Mala ispravka: Ratko je u toku rata bio komandant, a ne komandir... i to jedan od najškolovanijih oficira JNA. Od potčinjenih je zahtevao apsolutnu disciplinu i poštovanje ratnog prava i običaja ratovanja! Nožem je brijao zapuštene rezerviste jer nije dozvoljavao da mu brukaju vojsku. General koji je o svojim vojnicima brinuo kao o svojoj deci, zato niko od njih nema ništa da mu zameri!
Čovek se borio protiv neprijatelja srpskog naroda, a danas njega smatramo neprijateljem.
Lapsus, iz odredjenog razloga rekoh komadir ali to ne menja kontekst onoga sto sam rekao.
Slazem se sa tvojom poslednjom recenicom.
Instaliranje demokratije u 6 koraka:
1. Bombarduješ neku zemlju.
2. Dovedeš na vlast svoje marionete.
3. Marionete rasprodaju svu državnu imovinu istim onima koji su i bombardovali.
4. Marionete podignu ogromne kredite i prezaduže zemlju, kako bi se prodalo i ono što do tada niko nije hteo da rasproda.
5. Strane banke opelješe narod velikim kamatama na kredite.
6. Narod nema šta da jede, nema posla, nema državu, nema budućnost ali IMA “DEMOKRATIJU"!“DEMOKRATIJU"!“DEMOKRATIJU"!
Beda, sirotinja, gologuz po brdima hodam, bukve sobaljujem i mlade cobanice, sa sobom darujem
Mi smo oduvek bili i ostali sami sebi najveci neprijatelji. A druge strane su samo to vešto umele da iskoriste, nažalost. Da izmanipulišu sve. Izvrdaju. Preokrenu. Iskoristili su našu neslogu, nesklad, korumpiranost. Kada to shvatimo, & popravimo, iskorenimo... bicemo kao zemlja: "mali" bedem. ♥
najveci neprijatelj srpskog naroda su balije, poturice, bosnjaci, uopste muslimani i ta njihova vera
naime ta vera nas je toliko unazadila u proteklih recimo 500god, i jos uvek nas sputava i unazadjuje da je to vise od neprijateljstva
taj uticaj te zatucane, osvajacke, krvolocne religije nas je blago receno odveo u propast, odveo nas je u bedu kakvu imamo na bliskom istoku.... skoro da nas je unistio a mi i dalje tolerisemo to zlo oko sebe misleci da se sa tom verom i ljudima koji u nju veruju moze normalno ziveti
to da se sa njima normalno moze ziveti mislim da je skoro nemoguce, kad god je srbija bila na kolenima ti paraziti su to koristili i udruzivali se sa nasim neprijateljima kako bi nas jos vise slabili, i slabili i....doveli do toga da nam se zemlja rastavlja i sve vise smanjuje...
primera radi ameri su nagazili japan i on je bio pod okupacijom, ali japan je pod tom okupacijom napredovao jer amerikanci nisu nametali svoju religiju, i nisu palili i unistavali sve oko sebe pod okriljem bilo kakve religije
danas su japanci i amerikanci u odlicnim odnosima i to je primer kako neprijatelji mogu da prevazidju neke stvari i postanu prijatelji (govorim uopsteno jer ipak narodi ne mogu biti prijatelji)
procice 50-100-200god
mozda ce neko ovo tada procitati i reci ...sta god rekao
ja verujem da ce evropa da bi sacuvala svoje vrednosti morati opet da udje u rat sa tom religijom i ljudima koji u nju veruju(nesto sto smo vec imali nekoliko puta u istoriji)
prosto jer ta religija nije miroljubiva i ne razume nista osim svojih potreba i interesa, a interes je da se sire i osvajaju
sta je nama taj bliski istok i taj islam doneo?
nista, samo ratove i patnju, bedu i propast
sta je hriscanstvo dalo, bilo kroz ratove ili...donelo je napredak gde god je krocilo
sta je recimo budizam dao, rat nikome, zlo nikome....
ja ne razumem i dalje zasto srbi i uopset hriscani dozvoljavaju prava muslimanskim zajednicama sirom evrope, zasto kada u tim jadnim zemljama na bliskom istoku hriscani i druge vere skoro da nemaju nikakva prava, a o obicnim ljudima tamo i da ne govorim
nasu dobru nameru, gostoprimstvo i dobrotu...ti ljudi koji veruju u to sto veruju samo iskoriscavaju, evropa polako korodira i pitanje je vremena kada ce nesto morati da se uradi
zao mi je, ja licno ne vidim da to moze mirnim putem da se resi
daj boze da gresim!
ps
zaista muslimane ne mrzim, jednsotavno ne zelim da imaju bilo kakav uticaj u mojoj zemlji
isto kao sto hriscani nemaju unutrasnji uticaj u bilo kojoj islamskoj zemlji
inace svi mi srbi itekako imamo razlog da ih ne volimo, da ne kazem mrzimo
Postovi koji se ne drze teme se brisu!
