Poklonite koji stih...

[flekica]

Volio sam vas; i ljubav jos, mozda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek vas ona sad ne brine vise,
Ja necu da vas rastuzujem njom.
Volio sam vas nijemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Volio sam vas iskreno i njezno,
Volio vas tako drugi, dao bog.

Puskin

[bakara]

misleci na njega,
usnula sam,
i odma sam ga ugledala.
ahh ,da sam znala da je to samo san,
nikada se ne bih probudila.

[Ninoslava]

Da ne oslepis od redova
treba vise
od dva obojena stakla
dva otvorena oka.
Treba vise od najvise:
treba da se nebo
prospe na zemlju.

E.B.

[điđi]

ja
sam ti
dušo moja
ko s nekoga
drugog svjeta
gažen, nezgažen
bijen, neprebijen
udaran, ne oboren
spaljivan, neizgoren
pljuvan, nezapljuvan
vrijeđan, neuvrijeđen
potkradan, neokraden
proganjan, neuhvaćen
hvaljen, neumišljen
nalokan, neopijen
jeben, neizjeben
lutao, nezalutao
padao, dizao se
trčao, neumorio se
gubio se, neizgubio se
skrivao se Tebi, al Ti me uvjek
pronađeš

[Michele]

S’ TOBOM – BEZ TEBE
Želja je želja, iz srca slabost
Nošena snagom bujice strasti,
Otkrila moju bestidnu nagost-
Gde ponos mora na kolena pasti.
I opet prizor pred budnim okom
Kakav se nađe s’ prolećem ranim…
Šta li to huči mojim krvotokom?
Kako da tebe od sebe branim?
Nije da ne znaš šta me to lomi,
I kako taj bestid sobom da svladam.
Možda je bolje – neka me zgromi
Ta čulna drskost u koju padam !
Da li da kažem –oprosti ! zato-
Što lupanje srca postaje jače,
Meni uzeto – a tebi dato !
Oči mi setne – dok tvoje zrače.
Kao na recept – data mi doza,
Ćuteći kažeš – toliko treba.
Nevidljiv dodir niz tebe sroza
A želja vrela, k’o zrak sa neba.
Nisam ni mislio da imam pravo
Da ljubim dušom ženu kraj sebe,
Al’ znam da mogu reći ti – Zdravo !
I vazda biti s’ tobom – bez tebe !

[điđi]

iz kojeg cveta dolaziš
i zašto nisi kao sve druge žene
koje prođu kao sene
čija se ni imena ne pamte
čiji se dodiri usana zaborave
s prvim jutrom

iz koje si ti ljubavi
iz koje knjige
iz kojeg romana
kad mi tako bez ikakvog plana
bez namere
srce lomiš na delove
i noći mi pretvaraš u dane

koja si ti žena
kad mi pola života u tebe stane
zbog koje žalim
sve ovo što prebrzo ide
što su jeseni bliže
i što mi se suze prvi puta vide

jedino si s neba mogla doći
jer sve druge putove poznam
i na njima sam s drugima bio sam

iz kojeg si sveta
iz kojeg cveta nosiš taj miris
da te volim
i nikad ne prebolim

[Crvenkapica]

Molim za Sunce u tvojim očima,
za dodir koji budi treptaj života,
za tebe jedina ljubavi moja.

Molim da ruže ne uvenu kao sećanja,
...da nijednu suzu ne puste više.
Molim za tvoje reči satkane od želje,
Za naše duše obojene tugom.

Molim da samoća ne boli više,
da dođeš u moj svet,
da svaka nada postane stvarnost,
da svaki tren sa tobom bude večnost.

Molim da tvoje ruke,
Otope led moga života,
da vreme izbriše boli,
da srce zakuca još jače.

...Molim da ne živim od sećanja,
Da nikada – postane ZAUVEK.
Molim, molim za LJUBAV.


