Citajuci stari zavet postavio sam sebi jedno ocigledno pitanje koje se namece.Zasto je bog tako surov jer je u krvi satrao mnoge narode i gradove?
Novi zavet je pomirljiviji i odise brigom za svakog coveka.Ima dosta primera gde su se najveci gresnici preobratili i pristupili veri.Da ne navodim...Savle, kako se zvao Pavle pre nego sto je pristupio hriscanstvu, jeste bio ubica.Posle pokajanja je bio najveci propovednik i ucitelj hriscanstva.
Mozda zato mnogi danasnji gresnici rade razna sranja nadajuci se da ce im bog na samrti oprostiti ako se pokaju.Ali to su vec bozja posla...
-
Candy..ne bih da te tumacim..no po OVOME sto iznese ispada da su...Boziji "pomagaci" tj "savetodavci" nista drugo do li kasapini-ako pobishe toliko sveta....
KAKO TO da BOG TO nije osudio?..Ubijanje radi CILJA? Nekome se nije dopalo drugacije razmishljanje?"Nije bilo NACINA da se UBEDI nevernik u suprotno?
Inkvizicija u srednjem veku...a i silna ubistva u "ime crkve"..sta nam govore?
OPRAVDANJE postupaka svojih-prema NEVERNICIMA? KO SU TO NEVERNICI????
ZAR ONI KOJI SE NE POVINUJU JEDNOUMLJU?????
PRICA DOBIJA SADA I POLITICKE KONOTACIJE....
Samo jedno pitanje... DA li su sva ubistva u ime"ZAKONA-PRAVILA"...SAMO opravdanje za VLAST I DOMINACIJU(licni ego i slast moci?)....Sledi li logican zakljucak?
ZAista da se zapitamo samo KOME je potrebna takva VERA (citaj :Crkva i tumaci religija) koja ne preza od zla i kojoj ljudski zivot ne predstavlja nista sem "glasaca" za vlastiti opstanak?
Zar se MORAMO povinovati zavedenoj masi koja guta pred sobom SVE..iako su poruke o Dubokoj duhovnosti i cistoti samo maska za dvostruke i trostruke standarde?.....Ostavite komentar:
-
Isusov progonitelj Pavle svoje fantazije smatra autentičnim jer one predstavljaju božansko otkrovenje!?
Eheeeej!!! I to je TEMELJ HRIŠĆANSKE CRKVE???
Bog nije nikog drugoga imao da mu saopšti istinu o svome sinu, nego- Pavlu, njegovom najvećem protivniku koji je pobio hiljade i hiljade Isusovih saboraca! Ma daaaajjj...
Bog je, po mom shvatanju, mnogo složeniji oblik postojanja nego što ga tretira teologija(bolje reći: 'biblistika',tj. religiozna književnost)Ostavite komentar:
-
Slazem se da nismo dovoljno spretni ili sposobni da tumacimo svete knjige...no umemo da citamo i prenesemo nasha zapazanja...ili nekoga-ko je to vec istrazivao a mi se slozili sa takvom mogusnosti ishoda., ili je bio to interesantan pogled na - mogucnost koja "otvara kapiju enigme zvane religija".....Prenesite ovde...nije loshe nauciti...ili se podsetiti...Ostavite komentar:
-
Naravno da o svemu treba da se diskutuje na civilizovan način. Ali diskusija ne znači isključivost, ubeđivanje i netrpeljivost prema nekom zato što ima drugačije poglede na svet. Tu smo da se zabavimo i da naučimo ponešto novo.Ostavite komentar:
-
Mishljenja sam da ova tema ne bi trebalo da se bavi anketom:verovali ili ne? Bog postoji...Veci sam "vernik"- i time potvrdjujem svoje opredeljenje AKO slavim slavu (a kao to je najznacajnije obelezje?..)itd
Mislim da vecina ima vec dobru podlogu u ovoj temi i da ne bi bilo loshe da se pokrene prica i dokumentuje spoznajama - pa , naravno, i copy citatima...koliko su sve te verske knjige Verodostojne...istinite....ima li sumnji...sta kaze istorija....nova istrazivanja...koliko je KNJIGA kao dokaz-podlozna obmani tj. koliko smo mi podlozni kolektivnoj hipnozi umetnika (Ucenih ljudi -"popova" crkvenih intelektualaca , tumaca...i mislilaca new age)"prenoshenja" religije i imaginacije zablude u svemu tome...Mozda nije loshe...onoliko koliko to znamo i cisto da to budu stavovi nashe spoznaje o duhovnosti-danas.
Mozda OVO i jeste nova tema-novi naslov...no da se ne proshiruju teme...mislim da nije loshe i o tome pricati...Ostavite komentar:
-
Остала виђења
Исус се сматра пророком и у бахаизму, раелизму (немонотеистичка вера) и ахмадији. Многе хришћанске гностичке групе, попут манихеизма, такође сматрају Исуса пророком.Ostavite komentar:
-
Исламско виђење
Беседа на гори, исламско виђење.
