Shta ne biste nikad oprostili voljenoj osobi?

[Oskoruša]

Prvu prevaru i treću laž.

[Malena]

Nema nishta da nisam nekom oprostila... svima koji su me povredili - oprostila sam im, ali ti ljudi vise nisu u mom zivotu.
DJUBRE uradio glupost - oprostila mu i raskinula sa njim iste veceri.
Izneverila me - oprostila , vise nismo drugarice.

Oprostam zbog sebe.

[Ice man]

opraštam, mada mi iskreno jako teško ide.
nije to nikakav inat.... jednostavno sam takav.
ne umem lako da opraštam.
ne zaboravljam nikad.

ne volim što sam takav.

[JustGirl]

Ne opraštam izdaju. Osećaj da bi me neko "prodao" za bilo sta, bilo koga. Da me jeste "prodao" zbog bilo koga, bilo čega u trenucima slabosti, samoce, besa ili ljutnje. A da ja nekoga ne bih dala ni za šta na ovom svetu. Da je u meni i dalje onaj osecaj koji cu vući dok u meni iam snage da istrajavam, onaj osecaj da se ja pitam, da neko nikada ne bi bio sam dokle ja dišem. E, to ne opraštam, kada vidim da ja "grizem", izgaram, da bih ostavila zadnji atom i dusu, ali da ne bih dala ono sta smatram najvrednijim delom sebe i onoga ko stanuje u ♥ mom. Bilo u emotivnom smislu, prijateljskom. Nebitno je. U pola noci, u pola noci. Trebam ti, ok, tu sam. Da doputujem trebam? Ok, samo kazi. Sta nije u redu, pomoci cu. I onda, sta? Tup, nema teeeeeeeeee........E, to ne oprastam, da ja mogu svasta i za svakoga. Da se nadjem, budem tu. takva sam. Prokleto boleciva, empaticna, privrzena, volim da radujem. I znam da se uvek zloupotrebi. Ostaje mi ocito samo da menajm sebe, jer druge i da mogu, nemam ja nameru. Potrebna je doza srece pa da neletite i an sebi slicne, valjda je i to malo... Ne oprastam onaj osecaj, kada ostaje gorak ukus u ustima, da si izneverena, da je svakome sve hitnije, bitnije, lepse i bolje od mene a kaad je trt mrt i ne daj Boze, e onda se svi sete mene, jer mene kao mene...retko da ima igde. Mda, niko nije "looda" kao ja. ♥

---------- Post dodat u 13:19 ---------- Prethodni post je bio napisan u 13:16 ----------

Umem da oprostim, opraštam... naučila sam se tome. Nisam zlopamtilo, jednostavno "puštam". najviše zbog sebe, jer ovako teškom mukom stečen mir nakon svega, nemam nameru više ikada da urušim ili narušim nebitnim stvarima, ljudima i njihovim praznoglavim i neosecajnim nacinom ponasanja. Ali, osecaj koji u meni to sve proizvede, ostavi...takvi ljudi i te situacije, je zauvek memorisano u mom mozgu. To ne zaboravljam. Taj osecaj i na ♥ oziljak. ♥