Vesna Parun

[Michele]

Obletao je oko mene
Za vreme mnogih meseca dana i časova
I stavio je najzad ruku na moje grudi
Nazivajući me svojim malim malim srcem
Istrgao mi je obećanje
K'o što se istrže cvet iz zemlje
I zadržao ga u svome sećanju
K'o što se čuva cvet u zimskoj bašti
A ja
Zaboravila sam na svoje obećanje
I cvet je brzo svenuo
Oči su mu se iskolačile
Pogledao me je popreko
I uvredio tesko
A drugi je došao i nije mi ništa tražio
Ali me je celu obuhvatio pogledom
U času za njega bila sam naga
Od glave do pete
I kada me je svukao
Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće
A nisam znala ni ko je on

Žak Prever "Obletao je oko mene"

[flekica]

Poslednja i prva. Uvek u srcu,
Ako ne fizicki i psihicki,
U mom umu i liricki.
I gde god odem na kraj sveta,
Ja ziv sam dokaz da,
Ljubav nema granica
samo Bog nas gleda,
Samo Bog nas cuva.

[Michele]

ALEKSA SANTIC
Moja ljubav

Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.

[Futura]

Čekaj me - Konstantin Simonov

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

[Sanndra]

Žak Prever - Barbara
Sjećaš li se Barbara, padala je kiša neprestana
nad Brestom toga dana, a ti si išla nasmijana
pokisla, ozarena, ocarana, pod krupnim kapima kise
sjeti se Barbara, sretoh te u ulici Sijama
smijala si se, i ja sam se smijao
sjecas li se Barbara
Nisam te poznavao, nisi ni ti mene
sjećaš li se, sjećaš li se toga dana
i ne zaboravi ga.
Jedan čovjek ispod neke kapije, zaklonjen
viknuo je tvoje ime, Barbara
a ti si potrčala njemu po kiši
pokisla, ozarena, očarana
i bacila si mu se u zagrljaj
Sjećaš li se Barbara,
ne ljuti se što ti kažem ti
jer ti kažem svakom koga volim
pa čak iako ga ne poznajem.
Sjećaš li se Barbara i ne zaboravi nikad
tu kišu tako blijedu i tako srećnu
tu kišu nad morem, nad arsenalom
nad brodom iz Cezana
Oh, Barbara
velika je svinjarija taj Rat i šta je sa sobom
sada
pod kišom od gvozdja, vatre, čelika, krvi
A onaj koji te je stezao u zagrljaju, zaljubljeno
da li je umro, nestao il je jos živ
Oh, Barbara
još uvijek kiša pada nad Brestom kao što je padala
nekada
Ali nije to isto, jer sve je porušeno
To su samo posmrtne kapi kiše, užasne i očajne
A nije ni onaj potop kiše, gvozdja, čelika, krvi
vec prosto kiša iz oblaka koji nestaju kao psi
kao psi koje donosi vodena struja iz Bresta
da istrunu negdje daleko, vrlo daleko od Bresta,
od koga nije ostalo ništa.

[NaDistanci]

Bubamaro, let, let, u široki svet, donesi mi pismo, videli se nismo

[bragancica]

SVETI NIKOLA

Negdje daleko od svega
jos dalje od nicega
uplaseno mornari spustaju jedra,
munja iz umrlog oka
kao iz neba vedra
najavljuje oluju
sto se valja sa istoka......

Ovdje tek pocinje dan
sjeverni vjetar oplakuje jug
pokazuje moc Nikola Sveti
zastitnik moreplovaca,
pleme iz kojeg nikoh
ponizno moli, posteci slavi
a moji nokti su plavi
od nemanja vjere.........

Zivotom slomljen, porazen
u nevjeri ipak se nadam,
ne nalazim cizme ali ih stavljam
neka ih, neka stoje
u bojama nestalih snova
pod prozorima sto ne postoje......


macak Pero za clanicu.......

[điđi]

U noći dubokoj
kad srce strepi
seti se mene, andjele lepi

prolazi mladost i život
tiho se gasi vatre plam
teško je naći iskrenu ljubav
možda je bolje živeti sam

sve moje ljubavi
suviše kratko traju
ili ja ne znam da volim
ili drugi to bolje znaju