Miroslav Antic

[Tajna]

Kroj - Miroslav Antić

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

*********

[Futura]

Pronadjes ljude nalik na sebe
i stanes tako
i neverujes
da ima neko kao ti – isti ,
bas isti na ovom drugacijem svetu .

I nista ne moras da im kazes .
Sve se unapred zna i razume .
I ne znas koliko kao ti – istih
za susret sa tobom bas sada se spremaju .

I ne znas ko su to , kao ti – divni .
I sto su jastuke suzama vlazili .
A lepo ste se mogli sresti
samo da ste se malo potrazili .

I prodjes kroz zivot s pogresnim nekim.
S drukcijim nekim
S nekim dalekim .

[Magija]

Senka

bog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes,
ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zalis ako svenes.

Hocu da drzis moju ruku,
da se ne boljis vetra i mraka,
uspavana i kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hocu uz mene da se svijes,
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Il crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli.

[vikica069]

...vazno je mozda i to da znamo
čovek je željan tek ako želi
i ako celog sebe damo
tek tada možemo biti celi...

---------- Post added at 11:10 ---------- Previous post was at 11:03 ----------

Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muževi
i moje žene, i postelje u kojima su snovi – zanat
danas će drumovi biti za mene i tebe pruženi
daleko negde u nepovrat

Mozda smo nas dvoje rođeni zato da tuda odemo
da ti milujem kosu i budem nežan prvi
pa posle da jedno drugom malo lepoga prodamo
za jeftin honorar ljubavi i skroman bakšiš krvi

Nikad zbog tebe neću da idem da tražim rum
ni da napišem najbolju pesmu kraj čaše
Ne plači zamnom kad se vratiš niz drum
Ne maši...ni ja neću da mašem...

[Milla]

"Tako mi nedostajes"

Mislim tudje misli,
Kradem svoje vreme,
Provlacim ga izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...

Kada pozelim da ti nedostajem,
Odsanjam pesmu,
Zatvorim oci,
I na kaldrmi zamislim cvet beli...

Kada te nema,
Jer tako hocu,
Zaledim osmeh,
U sebi kazem ime,
Udahnem duboko,
I pomislim,
Tako mi nedostajes...

[Futura]

Miroslav Antic

ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.

Hiljadu puta od jutros
kao nekada te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vracam.

Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plasim
za tebe,
izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat
ko zna kakvim ljudima.

da li sam jos uvek mera
po kojoj znas ko te boli?
Po kojoj znas koliko su pred tobom
svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znas ko te otima.
a ko placa?
Da li sam jos uvek
medju svim tvojim zivotima
onaj komadic najcistijeg oblaka u grudima,
i najkrvavijeg saca?

[Crvenkapica]

"...U jesen uvek poželim da nestanem iz Novog Sada. Zato što se svake jeseni, kao po nekom smušenom pravilu, ponovo zaljubljujem u stari most pod Tvrđavom, u lavirint krivudavih sokačića oko Matice Srpske i Temerinske pijace, u dva prozebla labuda koji kašljucaju u jezeru Dunavskog parka i što sve bespomoćnije prirastam za ove ulice, za svu užurbanost prolaznika, za lepršanje jutarnjih i večernjih izdanja na Bulevaru i za šareni lom izloga koji krupnim četvrtastim očima jure u izmaglicu i monotono sivilo prosute kiše.
Verovatno znate šta znači zaboraviti sebe na nekom uglu, duž nekih drvoreda, pod nekim prozorom... znači: ostati ovde zauvek. I neka to izgleda neverovatno i romantično, znači: sećati se tamo čak na Sen Zermenu malog bifea "Lovac" iza Dnevnika ili pod kremaljskim kulama sa nostalgijom misliti na baroknu fasadu novosadske opštine, ili u betonskoj vrtoglavici Menhetna poželeti jedno spokojno popodne na obroncima kameničke obale.
Jednom su me pitali zasto sam tako gimnazijski zaljubljen u Novi Sad. Nisam umeo da odgovorim. Jer sa najdražim gradom je kao i sa najdražom ženom: nikad nećemo uspeti da objasnimo ni sebi ni druagima šta nas je to tako vezalo...''

[Futura]

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove. Volio sam je, a ponekad je i ona mene voljela. U noćima kao ova bila je u mom naručju. Ljubljah je, koliko puta, ispod beskrajna neba.
Voljela me, a ponekad i ja sam je volio.

[unthinkable]

Odluka


Zivot je sve nesto iz pocetka.
Juce i prekjuce sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,dve iste srede.
Pa cemu onda razocaranja?
Ako je jedna ljubav-corak
odmah se drukcije i lepse sanja
i kad si najvise tuzan i gorak
nekih se novih ociju setis
i shvatis da letis...divnije letis.
Ko je to video da decak pati?
Da kunja kmezav i da place?
Svaki put moras iznova znati
da volis bolje,da volis jace.
Ne da se vadis.
Ne da se tesis.
Vec da se istinski do neba smesis.
Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,dva ista petka.
Sve nove ljubavi drukcije vrede
Zivi se svaki put iz pocetka
Zivi se da se nikad ne pada
Da budes snazniji posle oluje
i da se u tvom srcu vec sada
sto zlatnih zvezda unapred cuje

[Futura]

Nikome neću kazati, ali hoću da znaš: čuo sam, čuo sam sve što sanjaš, jer drugo ništa i ne znam, samo se u snove razumem....

Mika Antić

[Futura]

Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti. Nije sve u svoje vreme, već je sve u tvoje vreme.

Mika Antic

[Futura]

Poklonio sam se vetru. Poklonio se tišini.
Mislim da sam razumeo.
Čitava stvar je, znači, u vatrometu hitrine
kojom se emituje i prima um u povratku.
Zato se kaže da dosezanje nije ništa drugo
do - prepoznavanje sopstvene poruke.
Zato se kaže da je prostor: iskustvo
kojim nas je dodirnuo sopstveni dodir
kad nam se vratio iz budućnosti.
Možda me je to sunce pozlatilo na zalasku:
bio sam čudno smiren, sa riđim oreolom kose.
Bio sam spreman za stvaranje.
Miroslav Antic

[iluzija]

Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo,
da za mnom ostane nešto kao lepršav trag.
Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast,
čudno drag. - Mika Antic

"Mašta je moja prva ljubav."
Mika Antic

[Futura]

Re: Miroslav Antic

Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak
nije herojsko doba.
Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak
nije ni čudesan, ni pravi..

Svaki je trenutak istina,
samo što poneki ima lažnog čoveka.