Ovaj forum je bez cenzure ali se svaki clan mora drzati teme, vise puta sam upozoravao pojedine clanove i to vise necu raditi!
Za sve probleme i pitanja nemojte se ustrucavati da me kontaktirate, odgovoricu na sva pitanja u dogledno vreme. Pitanja takodje mozete postaviti i na forumu ovde link
Administrator = goxy30 ista osoba, iz navike radim sa oba naloga jer sa jednim sredjujem a sa drugim se uglavnom zezam ovde.
Nasi najveci neprijatelj mopraju biti ljudi kao recimo Ratko Mladic i njemu slicni. Pa onda velim ako je on najveci neprijatelj Srba i Srbije, onda je sasvim normalno to sto su nam najveci prijatelji Stipe Mesic, Naser Oric, Hasim Taci, Agim Ceku, Zukorlic, i ostali ?
Onda ja slobodno mogu da recem da svi mozemo da uskliknemo, zivela Natasa Kandic, ziveo Cedomir Jovanovic, ziveo Nenad Canak, ziveli nama ovakvi heroji. Slavice nas nasi unuci to je sigurna stvar.
Da nekih SRBA nije bilo, danas ni nas ne bi bilo, sram neka je sve vas koji olako pljujete po onima koji su krv prolivali za vas!
ova slika bi bila dovoljna svakom normalnom da pljune tadica u lice ako mene neko pita....nije ovde rec o normalizaciji odnosa, pritisku ovoga ili onoga...pa taj covek (Tachi) sa jos mnogim drugima je organizovao toliko zlocina protiv srba da je zalosno sto ga mi ne hapsimo....treba bre da upadne na kosovo jenda cheta vojnika i da poapsi zlocince pa nek im se sudi a ne da setaju belim svetom slobodno a (izmedju ostalog) prodavali su bubrege srba kako bi kupovali oruzje i placali jos stosta kako bi ostetili srbiju...
jebala vas bre evropa, sta nam vise mogu, pa ja sam bolje ziveo za vreme sankcija nego sada a bre svi u 3 lepe p.materine
Весела и богата удовица: Ружица Ђинђић, једна од најбогатијих жена у Европи!
Још се истражује шта је све, колико и код кога остало иза покојног Зорана Ђинђића, али ће тек права истрага показати како је то што је остало у рукама његове удовице преко ноћи прерасло у право, велико, необјашњиво богатство ...
Немачка канцеларка Ангела Меркел посетила је, приликом званичне посете Београду, и удовицу бившег премијера Зорана Ђинђића.
Садржина разговора између госпођа, државне канцеларке Меркел и удовице Ђинђић, није саопштена јавности. Званично, између две госпође вођен је разговор о Фонду за унапређење талената који носи име стрељаног премијера.
Упућена јавност шпекулише о томе у ком правцу је вођен разговор између тренутно најмоћније жене у Европи, можда и у свету, немачке канцеларке, и вероватно једне од најбогатијих жена на континенту, госпође Ђинђић!
Када је стрељан 12. марта 2003. године, покојни премијер је у радној књижици имао само две године и шест месеци радног стажа! Његова супруга Ружица има га још мање. Њено богатство је још увек тајна за српску јавност, а нарочито количина новца у кешу, којом располаже ова весела и богата удовица.
Када је у јануару 2001. године постао премијер Србије, Зоран Ђинђић је већ најтешње био повезан са "сурчинским мафијашким кланом". На то је указао и бивши припадник СДБ Момир Гавриловић, али је убрзо после посете кабинету тада савезног председника био ликвидиран. Гавриловић је тада рекао да су одређени људи сумњивих биографија из Сурчина увезли грађевинске машине без плаћања царине. Ради се о машинама за асфалтирање, које су на кредит купљене у Немачкој, и биле су ангажоване на пословима у Србији (пре свега, на поправци коловоза на Ибарској магистрали и аутопуту Београд-Ниш).
Тај посао, који се финансирао средствима од стране помоћи, а реализован је преко Министарства саобраћаја, на чијем челу је била чланица ДС Марија Вукосављевић Рашета, Ђинђићу и његовим компањонима требало је да донесе чисту зараду од око две стотине милиона марака.
Сви ови послови одвијали су се и преко Драгана Марковића, Ђинђићевог кума и власника фирме Крмиво-продукт из Сурчина.
Пожњео где год није посејао
Када се почетком деведесетих година вратио из Немачке у Србију, Зоран Ђинђић је имао репутацију угледног агента немачке обавештајне службе БНД. Он је имао тачно дефинисане задатке деловања, али агенти, углавном, за свој рад добијају много мање новца него што јавност претпоставља.
По доласку у Србију, њега је годинама финансирао Миодраг Костић Коле, бизнисмен из Новог Сада, власник предузећа "МК" и директор Демократске странке.
Према сопственом признању, Костић је Демократској странци свакога месеца давао педесет хиљада марака! Колико је од тог новца завршило у Ђинђићевом џепу?
Костић је у пролеће 2001. био главни протагониста афере са утајом милионског износа пореза, на шта је указао Народни покрет Отпор. Костић, који је био и власник фудбалског клуба Војводина, средином октобра је претио и Мирославу Виславском, бившем председнику новосадског фудбалског прволигаша, да ће га протерати из Новог Сада, да ће му поломити све кости, да ће га стрпати у затвор и убити! "Демократски", нема шта.
Зоран Ђинђић је постао власник стана од 150 квадрата на Студентском тргу број 8 у Београду. Тај стан је, према сведочењу бившег високог функционера Демократске странке, купио за 150 хиљада долара, новцем који је присвојио од америчке помоћи за Демократску странку 1990. године. Ђиндић је дошао и у посед виле на Сењаку, у Дриничкој број 1, и у Новим Бановцима, улица Београдска 50.
Треба се подсетити да је Ђинђићева вила на Сењаку изграђена за само два месеца, да је одликује холивудски гламур и да у потпуности баца у засенак екстеријер елитног београдског насеља. Само ограда око куће на Сењаку, израђена од најбољег шведског челика, висине око три метра, са бројним украсима, коштала је неколико стотина хиљада марака.
Трошкове подизања платила је Влада Србије. У то време Ђинђић је и сам призна(ва)о да поседује акције у фирми Кока-кола, а према поузданом извору из Владе Србије из тог периода, власник је и једног предузећа у мађарском граду Кечкемету.
Немачки дневни лист Јунге Wелт објавио је 2002. године да је човек који је корумпирао бившег војног министра Рудолфа Шарпинга (канцелар Шредер због овог скандала избацио га је из владе!) такође "спонзорисао" и премијера Србије Зорана Ђинђића.
Последњег дана децембра 2000. године, тада кандидат за премијера Зоран Ђинђић дочекао је на сурчинском аеродрому Никола Тесла српског бизнисмена из Швајцарске Станка Суботића Цанета. Кола у којима се налазио господин Ђинђић пришла су Цанетовом авиону на самој писти. Цанету је добродошлицу пожелео господин Ђинђић, преузимајући повећу кесу са новцем, у којој је било 50 милиона немачких марака! У кешу!
Са дозволом својих послодаваца и швајцарских власти, господин Суботић је донео новац будућем премијеру да осигура тржиште за компанију Бритиш америкен табако (БАТ) и тако добије тржиште и за себе.
Није лако с парама
Очигледно је да је покојни Ђинђић умео да сакрије траг огромним количинама новца у кешу. У томе је имао помоћ и немачких обавештајаца, али је истовремено био у великом страху од америчког амбасадора Вилијема Монтгомерија, који га је, званично, подржавао у вођењу политике, али је Зоран био уверен да му баш амбасадор Монтгомери пакује дуванску аферу преко загребачког листа Национал.
Велике количине новца у кешу премијер Ђинђић је, у првој години своје власти, износио и дипломатском поштом, а господин Суботић је, као човек од искуства, умео да му отвори фирме у иностранству.
Када је премијер оптужен да је у иностранство путовао Суботићевим авионом, многи су знали да је, уствари, власник тог авиона - Зоран Ђинђић!
Док није стрељан, Зоран Ђинђић је умео да направи новац. Једноставно, звао је на разговор бизнисмене, почев од Богољуба Карића, па редом, захтевајући да му на рачуне у иностранству пребаце новац.
Рачуне је отварао у банкама на егзотичним острвима, којима се теже улазило у траг. Део новца Ђиниђић је улагао и у компаније у Немачкој.
