cesta od sna... curice...
drugova pesma... u duši se budi detinjstvo...
zamisli... miriše lipa.... i leto je tu...
kasnije snegovi...
Pramen sam magle pod neonskim svetlom u zimi...
Pričam ti... imao sam druga k'o brata ja...
sada pustinja...
čežnjiva pisma... Pacifik od tuge i sećanja...
kažu sudbina...
Ta kurva bol ime mora imati... i razlozi...
milion priča, al' svaka vodi samo do pustoši...
pitam da li znaš...
A znam da ne znaš niti ćeš ikada shvatiti...
a i zašto bi...
Oprosti, to gorka tečnost iz mene gluposti govori...
nije nostalgija...
To je romantično, nevino čedo, spram ovih stanja...
neću da spominjem, rat i užase,
politiku, i slična sranja...
Neću da ponavljam... pravda ne postoji...
ta to je jasno bar...
Hoću da dopustim suzu ljubavi,
sa njom sam divan par.
Kasno je, znam... curi noć...
svaka je mala večnost za mene.
da… znam,… moraš poć,
o kako nervira kad zadnji autobusi se izgube...
pitam, ...da li znaš i ja sam nekada imao grad, ulicu...
draga lica u dvorištu... pod kestenom sto...
ah, znam… izvini, već sam ti pričao to.

[điđi]

]........Jesenja pesma

Prolazim sam u pijana obzorja,
ulica prvim maglama diše.
Dolaze kiše. Sive i umorne.
Ove jeseni teške i sumorne.

Cipela tesnih žuljevite duše,
tuga me prati niz blatnjave staze.
Noge mi gaze raščupane dane,
u srcu mrazevi ožuteli grane.

Ljubav je prošla nehajnim mahom,
od jesenje magle i oči se mute.
Kao da slute odlaze s mrakom,
u propast dani, sati, minute.

Korakom sporim ne znam kud idem,
Posrćem. Padam. Nad lokvama kiše.
Nema me više. Teturaju sene.
Sa lišćem će vjetar odneti mene.

Opet sam noćas
u krčmi bio...
Opet sam iste
otrove pio...

[điđi]

..U proljetne tihe noći


E da mi je u aprilu
Još jedanput s tobom poći.
Kad su trave poput svile,
U proletnje tihe noći.

Za životom da ne žalim,
Da me nosi radost laka.
Da ti zvezde putem palim,
Iz svog srca, iz svog mraka.

Da me pustiš da te ljubim,
Jer usne su vrata duše.
Pre nego sve izgubim.
Pre neg' se snovi sruše.

I da budem kao dete.
Što iskreno ljubav treba.
I da meka krila lete.
U beskraje noćnog neba.

[Futura]

Ali sreca je uvek bila tamo
gde je neko znao
da voli i zivio za svoja osecanja;
ako ih nije gazio i potiskivao,
onda su mu donosila zadovoljstvo.

Lepota ne pruza radost
onome ko je poseduje,
vec onome ko zna da je voli
i da joj se divi...

Herman Hesse

[điđi]

Odakle meni ti

Odakle meni u džepu vetar
koji je mrsio tvoju kosu,
i nekoliko kamenčića
koje si bacala iza sebe
govoreći da ćeš tako lakše naći
u povratku put do kuće,
a vrapci ih neće pojesti.

Odakle meni mali komad papira
na kome si napisala
Volim te
i tvoja slika
iz vremena kada si volela da gledaš
kako opada lišće,
kada si volela da gaziš po njemu.

Odakle meni u kutiji uspomena
malo peska sa plaže
kojim si gradila dvorac
u kome sam te Princezo
poljupcem probudio iz sna.

Odakle meni snovi puni tvojih rečii
i gomile rečenica
koje ti pričaš samo meni,
odakle mi to da nikada ne kasnim
na sastanke sa tobom
jer ti uvek dolaziš ranije.

Odakle meni glupa navika
da ti nikada ne kažem
Ja te volim
samo zbog toga što znam da znaš
a meni je teško da te reči izgovorim.

Odakle meni devojka
koja se osmehne uvek kada me vidi
i kaže mi samo jedno ćao
koje znači i Volim te
i drago mi je što si tu
i poljubi me
i budi blizu mene
i lepo je što si baš ti moj.

Odakle meni sanjalica
odakle meni neko ko ne ume da svira
ali čiji je svaki pokret
čija je svaka reč pesma.
Odakle meni ti?

[baby]

[iluzija]

Re: Poklonite koji stih...

Ako me zaboraviš



Hoću da znam
jednu stvar.
Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve što postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.

E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.

Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.
Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlučiš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
iščupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.

Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živiš biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.