У исламу, Исус (арапски: عيسى Иса) се сматра божјим послеником, односно пророком (арапски: رسول расул) који је, као и остали пророци пре и после њега говорио о једноме Богу (арапски: Алах). Муслимани такође сматрају да је Исус био месија (арапски: маших) којег је Бог послао деци Израела са новим светим писмом, јеванђељем (арапски: إنجيل инџил).[75] Куран такође тврди да је Исус чудотворно рођен од девице Марије (арапски: Мирјам) и да је вршио чуда по допуштењу Божјем.
Међутим, муслимани не деле хришћанско веровање у Исусову божанственост. Ислам негира да је Исус Бог или Божји син, тврдећи да је он био обичан човек који је, попут осталих пророка, био изабран да шири божју поруку. Исламски свети списи строго одбијају приписивање божанства икоме другом, наглашавајући јединство Бога (arapski: توحيد тевхид).
Безбожни су они који говоре: „Бог је Христ, син Маријин“. Реци: „Ко може спречити Бога, ако би хтео уништити Христа, сина Маријиног, као и његову мајку, и све оне који су на земљи?“
– Куран, Сура V, Трпеза (Al-Mā'idah)
Попут свих пророка у Исламу, Исус се сматра муслиманом (арапски: مسلم - онај који се покорава Богу); он је учио људе да прихвате исправан пут покоравања Божјој вољи. Иса се у исламу сматра претечом Мухамеда, и верује се да је предвидео његов долазак.[76] Према исламским списима, Исус нити је убијен нити је распет, већ је жив узнесен на небо. Већина муслимана верује да ће се судњег дана Исус вратити на земљу да успостави правду и победи исламског антихриста, Даџала[77] (арапски: الدّجّال).Ostavite komentar:
-
Иако хришћанско виђење Исуса варира, могуће је описати уопштено виђење већине хришћана изношењем сличности између католичке, православне, англиканске и специфичне протестантске доктрине које се налазе у њиховим катихистичким или конфесионалистичким текстовима.[59]
Хришћани углавном проповедају да је Исус био Месија (Христос) чији је долазак најављен у Старом завету[60] који је током живота, смрти и ускрснућа, обновио савез човечанства с Богом у крви Новог савеза. Његова смрт на крсту је схваћена као жртва искупљења: извор спаса за човечанство и окајање грехова[61] који су запосели историју човечанства након Адамовог греха.[62]
Они проповедају да је Исус једини Син Божји, Господ,[63] и вечна Реч (превод грчке речи Logos),[64] који је постао инкарнација човека,[65] како би они који верују у њега могли имати вечни живот.[66]
Они заступају став да га је родила Девица Марија коју је оплодио Свети Дух. Овај догађај описује се као чудесно девичанско зачеће или Инкарнација.[67] Током свог живота Исус је проповедао добру вест по којој је долазак Царства небеског близу[68] и засновао хришћанску цркву, која је семе краљевства, у које Исус зове клонуле духом.[69] Исусови поступци на Тајној вечери, где је успоставио евхаристију, тумаче се као важни за савез с Богом и подсећање на Исусову жртву.[70]
Хришћани претежно проповедају да је Исус умро у мукама разапет на крсту[71], отишао у пакао (различито тумачен као место вечних мука или место за мртве)[72] и телесно устао из мртвих, коначним чудом које предсказује ускрснуће човечанства на свршетку времена,[73] када ће Христ поново доћи да суди живима и мртвима, који ће након тога отићи у рај или у пакао.[74]Ostavite komentar:
-
Неки научници мисле да приче из јеванђеља о Исусовом животу имају слабу, или немају никакву, историјску основу. Они указују на сличности између прича о Исусу и старијих паганских митова о добром човеку, као што су Митра, Атис и Озирис-Дионизије. Њихова теорија је да су аутори најранијих записа о Исусу усвојили паганске митове како би створили синкретизам с хришћанством. Аутори попут Ерла Доертија (енгл. Earl Doherty) иду чак и даље, тврдећи да су јеванђеља у ствари прерада не-Аврамских митова који нису базирани на историјској личности.[54] Неки бранитељи хришћанства, попут Јустина Филозофа, претпостављају да су митове створили антички пагани који су узели пророчанске особине Месије које се уче у Тори и додали их свом специфичном божанству.