Када је премијер стрељан, а након окончања ванредног стања, почело се расправљати и о његовој заоставштини. Вила у којој је до стрељања живео премијер, одлуком Коштуничине владе поклоњена је његовој удовици Ружици и њеној деци, ради њихове безбедности.
Први општински суд у Београду, у оставинском поступку, будући да премијер није оставио тестамент, као једине наследнике његове имовине огласио је Ружицу Ђинђић и њено двоје деце. Решење о оставини, које је потписао тадашњи председник овог суда, а данас помоћник министра правде Војкан Симић, начелно је и њиме се утврђује право на наслеђе целокупне имовине. Посебним, допунским решењима, куцаним у само једном примерку, суд је госпођу Ружицу оглашавао наследником имовине, рачуна у банкама, авиона и акција које је имао покојни Зоран. На овај начин, исто као и у случају покојног градоначелника Београда Ненада Богдановића, јавност је изиграна и није имала увид у то шта остаје иза покојника.
Црнило на видику
Имовину стрељаног премијера упућена јавност проценила је на преко милијарду марака! Покојни Ђинђић је, тврде извори Таблоида, велике своте новца држао и на рачунима својих пријатеља. Неки су то прећутали, па је удовица морала да их подсећа. Први који се јавио био је Станко Цане Суботић, обавештавајући удовицу о Зорановом стању рачуна у његовом власништву.
Недавно се господин Суботић огласио саопштењем на конференцији за штампу, тврдећи да је удовици Зорана Ђинђића предао више од милион евра, који су били на неком иностраном рачуну, те да му је било потребно времена да их подигне и у кешу преда Ружици. То је разбеснело Бориса Тадића, који је Цанету, преко Драгана Шутановца, поручио да је ''љут на њега због лошег држања''.
Богата удовица Зорана Ђинђића, која је у младости била сарадница Службе државне безбедости и служила за подвођење значајним личностима (звали су је Рушка-пушка), почела је да се богати још више. Човек који опонаша њеног мужа, Душан Петровић, омогућио је Ружици да постане сувласник Викторија групе, која има монополе на пољопривредне производе и на све дотације Владе по том основу. Српски малинари добили су батине од жандармерије, јер Ружица има монопол на извоз малина и жели да плаћа ниску откупну цену малинарима.
Да ли је госпођа Ангела Меркел, можда, овој похлепној и бестидној жени нудила азил у Немачкој, или неко важно место у будућој Влади Србије? Ако је тако, онда се Србији црно пише.
Екипа снова
Међу именима оних који су задржали Ђинђићев новац су, тврде упућени, и Чедомир Јовановић, Владимир Беба Поповић и Зоран Јањушевић. Ова тројица су, основано се сумња, и учествовала у Ђинђићевом стрељању. На дан премијеровог стрељања, Чедин таст Мијат Савић био је испитиван пред истражном судијом Другог општинског суда у Београду, поводом захтева тужилаштва...
Господин Савић је замолио судију да му одобри да не искључује мобилни телефон, јер очекује једну веома важну вест. Судија је дозволила Савићу да не искључује телефон, а када је телефон зазвонио, Зоран Јањушевић је обавестио Савића да је - "онај готов"! Чедомир Јовановић се истог дана вратио са скијања, а Владимир Поповић, кога је Зоран отерао из свог окружења због потврђене вести да Беба одржава сексуалне односе са Ружицом, добио је својих пет минута. Енглеска обавештајна служба организовала је Ђинђићево убиство, у којем Ружицина улога још није расветљена.
(Таблоид, Онлајн репортер)
Beda, sirotinja, gologuz po brdima hodam, bukve sobaljujem i mlade cobanice, sa sobom darujem
pogledah malo snimak cirkusa...predstave za zaboravne, za tupe i maloumne......
pet godina pranja ruku kao da su vodenim bojama a ne tudjom krvlju umrljane......pet godina kradje ideje...pet godina slave nove sebe isti oni u ime cije ideologije su klane moje komsije i moj grad paljen.....dvije fasisticke hijene u novim, ispeglanim evropskim odijelima......
desetine hiljada uguranih u delirijumu...jos toliko bulji odusevljeno u ekran ispred....ko zna koliko njih tiho jeca od radosti po zabitima smijesne drzave.....
a majke mojih komsija jos crninu nose i jos odzaci strce iz rusevina......
mucnina u meni....i Dzonijevi stihovi sami od sebe.....
"kuda idu ljudske snage, kamo bjeze guzice
ako si u krmenadli, nisi za kobasice......"
genetika populacije je cudesna nauka.......i zna biti najveci neprijatelj.....ne nauka...genetika.....
Comment