Године 1962, проучавалац јудаизма Семјуел Сендмел (енгл. Samuel Sandmel) побунио се против виђења да су приче о Исусу адаптирани старији митови, и створио израз Parallelomania да би га описао. "Можемо да у сопствене сврхе дефинишемо паралеломанију као екстраваганцију међу научницима који пре свега преувеличавају наводну сличност у одломцима а онда настављају да описују извор и порекло као да се подразумева да литерарна веза следи неизбежан или унапред одређени правац."[55] У књизи Reinventing Jesus, аутори заступају виђење да "Само после 100. године су мистерије почеле веома да личе на хришћанство, баш због тога што је њихово постојање било угрожено због ове нове религије. Морале су да се такмиче како би преживеле."[56] Мајкл Грант (енгл. Michael Grant) тврди у књизи Jesus: An Historian's Review of the Gospels: "Јудаизам је био миље у коме су доктрине о смрти и ускрснућу митских богова изгледале потпуно туђе тако да је у потребу за таквим фабриковањем у сопственој средини веома тешко поверовати."[57] Ипак, Католичка енциклопедија каже да је Јустин Филозоф "рекао својим паганским читаоцима да безгрешно зачеће Исуса Христа не би требало да им делује невероватно, јер је велики број најцењенијих паганских писаца говорио о великом броју Зевсових синова".[58]Ostavite komentar:
-
3а ауторе Јеванђеља се традиционално мисли да су присуствовали свим догађајима који су описани. Међутим, као резултат временског размака између догађаја и писања Јеванђеља у којима се они помињу, веродостојност раних текстова који описују детаље Исусовог живота су предмет спорења. Неки историчари тврде да су приче из Јеванђеља неверодостојне јер су често пристрасне и писане из друге руке, јер датирају неколико деценија након догађаја које описују. Научници и историчари који подржавају мишљење да су описи из Јеванђеља историјски поуздане наглашавају, да су у оквирима античке историје, Јеванђеља писана мало времена након догађаја.[48] Пол Бернет (енгл. Paul Barnett) нагласио је да су „проучаваоци античке историје увек препознавали фактор субјективности у својим расположивим изворима“ и „имали врло мало доступних извора у поређењу с њиховим савременим преписима да ће врло радо искористити било какав комадић информације који је доступан.“ Он је нагласио да су савремена историја и античка историја две различите дисциплине, с различитим методама анлизе и тумачења.[49]
Након што су изворна усмена предања написана на грчком, била су преписана, а касније преведена на остале језике. Библија није јединствени случај — и други антички документи били су пажљиво проучавани како би се откриле рупе између датума догађаја и датума када су написани. Након што су написани, првобитни текстови из Новог завета су претрпели безначајне измене, по речима научника као што је рецимо Фредерик Кењон (енгл. Frederic Kenyon).[50]
Доба просветитељства и научна револуција донели су скептицизам у вези са историјском тачношћу ових текстова. Иако неки научници, укљулујући и археологе, настављају да их користе као референцу у студијама античке историје Блиског Истока,[51] други гледају на текстове као на културолошке и литерарне записе, генерално их називајући делом литерарног жанра који се назива хагографија — запис о светој особи која представља морални и божански идеал. Хагографија има за свој примарни циљ глорификацију саме религије и учења савршене свете особе представљене као њен централни фокус.
Мишљења интелектуалаца који у потпуности одбацују Исуса као историјску личност сумирана су у поглављу о Исусу у књизи Вила Дјуранта (енгл. Will Durant) Цезар и Христ (енгл. Caesar and Christ). Оно је базирано на оскудним извештајима очевидаца, мањку директних археолошких доказа, недостатку конкретних античких дела која спомињу Исуса, и сличностима између раног хришћанства и савремене митологије.[52]
Они који имају натуралистички поглед на историју генерално не верују у божанску умешаност или чуда, као што је Исусово ускрснуће које спомињу Јеванђеља. Један од метода која се користи да провери чињеничну тачност прича из јеванђеља познат је под називом критеријум осрамоћења, по којој приче о догађајима са призорима осрамоћења (као што је Петрово порицање Исуса или бег Исусових следбеника након његовог хапшења) вероватно не би биле укључене да се нису заиста догодиле.[53]Ostavite komentar:
-
Већина библијских научника држи да су дела која описују Исусов живот изворно преношена усменим предањем, и да су написана тек неколико деценија након Исусовог распећа. Најранији, до данас сачувани, текстови везани за Исуса су Павлова писма, која датирају од средине првог века. Павле је написао да је Исуса видео само у визијама, али да су оне биле божанска откровења и да су стога меродавне (Галатима 1:11–12). Најранији постојећи текстови који детаљно описују Исуса су четири Јеванђеља. Ови текстови, који чине део канона Светог писма, били су много више прихваћени и анализирани од било којих других могућих извора информација везаних за Исуса.
Макета Јерусалима из 1. века.
Многи други рани хришћански текстови описују догађаје из Исусовог живота и учења, али нису били укључени када је Библија била канонизована јер се веровало да су псеудоепиграфски, ненадахнути, или писани исувише дуго након његове смрти, док су други одбачени јер су били у супротности с хришћанским учењем. Прошло је неколико векова пре него што је списак тога шта јесте, а шта није део Библије коначно устаљен. У ранијем периоду Књига откровења није била укључена, док дела попут Пастира из Хермаса јесу.
Књиге које нису биле укључене познате су као Апокрифи Новог завета. Оне укључују Јеванђеље по Томи, збирку логија — фраза и израза које се односе на Исуса без наративног оквира, откривених у 20. веку. Остала битна апокрифна дела која цу имала велики утицај у формирању традиционалног хришћанског веровања укључују Петрову апокалипсу, Јеванђеље по Јакову, Детиње Јеванђеље по Томи и Дела Петрова. Велики број хришћанских традиција (попут Вероникиног покривача и Маријиног вазнесења) не налазе се у канонским јеванђељима већ у овим, и другим, апокрифним делима.Ostavite komentar:
Ostavite komentar: